Moja Crvena Zvezda
ВажноДомаћа такмичењаНајновијеРукомет

10 фактора црвено-белог рукометног таласа

Рукометна јесен у Србији дефинитивно је протекла у знаку Црвене звезде, која се на велика врата вратила на сам врх домаће сцене, оставила иза себе све ривале и направила велики корак ка пласману у плеј-оф.

Није било нимало лако претходних година, када је клуб имао великих финансијских проблема, консолидација и невероватан број повреда битних играча оставили су траг, што се одразило и на резултате, па екипа прошле сезоне није била ни међу првих шест клубова. Међутим, после турбулентне сезоне све је кренуло на боље и црвено-бели су се експресно винули у сам врх српског рукомета. Осврнућемо се и на неке од пресудних фактора који су трофејном клубу донели толико жељене успехе у првој половини сезоне.

DSC_0009

Појачања – пун погодак

Никоме није било свеједно када су Звездини редови почели да се осипају још током претходне сезоне одласком Воје Брајовића, а по завршетку такмичења и капитена Владимира Цупаре, Младена Ивановића, Николе Милошевића и Немање Нешовановића, све самих носилаца игре и одличних играча. Међутим, Ненад Перуничић и агилна управа засукали су рукаве и црвено-бели су врло брзо добили бројна појачања, која су се показала у правом смислу те речи, чак и надмашила очекивања. Партије Ненада Мандића, Дејана Златановића, Уроша Радосављевића и Николе Дамњановића разгалиле су срца навијача Црвене звезде, а ова четворица играча подигла су ниво игре екипе на висок ниво у Супер лиги Србије. Златановић је бранио у складу са својим реномеом и ореолом понајбољег голмана у Србији. Доносио је превагу у битним моментима и својим одбранама уливао додатну снагу екипи. За Ненада Мандића важи исто, само у фази напада, где је показао хладнокрвност у пресудним тренуцима и својим головима директно доносио бодове екипи, а постигао их је 61 у Супер лиги, чиме је био други стрелац јесењег првака, уз то изгарао и у одбрани, па се наметнуо као лидер тима. Брзоного десно крило Урош Радосављевић истрчао је бројне контре, постигао 47 погодака у првенству и тако дао велики печат игри, а леви бек Никола Дамњановић је атрактивним головима са дистанце подсетио на великане који су некада жарили и палили у Звездином дресу. Био је стрелац 32 гола у шампионату, посебно је имао убитачан финиш, јер је више од пола погодака забележио у последње четири утакмице. Пивот Немања Бојичић је изгарао у одбрани и пружио велики допринос у заустављању противничких рукометаша.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzz12189537_10153133219595952_4260748949314358785_n

Перунова тренерска рука

Поучен искуствима из прошлости, тренер, легенда нашег клуба и српског рукомета, Ненад Перуничић склапао је шампионски мозаик током минулог лета. Није му било лако свих ових година, када је и своје здравље угрозио, само да би извукао Звезду из свих проблема и недаћа са којима се свакодневно суочавала. Ништа га није поколебало, иако је у једном тренутку почео да губи наду, остао је веран клубу, чврсто решен да успе или да потоне заједно са Звездом. Чак се и вратио на терен у црвено-белом дресу, када се екипа суочила са мањком играча услед невероватног броја повређених играча. Након тмурних дана, Маракану је коначно огрејало и сунце. Дошли су и неки бољи дани по клуб, коначно је могао да остави све друге ствари по страни и да се окрене само терену и склапању шампионског мозаика. Учинио је то без грешке, достигао тренерску зрелост, а резултати таквог рада довољно говоре – прво место у јесењем делу са 21 освојеним бодом од могућа 24, три бода испред другопласиране Слоге и лепа бодовна залиха у односу на петопласирани тим, због чега је црвено-бели брод близу плеј-оф луке већ после 12. кола националног шампионата. Боље се није могло ни замислити, обзиром на све проблеме који су до скоро гурали Звезду ка понору.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzIMG_1603-300x200

Финансијска стабилност

Доласком нове управе са Мирком Бутулијом на челу, многе ствари су почеле да се поправљају у Звезди. Клуб се некако ишчупао из самртног ропца, финансијски опоравак трајао је и током прошле сезоне, али су повреде великог броја играча утицале да се оствари слабији резултат од очекиваног. После неких дезинформација у медијима о финансијским проблемима, Звездино руководство је свима јасно ставило до знања да клуб нема такве проблеме и екипа је мирно наставила да крчи себи пут ка повратку у врх српског рукомета. Резултати таквог рада сада су очигледни. Црвена звезда је на челу табеле и настојаће да се већ ове сезоне ухвати у коштац са најбољим клубовима у земљи, али прво треба доћи до плеј-офа, тако да ту причу остављамо на тренутак по страни, док екипа и математички не обезбеди пласман у доигравање.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz12063372_664091540394421_4178364164437824540_n

Победнички менталитет

Складан тим који је формиран од почетка је знао како да се избори са највећим ривалима, затим оним увек неугодним, који су често знали да однесу бодове Звезди испред носа у претходним сезонама и са екипама које су по квалитету испод црвено-белих. Тако је екипа добијала неизвесне завршнице против Партизана (22:20), Пожаревца (29:28), Југовића (32:30), Радничког (31:27 и 25:24), Металопластике (26:25) и још гомилу пута се враћала из резултатског заостатка, правила преокрете и по правилу уписивала нове бодове. То може једном да буде уз фактор среће, али када се тако нешто учини велики број пута, онда се не може приписати случајности, већ искључиво знању, умећу, менталној супериорности и наравно неоспорном квалитету.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11108838_664091523727756_846283170990481895_n

Сјајна атмосфера

Наравно, када се остваре овако добри резултати – сви су задовољни, али црвено-бели су од почетка створили праву хемију у екипи, новајлије су прихваћене као да су годинама у клубу, рукометаши са дужим стажом у тиму су добили велику подршку у њима, тако да је све функционисало на прави начин, што се могло видети и по бројним прославама победа у неизвесним завршницама, када су сви као један одушевљено хрлили да поделе радост једни са другима и само потврдили какво јединство, другарство и хомогеност влада у табору лидера на табели јесењег дела шампионата.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz12289716_677284082408500_3666560399472284714_n

Подршка староседелаца

Ништа Звезда не би постигла без своје базе, тачније оних који су већ били у клубу и када екипи није ишло према очекивањима. Рукометаши који су остали у редовима тима из Љутице Богдана заслужују све честитке за игре које су пружили ове јесени. Александар Драгутиновић је са 65 голова био први стрелац екипе. Испољио је феноменалну ефикасност, што из игре, што из седмераца и био стуб екипе у серији тријумфа. Дејан Бабић се још прошле сезоне наметнуо као моћно оружје Перуновог тима на позицији пивота, а ове сезоне је наставио у истом стилу, одиграо још зрелије, тако да је са 50 погодака чврсто уткао себе у овај успех, као играч без кога се не би могло замислити Звездино освајање рукометног врха. Младен Шотић је сјајно почео сезону, био лидер екипе једно време, постигао 33 поготка, али га је једна лакша повреда избацила из ритма, тако да касније није могао да се врати на прави начин, али нема сумње да ће полетно лево крило бити на висини задатка у наставку сезоне. Шта тек рећи о капитену екипе Дарку Тодоровићу. Мозак игре тима, делио је лопте као на тацни, стигао да погоди мрежу 26 пута у Супер лиги, често био и најбољи у редовима лидера на табели, подредио се колективу и водио саиграче ка победама. Свој печат дали су и млади Спасоје Гачевић, који је наговестио лепу каријеру, затим специјалиста за одбрамбене задатке Срђан Милутиновић, поред кога није било пролаза, што су у дербију најбоље осетили црно-бели, па Слободан Димитрић, који се вратио након тешке повреде заједно са братом близанцем, али је Станко нажалост поново доживео неке неугодне тренутке те врсте. Била је ту и плејада младих играча, али нису сви могли да добију велику шансу у тренутку када се брани прво место, али о таленту голмана Марка Антеља, Филипа Леовца, Луке Вујовића и остале млађарије не треба трошити речи.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz12039582_664092047061037_8630772754621540163_n

Непоражени на гостовањима

Сама чињеница да Црвена звезда није надиграна на гостујућим паркетима довољно говори о томе какву је чету Ненад Перуничић успео да оформи. Такав податак се не памти у клупској историји и заиста делује импозантно, а надамо се да ће потрајати што дуже и у наставку такмичења. За понос и клупске алманахе остаје податак да је Звездин тим у јесењем делу сезоне 2015/16 на шест гостовања остварио пет победа и један реми, дакле 11 од могућих 12 бодова. После ремија у Шапцу против Металопластике (22:22), редом су падали Железничар (32:26) у Нишу, затим Партизан (22:20), Пожаревац (29:28), Раднички (25:24) у Крагујевцу и Морава (28:24) у Великој Плани. Историјска доминација једног клуба у халама својих ривала.

zzzzzzzzzzzzzz10409300_947144482013115_7252455169933195284_n

Подршка навијача на гостовањима

Тајна Звездиних успеха на страни је поред квалитетног тима и у подршци бројних присталица, којих је било на утакмицама црвено-белих широм Србије. Било да Звезда гостује у Нишу, Крагујевцу, Пожаревцу или Великој Плани, увек је ту група верних Делија, која заставама, транспарентима и добро познатим песмама улива додатну снагу екипи и гура је напред и када не иде, а било је и таквих ситуација у претходном периоду. За разлику од мечева у Београду, где клуб има врло скромну посету и подршку, на гостовањима је сасвим друга прича, па је Звезда ове јесени била далеко најгледанија екипа у лиги на страни са укупно 5.684 гледалаца на шест сусрета, или просечно 947 по мечу, што је за наше прилике врло лепа цифра. Клуб се овом приликом још једном дубоко захваљује свим навијачима који су бодрили црвено-беле и на гостовањима и на домаћем терену.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz12359962_680108835459358_9194699041085289906_n

Завидна ефикасност

Предуслов за добре резултате, а Црвена звезда увек тежи највишим циљевима, у модерном рукомету свакако је велики број голова, екипе са убојитим стрелцима, које без проблема могу да изрешетају сваки тим на овим просторима. То је било моћно оружје црвено-белих у јесењем делу сезоне, па се није знало одакле прети већа опасност, да ли од Драгутиновића, Мандића, Бабића, Радосављевића, Дамњановића, Шотића, или капитена Тодоровића. Шта ће тек бити када им се у наставку сезоне прикључи најбољи стрелац клуба из претходног шампионата Виктор Матичић, о томе нека размишљају и разбијају главу противници, а ми ћемо само поменути суву статистику по којој је Црвена звезда у јесењем делу сезоне са 337 постигнутих голова била најефикаснија екипа у Супер лиги уз респектабилан просек од 28,1 поготка по мечу.

DSC_0224

Хоботница на голу

Како другачије назвати искусног Дејана Златановића, а најбоље описати његове голманске квалитете. Прекаљени чувар мреже је бранио управо тако, као да има сто руку или у случају хоботнице гомилу пипака. То је по правилу чинио онда када се ломи резултат. Тада се Златан преобрати попут суперхероја, улази у своју серију и егзибицијама доноси превагу у корист славног клуба. Било да су у питању седмерци, зицери или ударци са веће дистанце, за Звездину шеснаестицу нема незаустављивих лопти. Штета је само што се на сајту Супер лиге не води евиденција о проценту и укупном броју одбрана, јер би тада имали праву слику о партијама овог сјајног голмана, а довољно је да поменемо и какав је финиш сезоне имао, јер је на три од последње четири утакмице означен као најбољи појединац у Звездиној победничкој серији.

Надамо се да је ово само почетак великог Звездиног повратка на врх и да ће убрзо с правом почети да се прича и о трофејима, који су у ових седам година увек нашли начин да заобиђу Маракану, наравно када је реч у рукомету, јер је сваком навијачу црвено-белих преко главе било трофејног поста у фудбалу и другим спортовима.

Повезане вести

1 comment

marko дец 15, 2015 at 12:32

mene zanima sta je sa zenskim rukometnim klubom,da li se ugasio posto nije ispunio uslove za prvu B zensku ligu ili ce sledece godine nastupati u trecem rangu takmicenja

Reply

Leave a Comment