Данас се навршава 60 година од једне од највећих трагедија у историји фудбала. Тог кобног 6. фебруара 1958. године, авион у коме су се налазили играчи Манчестер Јунајтеда, срушио се на аеродрому у Минхену, по повратку из Београда са реванш сусрета четвртфинала Купа европских шампиона против Црвене звезде.
Снежно време и тешки услови за лет однели су у историју једну од најталентованијих екипа у историји славног острвског клуба – славне “Безбијеве бебе“, тим који је био на путу да завлада најпопуларнијом игром на Старом континенту.
Први покушај узлетања из Минхена изведен је у 14 часова и 19 минута, а други, који је такође био неуспешан само три минута након тога. Дошло је до проблема са моторима због погрешне мешавине горивa услед чега су се мотори чудно понашали. Посада авиона је одлучила да путнике смести у аеродромску зграду, али је почео да пада снег, па је млади Данкан Едвардс, звезда у успону шампиона Енглеске, одлучио да пошаље телеграм газдарици стана у којем је живео. Садржина телеграма била је: „Сви летови из Минхена су отказани, сутра стижем“. Међутим, игром судбине, велика нада енглеског фудбала отишла је на пут без повратка – у легенду са још седам својих саиграча.
После дугог саветовања одлучено је да авион трећи пут полети у 14 часова и 59 минута. За многе путнике били су то и последњи тренуци њиховог боравка на овом свету. Авион није успео да узлети на време, пробио је аеродромску заштиту десним крилом ударио у једну кућу, левом страном кокпита у дрво, а задњи део авиона се одвојио. Да несрећа буде већа, десна страна авиона је ударила у дрвену брвнару у којој се налазила цистерна са бензином, која је експлодирала.
Касније је истрага показала да је нагомилавање снега на другом крају писте драстично успорило авион који није успео да досегне брзину потребну за одвајање од тла. Погинуло је осам првотимаца шампиона Енглеске: Томи Тејлор, Роџер Бирн, Еди Колман, Били Вилан, Дејвид Пег, Марк Џонс и Џеф Бент, да би и Данкан Едвардс касније подлегао повредама, иако му је у Фрајбургу пресађен вештачки бубрег. Кобно треће полетање нису преживели ни тренери у стручном штабу Том Кари и Берт Вилеј, секретар Волтер Крикмер, навијач Вили Сатиноф, новинари Дон Дејвис, Алф Кларк, Арчи Ледбрук, Хенри Роуз, Џорџ Фелоуз, Ерик Томпсон, Том Џексон и Френк Свифт, копилот Кенет Рејмет, стјуард Том Кејбл и туристички водич Бела Миклош.
Иначе, утакмица у Београду одиграна је на стадиону ЈНА пред 52.000 гледалаца. За Црвену звезду су наступили: Владимир Беара, Новак Томић, Миљан Зековић, Рајко Митић, Љубиша Спајић, Владимир Поповић, Ранко Борозан, Драгослав Шекуларац, Лазар Тасић, Боривоје Костић и Јован Цокић. Тренер је био Милорад Павић.
Мет Бaзби није ни слутио да је на терен последњи пут извео следећу једанаесторицу: Хари Грег, Бил Фолкс, Роџер Бирн, Еди Колман, Марк Џонс, Данкан Едвардс, Кени Морганс, Боби Чарлтон, Томи Тејлор, Денис Вајолет и Алберт Скенлон.
Манчестер је повео голом Вајолета у 2. минуту, а млади Боби Чарлтон је у 30. и 31. минуту донео гостима великих 3:0. Ипак, Бора Костић у 46. и Лазар Тасић у 50. минуту из једанаестерца смањили су резултат, да би бомбардер црвено-белих Костић изједначио већ у 58. минуту. Звезда је имала више од пола сата да покуша да стигне до победе, али се резултат више није мењао, па је првак Енглеске због победе од 2:1 из првог сусрета прошао у полуфинале.
Преживело је девет фудбалера: Бил Фолкс, Боби Чарлтон, Хари Грег, Алберт Скенлон, Денис Вајолет, Џеки Бланчфлауер, Џон Бери, Реј Вуд и Кени Морганс, тренер Мет Бaзби, новинари Тед Елијард, Френк Тејлор и Питер Хауард, капетан Џејмс Тен, механичар Џорџ Роџерс, стјуардесе Розмери Чивертон и Маргарет Белис и четворо осталих путника међу којима су били Вера и Весна Лукић, жена и кћерка нашег војног аташеа у Лондону, службеник наше амбасаде у Великој Британији Небојша Томашевић и жена туристичког водича Миклоша.
Мет Бaзби се, због задобијених повреда, тек после осам недеља вратио у Енглеску, а тешке ране успели су да преброде новинари Тејлор, Елијард и фудбалер Бланчфлауер.
Црвена звезда је после минхенске трагедије предложила европској кући фудбала да се Манчестер Јунајтед прогласи за почасног победника Купа шампиона 1957/58, али се то вољом тадашњих људи у УЕФА-и није догодило.
Сахрана је одржана 22. фебруара 1958. године у Манчестеру, а Фудбалски савез Југославије представљали су генерални секретар Милорад Лишанин и члан управног одбора доктор Михајло Андрејевић, а испред Црвене звезде присуствовали су председник клуба Душко Благојевић и генерални секретар Слободан Ћосић.
На зиду стадиона Олд Трафорд и данас стоји сат на којем казаљке симболично показују време несреће, које је заувек стало за једну непоновљиву генерацију која је вишом силом заустављена у походу ка највишим фудбалским висинама. Уместо тога, отишли су у легенду, а свет ће их се увек сећати као мајсторе ове игре, чији ће крајњи домети вечно остати непознати.
