Iz drugog ugla: Jovana Damnjanović

Uh, šta reći. Posle onakvog jučerašnjeg dana, sve što bi rekla bilo bi suvišno. Od malih nogu slušam kako je najlepši osećaj izaći na teren naše Marakane, a sada sam to i osetila. Samo kada se setim, koliku smo tremu imale,  proše me jeza. Onaj osećaj kada prodješ kroz tunel i izađeš na teren je jednostavno neopisiv. U tom trenutku svaka povreda, sva trema i strah jednostavno nestaju, a ti jedva čekaš da počne utakmica da bi pružio svoj maksimum. A utakmica kao za inat nikako da počne. Zagrevanje isto kao i pred svaku utakmicu, nama se činilo najduže na svetu. Šut preko gola, šut pored gola, lopta preko noge, loš prijem, samo se to moglo videti na zagrevanju. Možda je to bilo zbog treme, nervoze ili nečeg sasvim drugog, ali to je sada totalno nebitno.
Utakmica je konačno pocela, a mi smo tada želele da uradimo samo jednu stvar, da pokažemo šta znamo i umemo. Pred utakmicu, trener je samo rekao: ,,Devojke zabavljajte se, i naravno uživajte“. Mislim da smo upravo to i uradile, uživale smo, radovale se i smejale. A sta je svrha fudbala, ako ne to!?

Od prvog minuta u utakmicu smo ušli hrabro sa željom da što pre postignemo gol i tako sebi olakšamo dalji tok utakmice. Posle gola Mimice Pavlović i Indire Ilić u 2. i 4. minutu, sve je bilo mnogo lakse. Do poluvremena smo postigli još 3 gola i sa 5 golova u mreži šapčanki otišle na odmor. U drugom poluvremenu smo još bolje igrale, veći broj navijača i to što smo napadale ka Severu, davali su nam jos veću snagu. Ono sto pored ubedljive pobede raduje jeste i debi nase dve najmladje igračice Goce Milinović i Jovane Milinković, kao i to što se Aleksandra Dobrosavljevic konačno ,,raspucala“. Nasa tečna i atraktivna pas igra odusevila je nase navijače, tako da ih u jos većem broju očekujemo u sledećem kolu prvenstva, koje će se nastaviti za dve nedelje posle obaveza reprezentacije.