Deki srećan rođendan!

Dejan Stanković je u utorak proslavio jubilarnu stotu utakmicu u dresu nacionalnog tima, a danas proslavlja 33 rođendan. Na današnji dan, 11.septembra 1978. godine u Beogradu rodio se jedan od najtrofejnijih i najboljih fudbalera, kapitena Srbije i Crvene Zvezde.

Direktno iz omladinske škole, još “golobrad”, ali zemunac sa onom fudbalskom drskošću i bezobrazlukom, sa 16 godina debitovao je za naš tim, samo tri godine po dolasku. Tadašnji trener kadeta Branko Radović ga je otkrio i doveo kod nas, a zatim ga je “filovao”, kasnije trener u prvom timu, danas i selektor, njegov fudbalski otac, Pižon Petrović. Ko bolje od Zvezdinog deteta zna kako treba postati Zvezdino dete. Deki je, po sopstvenom priznanju, bežao iz škole i menjao više prevoza da bi stizao na treninge voljenog kluba, u kome je bio zajedno sa, između ostalih, kumom Markom Pantelićem, Nikolom Lazetićem, Nenadom Lalatovićem… Prepreka nije bilo. Nepune četiri godine posle Barija, 11.februara 1995. godine novi šampion je stigao na “Marakanu”. Debitovao je protiv OFK Beograda kod Ljupka Petrovića, a protiv Budućnosti 18. avgusta postigao prve golove.  Kada je Rambo Petković otišao u Real Madrid, 10 na leđima je već bila vlasništvo ljubimca svih navijača. Sa 19 godina, najmlađi kapiten u istoriji kluba. Usledile su neverovatne utakmice za pamćenje, pre svega, u derbijima i protiv nemačkog Kajzerslauterna, koji je Deki srušio, titule. Jedna šampionska titula, tri kupa, ali zauvek ljubimac navijača. U leto 1998. za 24 miliona nemačkih maraka otišao je u “Večni grad”, Rim i Lacio, a on večno ostao u srcima naših navijača. 85 utakmica, 30 golova.

U Laciu na debiju postigao pogodak, protiv Pjaćence. Tada je krenuo trend dovođenja najboljih igrača sveta u jedan klub, ali ni Veron, Manćini, čak ni Pavel Nedved, bez Mihe i Dekija nebi došli do titule. Za pet i po godina u svetlo-plavom dresu osvojio je titulu šampiona Italije, kup, Kup Kupova, Super Kup Evrope, dva Super Kupa Italije. Zbog svoje igre i držanja na terenu navijači Lacia su ga prozvali “Il Dragone”, Zmaj. Sve je rekao odbijanjem da igra protiv svoje Zvezde 2002. godine u Uefa Kupu, golovima protiv komšija godinu dana pre. U januaru 2004. godine prelazi u Inter.

Kada je došlo vreme da pokaže klasu, pokazao je. Kada su ga najviše otpisivali i stavljali na transfer listu, vraćao se. U Interu je osvojio sve, iako početak nije bio sjajan. A onda 5 skudeta, iako ne svih pet na terenu, 4 Kupa Italije, 4 Super Kupa Italije, prvak Evrope, prvak Sveta. Neverovatni potezi i golovi sa pola terena iz voleja, 40m, lider i vođa… – Dejan Stanković!

Za reprezentaciju je debitovao kao devetnaestogodišnjak, protiv Južne Koreje 22. aprila 1998. godine na našem stadionu i u pobedi od 3:1 postigao prva dva gola, od ukupno 15 na dosadašnjih 100 mečeva. U utorak u pobedi protiv Farskih Ostrva 3:1, je odigrao jubilarni stoti meč. Jedini je fudbaler u istoriji koji je učestvovao na tri Svetska prvenstva sa tri različite reprezentacije (Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i Srbija).

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 40 mečeva, za Srbiju i Crnu Goru 21, a meč protiv Farskih Ostrva  mu je 39. sa grbom Srbije. Do kraja kvalifikacija su ostala još dva meča u kojim bi trebalo da stigne, a ako se reprezentacija Srbije plasira u baraž za EP sledeće godine i da prestigne, još uvek aktivnog rekordera, Savu Miloševića po broju utakmica za državni tim. Ujedno bi, ukoliko Srbija uspe da se plasira na EP, to bilo prvo učešće Stankovića na tom takmičenju. Ukoliko ne uspe, to će biti kraj reprezentativne karijere velikog majstora i gospodina!

Gospodin na terenu, gospodin i van njega. Svaki dan slušamo one koji hvale Dekija kako im je pomogao u najbitnijim trenutcima. Milan Vilotić je poslednji primer. Deki je uvek tu, njegovo ime svuda znači. Deki je oženjen Anom, sestrom saigrača iz Crvene zvezde, slovenačkog reprezentativca Milenka Aćimovića i ima četiri sina.

Zvezdino dete sa druge planete. Srećan rođendan Deki, srećan rođendan kapitenu! Mi te čekamo na “Marakani” došao kao kapiten reprezentacije ili kao naš kapiten, ti si uvek domaćin.

“ Nisam ja bio cigan, ja ću uvek biti cigan! “