За наш народ на Косову

У ово зло време, много нам се ружних ствари догађа. Авети нас прате и надлећу. Вребају лешинари. Хране се нашом несрећом. Да је до тих звери, од нас не би остао камен на камену. У пепео да се вратимо, од ког смо створени. То је за зло, успех. Давно је нестало време витештва, фер борбе и поштовања друге стране. Пао је мрак. У том мраку граби се све, и граби ко како стигне и шта стигне. Хаос и анархија. Знање и поштење је нестало на замишљеној лествици вредности. Сада Балканом владају неке друге силе. Од неписмених функционера, до нафатираних државника. Све неки људи који су одавно заслужили да оду у пензију и да се за њих више не чује. И зашто би се и чуло?

Чини ми се несвесно, дошли смо до тога да се данас све мери евром. Колико шта кошта? Колико кошта ваздух који дишем? Колико треба да платим амбицију да стекнем знање о нечему? Која је цена мог живота? Који је ценовник, да знам? Колико кошта, да платим оно што ми припада, опет? Колико пута треба уопште да платим? Мислим да заслужујем да знам? Све кошта, све се плаћа, јасно је. Наши преци су прегазили Албанију, и вратили се назад, због кога и због чега?! Да бисмо данас плаћали евром, оно што смо платили крвљу? Да би смо мирно, у апатији гледали како се пред нашим очима мирно развлачи све муком стицано.

Прво су хтели да нам озидају тржни центар на Аутокоманди. У истом плану су хтели да ставе чувени “катанац“ на врата наше куће. Краду нас годинама. Сви виде, мрмљају себи у браду, а нико ништа да уради. У целој земљи је тако. Овај украо титулу, овај украо 1 милион динара, овај киднаповао дете и продао га, овај украо ауто и продао га у делове, овај дошао са десеторо деце, уселио се у туђу кућу и каже да је његова. И даље се ништа не дешава. Направили нам да крађа више није грех, да је украсти легитиман начин да се нешто стекне. Научили нам децу да се школом и учењем не може стећи ништа, показали им ножеве да их држе за појасом, прстом их упутили на улицу, јер је ту профит. Ту је евро. Од тога се живи. Где сте ви у Србији на насловној страни видели поштеног српског интелектуалца?? Нисте, зато што то што он ради не продаје новине. Тај исти интелектуалац који своје студентске дане није провео купујући марихуану по буџацима паркова, већ вредно радећи, верујући у идеал који су срушиле хорде неуких, неписмених који нам краду младост, краду нам све.

Јесте, краду нам и титуле, фудбалске, које год. Нисам уопште промашио тему. Само сам морао да вас уведем и подсетим каква је земља у којој ми данас живимо. Ми, такви какви смо, бијемо многе битке данас. Ни сам више не знам на колико смо фронтова. Да, фудбалски савезе, ратујемо. Јел то у реду? Мислим, морамо. Краде се, све. Титуле, паре, живот, идентитет. Неки дан нам украли страницу. Фиктивно место окупљања Звездаша на интернету. Ником ништа. Последње четири године смо направили подужи списак свега украденог на фудбалским утакмицама, и верујем да има још један исти такав за остале утакмице, у нижим катеогријама. Упоредо са тим, док нас фудбалска мафија замајава, и не дозвољава младим људима да напредују, живот на југу Србије постаје застрашујућа сцена свега лошег што је изнедрило људско друштво. Лицемерство, трговина људима, наркотицима, убиства, прекрајање историја, уништавање нашег културног наслеђа.

Ево гледам и читам, и туга ме хвата. Наслов у новинама: “Срби на барикадама“! Ја само додајем: “Цео живот, само на барикадама“. Насипа јадан народ главне путеве шљунком и земљом, да опструира зло. На свакој барикади по десетак људи и српска застава. Пркосно раширена. Па се запитам, зар нас је тако мало остало, да брани оно највредније што имамо?! Сачували смо Калемегдан, тврђаве у Смедереву, Шапцу. Наше историје део. За Косово и Метохију ће нас још мало убедити да никада није ни било наше, а тај храбри народ доле бије битке, без струје, на хлебу какав им стигне, са оним што сазри на светој српској земљи. Кад све то сагледам, све остало што нам се збива изгледа тако безначајно.

1. октобра 2011. године на стадиону “Маракана“ ће се одиграти утакмица између нашег фудбалског клуба и клуба из Крагујевца. Утакмица ће бити претходница концерту који ће уследити. Концерт за наше Косово и Метохију. Позивам вас који сте одувек били уз свој клуб, који пратите наш сајт, да се појавите, да узмете учешће у овом концерту, и куповином карте помогнете нашим суграђанима на Косову, који своје дане и ноћи проводе у страху и неизвесности. Не, немамо много, и сви смо жртве стања у којем живимо. То ипак не значи да и у свој својој националној муци, и изопаченом систему вредности не можемо да погледамо дубоко у себе, и пронађемо оно најлепше, најљудскије, и одрекнемо се ситних, безначајних ствари, и не заборавимо наш народ на Косову и Метохији. Станимо уз своју браћу и сестре, макар на овај начин, јер ако не станемо ми, нико други неће.

Ова најаву сам свесно написао много пре 1. октобра, иако је Стефана већ писала о томе. Сасвим је довољно времена да се прикупи новац за карту, и помогне онима којима је помоћ најпотребнија. Молим вас да у коментарима испод текста не пишемо поруке мржње, јер ћемо онда бити као и наши душмани. Молим вас да не укључујете политику у своје коментаре, иако је директно заслужна за постојеће стање. Молим вас да на овај концерт поведете што је могуће више људи, а оне који не буду у могућности да дођу бих желео да замолим да свакако купе карту и помогну тим хуманим гестом.