Pre nekoliko dana u novobeogradskom hotelu Hajat sastaše se glavešine srpskog fudbala i uz kaficu, pićence, a možda i uz neku „laganu“ hranu raspravljaše o trenutnoj situaciji u srpskoj najvažnijoj sporednij stvari.
I sve beše harmonično do momenta kada je dirigent ustao, ili je možda i to sedeći uradio, ponudio svoju ipak opozivu ostavku. Nakon kraćeg iznenađenja i neverice, sledbenici lika i dela predsednika odlučiše daje takav gest apsolutno neprihvatljiv. Dogodi se Tole posle Toleta.
Taman u momentu kada je visio gol u Toletovoj mreži, on izvede kontru i postiže pogodak u zaustavnom vremenu. Međutim sledi drugo poluvreme…
Šta se dobilo ovakvim potezom. Mi, ljubitelji fudbala ništa, ali Tole jeste. Sada je apsolutno svu odgovornost skinuo sa sebe. Sada za sve što se desi može mirno reći da je hteo da ode, ali mu nisu dali.
Zbog svega toga, osećam se odgovornim da prezentujem nepobitne činjenice zbog kojih je gospodin nezamenljivi Tole još juče morao da ode:
1. Po preuzimanju funkcije okružio se savesnim sportskim radnicima kao što su samozvani uzurpator mesta predsednika u Olimpijskom komitetu Srbije Ćurkovićem i velikim trenerskim magom Milovanom Đorićem koji je kao selektor na pet utakmica ostvario skor od dva remija i tri poraza;
2. Svojim delovanjem sa mesta predsednika FSS, a u suštini predsednika komšijskog FK iz senke, omogućio je apsolutnu nedodirljivost istog u domaćim fudbalskim okvirima;
3. Od starta predsednikovanja nalazi se u sukobu sa rukovodstvom FK Crvena zvezda, i najblaže rečeno strano mu je sve što nosi crveno-belu boju;
4. I pored toga što je realno na mesto selektora doveo najuticajnijeg srpskog trenera, sporan je ugovor po kome su selektorova mesečna primanja bila bezobrazno visoka, a bila su na nivou desetogodišnjih prosečnih primanja u ovoj zemlji;
5. Pokušaja neposrednog smenjivanja predsednika FK Crvena zvezda zbog nošenja duksa na utakmici u Kuli;
6. Zabranom kontakta novinara i reprezentativaca tokom svetskog fudbalskog šampionata u Južnoj Africi, bez obzira od koga ta zabrana proistekla;
7. Neotesanim izjavama pre i tokom SP o dometima naše fudbalske reprezentacije;
8. Pokušajem smenjivanja selektora Antića nakon (ne)uspeha na SP i pravljenjem španske serije od toga;
9. Produženjem ugovora sa selektorom Antićem i dupliranjem bezobraznih mesečnih primanja nakon svih izjava i potvrdom da Srbija nema boljeg selektora;
10. Zabranom unošenja transparenata podrške selektoru Antiću na prijateljskom susretu sa Grčkom;
11. Smenjivanjem selektora Antića nakon dve kvalifikacione utakmice i remijem sa Slovenijom u Beogradu;
12. Jednostranim izborom selektora koji nema ni autoritet, a ni slobodno se može reči znanje za poziciju srpskog selektora;
13. Zabranom navijačima sa severa, zapada i dela istoka, kako bi on rekao, da na utakmicama izražavaju podršku smenjenom selektoru i izražavaju nezadovoljstvo radomvrha FSS;
14. Dozvoljavanjem svom pulenu Đuriću da licitira kada će se odigrati 139. večiti derbi;
15. Perfidnim podnošenjem ostavke, za koju je znao da nećebiti usvojena.
Ovim putem izložio sam 15 gore navedenih činjenica zbog kojih Tole mora otići još juče. Da li ih ima još? Sigurno ima, ali priznaćete i ovo je više nego dovoljno.
Za spas srpskog fudbala i spas fudbala u Srbiji.