Зоран Филиповић, легендарни голгетер Црвене звезде и некадашњи репрезентативац Југославије, рођен је 6. фебруара 1953. године у Подгорици. Каријеру је почео у дресу Будућности, а са 16 година је постао члан Црвене звезде.
У Звезди је играо од 1969. до 1980. године и за то време освојио три шампионске титуле 1973, 1977. и 1980, национални куп 1971. године, трофеј Супершампиона Југославије 1972. и Куп прволигаша 1973. године. Одиграо је 263 званичне утакмице и постигао 138 голова (укупно 477 мечева и 302 поготка). Са 28 постигнутих голова у европским куповима је други на вечној листи клуба иза Боре Костића, а са 93 поготка у шампионатима је пети стрелац у историји Звезде.
За први тим црвено-белих заиграо је у сезони 1970/71. Био је права сензација, јер је са свега 18 година био најбољи стрелац тима у шампионату, када је на 23 утакмице постигао 18 голова. Голгетер тима био је и у Купу шампиона, где је Црвена звезда стигла до полуфинала. Постигао је шест голова у седам утакмица. Два пута је био стрелац против Ујпешта (4:0) и Арада (3:1), а по једном против Карл-Цајс Јене (4:0) и Арада (3:0) на гостовању у Румунији. Једини трофеј црвено-бели су те сезоне освојили у Купу, а Филиповић је и ту доминирао и са седам погодака на шест мечева поново био голгетер екипе.
У шампионској сезони 1972/73 одиграо је 17 мечева у првенству и пет пута се уписао у стрелце. Наредне сезоне није много играо, а 1974/75 је поново био први стрелац Звезде са 14 погодака у шампионату и четири у Купу победника купова, када је екипа стигла до полуфинала. И у следећем шампионату Југославије био је лидер тима по броју голова (11).
Филиповић је у сезони 1976/77 био најбољи стрелац лиге са 22 гола на 33 утакмице, а Звезда је стигла до шампионске титуле. У Купу УЕФА је постигао шест голова у шест утакмица. У јесењем делу шампионата црвено-бели су решили у своју корист све мечеве против највећих ривала Хајдука, Динама и Партизана, а Филиповић је на свакој од те три утакмице постигао по гол.
Сјајни нападач је и у наредном првенству (1977/78) био најефикаснији фудбалер црвено-белих са 15 погодака на 31 мечу. Од дреса Звезде се опростио шампионском титулом 1980. године са шест голова на 24 утакмице у шампионату.
Са седам голова у првенственим вечитим дербијима четврти је Звездин стрелац у мечевима против Партизана. Више погодака од њега постигли су само Бора Костић и Драган Џајић по девет и Коста Томашевић – осам.
Каријеру је наставио у белгијском Брижу, где је одиграо сезону 1980/81 и на 21 утакмици осам пута матирао противничке чуваре мреже. Одличан голгетерски учинак имао је и у дресу славне Бенфике из Португала, за коју је од 1981. до 1984. године постигао 42 гола на 84 утакмице. Са Бенфиком је освојио две шампионске титуле 1983. и 1984. и један Куп Португала 1983. године. Посебно је био инспирисан у сезони 1982/83 када је у Купу УЕФА постигао осам голова у 12 наступа, од чега три поготка у мечу против Роме, а Бенфика стигла до финала где је Андерлехт славио са 2:1 и однео трофеј. Копачке је окачио о клин у дресу Боависте, где је играо од 1984. до 1986. године. Са 39 голова у 51 утакмици у европским куповима најбољи је стрелац од свих играча из некадашње Југославије.
За репрезентацију Југославије одиграо је 13 утакмица и постигао два поготка. Дебитовао је 9. маја 1971. године против Источне Немачке (2:1) у Лајпцигу, када је постигао водећи гол, а последњи меч је забележио 16. новембра 1977. против Грчке (0:0). Играо је и за омладинску селекцију (шест утакмица, три гола), као и за младу репрезентацију (два меча, један гол).
Две сезоне је био тренер Црвене звезде (од 2001. до 2003. године). Освојио је Куп 2002. године, остварио позитиван скор у вечитим дербијима (две победе и два ремија), али није освојио шампионску титулу уз велике бодовне заостатке за Партизаном. Заслужан је за долазак Николе Жигића у клуб, који је сезону после Филиповићевог одласка из Звезде био међу најзаслужнијима за освајање дупле круне.
У тренерској каријери водио је још и Салгеирош од 1988. до 1993, Беиру Мар (1993/94), Боависту 1997, Паниониос 2000, Ал Шаб из Уједињених Арапских Емирата (2003/04), румунски Чеаул 2010, Голден Ероуз из Јужне Африке (2011.) и казахстански Атирау (2012. године).
Био је асистент тренера у Бенфики од 1994. до 1996, Сампдорији 1999, репрезентацији Југославије (од 1997. до 2000. са кратким прекидом 1998. године), радио је и као координатор у репрезентативним селекцијама Србије и Црне Горе, а био је и први селектор репрезентације Црне Горе од 2007. до 2010. године.
Био је и асистент у стручном штабу Славољуба Муслина у репрезнтацији Србије која је изборила пласман на Светско првенство у Русији ове године.
Детаљи са меча против Будућности у коме је Филиповић постигао четири гола:
https://www.youtube.com/watch?v=-piM901Gfcc
Погоци са пријатељског сусрета против Малаге 1972. године:
Голгетер Звезде је био стрелац другог гола у мечу Купа шампиона против Карл Цајс Јене:
https://www.youtube.com/watch?v=5rW5Ep9IPRw
Стрелац победоносног поготка на 59. вечитом дербију.
https://www.youtube.com/watch?v=GUGeez15d34
