Михаљ Кери, некадашњи одбрамбени фудбалер Црвене звезде, рођен је 15. јануара 1951. године у Кикинди. Члан црвено-белих био је од 1968. до 1978. године. Важио је за веома пожртвованог и срчаног играча.
Каријеру је почео у кикиндском ЖАК-у, за који је дебитовао са свега 16 година. Добрим играма запао је за око скаутима Црвене звезде и већ 1968. године се преселио у Београд. Тренер Звезде Миљан Миљанић је веома ценио Керија, због његове скромности, а на утакмицама се истицао великом борбеношћу.
За први тим је дебитовао 1969. године против ОФК Београда. Одиграо је 263 званичне утакмице, по чему је 11. на вечној листи клуба, заједно са Зораном Филиповићем, а постигао је и седам голова. Са 210 првенствених мечева је девети у историји Црвене звезде. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 1970. и 1973. године (1976/77 није играо због војног рока), два национална купа 1970. и 1971. године, а у колекцији има и трофеј Супершампиона Југославије 1972. и Куп прволигаша 1973. године.
Играо је на више позиција у одбрани Црвене звезде. Био је центархалф, десни бек и халф. Учествовао је у освајању шампионске титуле у сезони 1972/73 као један од најстандарднијих фудбалера у екипи. Одиграо је те сезоне 29 првенствених мечева. Једини је играч Звезде који је наступао у сезонама када је клуб стизао до три полуфинала у три различита европска такмичења – Купа шампиона 1970/71 (одиграо један меч), Купа победника купова 1974/75 (седам утакмица, један гол) и Купа УЕФА 1978/79 (шест утакмица).
Играо је 1975. године на мечевима против Реала у Купу победника купова, када је Звезда избацила славни клуб на пенале у четвртфиналу, док је у полуфиналу Кери постигао гол у реваншу у Београду против Ференцвароша (2:2), пред рекордних 110,000 гледалаца (по грубој процени), али црвено-бели нису успели да надокнаде заостатак од једног гола (1:2) из прве утакмице.
У сезони 1977/78 постигао је победоносни гол у првенственом мечу против Војводине (1:0). Годинама је био стуб одбране Звездиног тима, а у последњој полусезони у клубу у јесен 1978. године наступао је у мечевима против Динама из Дрездена и Спортинга из Лисабона у Купу УЕФА. Последњи меч за Звезду одиграо је 6. децембра 1978. године против Арсенала (1:1) у Лондону, када је Дуле Савић култним поготком у финишу меча елиминисао енглески тим из такмичења у осмини финала.
Кери је каријеру наставио у САД. Наступао је за Лос Анђелес Астексе од 1979. до 1981. године. За овај тим је одиграо 91 утакмицу и постигао шест голова, а наступао је за исти клуб у малом фудбалу у сезони 1980/81, када је на 18 сусрета постигао осам погодака. У дресу Џексонвила 1982. године уписао је 13 наступа, а за Сан Хозе је исте године играо девет пута. Био је члан и Голден Беја од 1982. до 1984. године. У првој сезони 1982/83 играо је за ову екипу у малом фудбалу на 34 утакмице, а у наредној 1983/84 наступао је у класичном фудбалу на 48 мечева.
3 comments
Srećan rođendan legendo,bio si mi idol kad sam počeo da treniram.
olja petrovic brani penal santiljani, zvezda bije real, na ferencvarosu 110 000 gledalaca, ludilo! tada sam shvatio,sa 14 godina, da cu ceo zivot da se nerviram i radujem sa zvezdom
Olja Petrovic, Djordjevic, Nikitovic, Baralic, Keri, Radovic… Mart 1975… ceo tim vredi ne vredi koliko Necerov orman sa odelima…ali, avaj, boj ne bije svetlo oruzje, vec boj bije srce u junaka…Real sa Kamacom, Brajtnerom, Del Boskeom, Velaskezom, Necerom, Santiljanom na kolenima pred punom Marakanom…2:0 i na penale ih tucemo… idemo dalje… Zvezdu vodio Miljenko Mihic koji nije pominjao tada budzet vec je momcima rekao:“Srce na teren“…I Real puce ko zvecka… A 41 godinu kasnije, Zvezda ima velikog trenera, Grofa Bozovica, koji docekuje na nasoj Marakani, Ludusumu i Sosulo, i 7 dana pred utakmicu prica o budzetima i igramo dve najbednije utakmice u istoriji kluba i bivamo ismejani i ponizeni od Ludih suma iz Bugarske i Sosula, koji nikad nista u Italiji nije osvojio…Desetak dana, igramo protiv Grobara bunker i prvi udarac na gol Partizanu upucujemo u 88 minutu… Miljenko Mihic te sezone lansira Duleta Savica, Ratkovica, Baralica, Djordjevica, Nikitovica, Novkovica, Seada Susica, tuce Partizan sa 3:1… Bozovic ne lasira nikoga, vec svi mladi nazaduju, neki ogorceni napustaju klub…. Mihica u maju 75, posle dva poraza smenjuju, a mi igrali polufinale Kupa Evropskih kupova…. A Grof i dalje „odlicno radi“, kako kaze Terzic….