Moja Crvena Zvezda
Важно Најновије Фудбал

На данашњи дан: Рођен Миша Косановић

Милорад “Миша“ Косановић, некадашњи тренер Црвене звезде, рођен је 4. јануара 1951. године у Бановцима.

У два наврата је водио црвено-беле, од 1997. до 1998. године и у јесењем делу сезоне 2007/08. Званично са Звездом није освојио трофеј, али свако ко је пратио шампионат Југославије у сезони 1997/98, зна на који начин је Обилић стигао до титуле, и какву је екипу имала Звезда у то време. Те сезоне је Звезда играла далеко најлепши фудбал у држави, постигла највише голова у лиги, а сјајне игре су пружили Дејан Станковић, Перица Огњеновић, Саша Марковић, Зоран Његуш, Јован Гојковић, Горан Буњевчевић, Братислав Живковић… Титула је практично отета Косановићевом тиму, о чему је познати тренер неколико пута и говорио, а и дан данас се званично рачуна да је Обилић те сезоне био шампион државе. Довољно је само погледати у које клубове су касније отишли носиоци игре те Звездине генерације. Дејан Станковић је прешао у Лацио, Перица Огњеновић у Реал Мадрид, Зоран Његуш у Атлетико Мадрид, Саша Марковић у Штутгарт, Братислав Живковић и Зоран Јовичић у Сампдорију… А у који велики клуб је отишао било који фудбалер те генерације клуба са Врачарa? Ни у један такав.

Milorad Kosanovic trener fudbalera Crvene Zvezde na terenu stadiona Crvena zvezda kada je postao trener Crvena zvezda leto 1997. godine Foto: Marko Metlas

Косановићев тим је на почетку наредне сезоне 1998/99, избацио грузијски Колхети, руски Ротор из Волгограда и француски Мец из Купа УЕФА, а елиминисан је од Лиона. Звезда је против Лиона прву утакмицу играла у Букурешту, а не у Београду због наводне политичке ситуације. Црвено-бели су те јесени имали и нешто слабије резултате у првенству, па је Косановић смењен са места шефа стручног штаба. У другом мандату, у клуб је стигао 2007. године пред мечеве са Глазгов Ренџерсом у квалификацијама за Лигу шампиона. Није успео да се пласира у елитно такмичење, јер Звезда у том тренутку није имала ефикасног стрелца, који би савладао голмана шкотског тима. Није изгубио утакмицу у шампионату Србије, али је нанизао много нерешених резултата, док је у групној фази Купа УЕФА поражен у Солуну од Ариса са 0:3, па је морао да оде са клупе најтрофејнијег српског клуба.

Косан је имао дугу фудбалску каријеру. Наступао је за Борово, шведски Малме, Пролетер из Зрењанина, Војводину, ОФК Кикинду и за Нови Сад. Са Малмеом из Шведске има освојену титулу првака 1974. године и два Купа 1973. и 1974. године, док је у дресу Војводине освојио Средњоевропски куп 1977. Важио је за талентованог дефанзивца, а забележио је и 12 утакмица за младу репрезентацију Југославије у периоду од 1970. до 1972. године.

Тренерску каријеру почео је као помоћник у Новом Саду 1985. године, а затим је четири године био пословни директор и директор у Војводини у време када је клуб освојио другу шампионску титулу 1989. године. Поред београдских црвено-белих, у тренерској каријери водио је још Војводину од 1991. до 1995. године, са којом је био врло озбиљан ривал Звезди и Партизану, и чак био први на табели после јесењег дела сезоне 1994/95. Предводио је још Малту од 1996. до 1997, кинеске клубове Вухан (1999.) и Далијан од 2000. до 2004, затим је био селектор младе репрезентације Србије и Црне Горе од 2004. до 2005, поново радио у Кини као тренер Далијана (2008.) и Шанкси од 2010. до 2011, Олимпију из Љубљане (2013/14), Нови Пазар са којим је заузео 5. место у Супер лиги Србије 2014/15, а у новембру 2015. преузео је Борац из Чачка.

Један је од најтрофејнијих тренера у кинеском фудбалу. Био је три пута узастопно шампион најмногољудније земље на свету (2000, 2001. и 2002. године), два пута је тријумфовао у Суперкупу Кине (2000. и 2002.) и једном у кинеском ФА Купу 2001. године. Водио је Далијан до финала азијског Купа победника купова 2001. и полуфинала азијске Лиге шампиона 2002. године.

Минулог лета био је озбиљан кандидат за новог тренера Црвене звезде, али до сарадње ипак није дошло. Косановић је увек био без длаке на језику, па је жесток критичар гробара српског фудбала Томислава Караџића, његове врхушке у ФСС-у и начина на који је довео српски фудбал до суноврата. Рекао је само оно што мисли огромна већина љубитеља фудбала, али изгледа да су лоши појединци увек јачи од нормалне већине.

0 0 votes
Гласање за чланке

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x