Рајко Јањанин, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде, рођен је 18. јануара 1957. године у Карловцу. У црвено-белом дресу играо је четири и по сезоне, од 1980. до краја 1984. године. Освојио је четири трофеја и био један од миљеника навијача.
Каријеру је почео у Карловцу, за који је играо од 1969. до 1975. године, а афирмисао се у дресу загребачког Динама, у којем је провео пет година (од 1975. до 1980.) и освојио један Куп у сезони 1979/80. Јањанин је за Црвену звезду одиграо 143 званичне утакмице и постигао 33 поготка. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 1981. и 1984. године, и два национална купа у сезонама 1981/82 и 1984/85, када је играо само у јесењем делу.
У својој првој сезони у клубу (1980/81) био је најстандарднији играч у тиму са све 34 одигране утакмице у шампионату уз шест постигнутих голова, а Звезда је била најефикаснији тим у лиги и одбранила титулу са два бода више од сплитског Хајдука.
У Купу шампиона 1980/81, црвено-бели су стигли до четвртфинала, где их је зауставио милански Интер (1:1 и 0:1). Јањанин је одиграо свих шест мечева у том циклусу и постигао гол против Базела у реваншу осмине финала (2:0). У шампионату је био стрелац победоносног гола против Хајдука из Сплита (2:1).
У сезони 1982/83 наступио је на 32 утакмице у свим такмичењима и постигао 11 голова, од којих се издвајају два у поразу против Барселоне (2:4) у Купу победника купова и један против Лилестрема (4:0). Са та три поготка био је најбољи стрелац екипе у Купу купова те сезоне. Наредне сезоне Звезда је освојила дуплу круну, а Јањанин је одиграо 14 утакмица у првенству и две у Купу.
Једну од најбољих партија у Звезди имао је против Бенфике, када је постигао три гола у победи од 3:2 у првом мечу првог кола Купа шампиона 1984/85, али је Звезда у реваншу у Португалу поражена резултатом 0:2, и завршила такмичење већ на старту. Није много фудбалера у историји клуба помињано именом и презименом од стране Звездиних навијача, а један од њих био је Јањанин, коме су на мечевима скандирали: “Звезда има свога сина – Рајка Јањанина“.
Каријеру је наставио у грчком ОФИ-ју са Крита, где је играо од почетка 1985. до средине 1986. године. У сезони 1985/86 постигао је седам голова на 26 мечева, и проглашен је за најбољег играча шампионата Грчке. Наступао је и за атински АЕК, од 1986. до 1988. године.
Два пута је облачио дрес репрезентације Југославије. Дебитовао је 13. јуна 1979. против Италије (4:1), а последњу утакмицу за национални тим одиграо је 27. августа 1980. против Румуније (1:4). За јуниорску селекцију одиграо је чак 37 мечева, а учествовао је и у освајању златне медаље на Медитеранским играма у Сплиту 1979. године.
По завршетку каријере посветио се тренерском послу. У Панатинаикосу је дуги низ година тренер у фудбалској академији клуба, а био је и скаут и асистент првог тренера.
Голови против Барселоне:
Три комада против Бенфике…
https://www.youtube.com/watch?v=dujFw-kSJuw
Сјајан гол из слободног ударца на турниру велике четворке против вечитог ривала за 4:0.
https://www.youtube.com/watch?v=YB_3q2Maw84
Леп гол са дистанце против Базела за 2:0.
https://www.youtube.com/watch?v=4fFxcU2jbHU
