ИН МЕМОРИАМ: Дејан Брђовић

Туга и неверица завладала је Србијом у понедељак 21. децембра у вечерњим часовима када се проширила вест да нас је у својој 49. години напустио великан наше одбојке, легендарни капитен Црвене звезде и нашег националног тима – Дејан Брђовић.

Отишао је тихо, изненада, по повратку у Србију из Пољске где је тренирао Шћећин. Желео је да у кругу породице проведе новогодишње празнике, али судбина се окрутно поиграла са легендарним човеком кога живот уопште није мазио.

Дејан је рођен 21. фебруара 1966. године у Краљеву. Одбојком је почео да се бави у Жичи, касније прелази у Рибницу, да би средином осамдесетих као велики таленат и већ репрезентативац Југославије одлучио да пређе у Црвену звезду. Због тога је избио један од највећих скандала у историји наше одбојке, а Звезда је кажњена избацивањем у нижи ранг. Међутим, експресно се вратила у елиту и са Брђовићем као великом узданицом крчила пут ка врху клупске сцене у тадашњој великој држави.

За црвено-беле је наступао у три наврата, од 1985. до 1992. године, као и у сезонама 1997/98 и 2002/03. Освојио је једну шампионску титулу и два национална купа, био најбољи спортиста СД Црвена звезда.

У сезони 1989/90 стигли су до финала плеј-офа и заузели друго место у Купу. Дејан се први пут опростио од дреса Звезде на крају сезоне 1991/92. У тој сезони је са црвено-белима стигао до трофеја у Купу Југославије. У клуб се вратио у сезони 1997/98 и као капитен поново освојио трофеј у националном купу. Био је то сјајан тим у коме су поред Брђовића главне улоге имали Рајко Јокановић и Жељко Танасковић, сва тројица репрезентативци Југославије у том тренутку. У финалу плеј-офа зауставила их је Војводина, која је деведесетих година држала примат у домаћој одбојци.

Дејан Брђовић се трећи пут у редовима Звезде обрео у сезони 2002/03 и као далеко најискуснији у тиму предводио Звезду до шампионске титуле, прве за клуб после паузе од чак 29 година. На путу до титуле црвено-бели су у плеј-офу срушили Смедерево у четвртфиналу са 3:1 у победама, Војводину у полуфиналу, после велике борбе, преокрета и пет утакмица са 3:2 у победама (у петом мечу било је 3:2 за Звезду). У финалу је савладана Будванска ривијера са три победе од 3:0, 3:1 и 3:2. Титула са Звездом била је круна Брђовићеве блиставе каријере, а овај сјајан успех донео му је и награду за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2003. године у традиционалном избору Звездине ревије.

У каријери је наступао и за Олимпијакос од 1992. до 1994. године, са којим је освојио две титуле шампиона Грчке 1993. и 1994. и грчки Куп 1993. године. Играо је и за Орестијаду (1995/96), Ауселда Рому (1996/97), Асистел из Милана (1998/99), Лорето (1999/2000), Лубе Маћерату (2000/01), АЕК из Атине (2001/02) и Раднички из Крагујевца од 2003. до 2006. године.

За репрезентацију Југославије одиграо је око 300 утакмица. Учествовао је у освајању сребрне медаље на Европском шампионату у Холандији 1997. године. У колекцији има и бронзана одличја са првенства Европе у Грчкој 1995. и Олимпијских игара у Атланти 1996. године.

Баш у време Олимпијских игара у Атланти 1996. године породицу Брђовић задесила је трагедија, када је после тешке болести преминуо Дејанов једногодишњи син Марко. Његови саиграчи из репрезентације тадашње СР Југославије су по повратку кући донели свом капитену бронзану медаљу и пружили му велику подршку. Од дреса са државним грбом опростио се 1997. године против Италије када је пружио сјајну партију у победи од 3:2 против моћне селекције Азура у дебитантском учешћу наше репрезентације у Светској лиги, али се у том мечу и теже повредио.

У тренерској каријери предводио је Раднички из Крагујевца (2006/07) и већ у првој сезони стигао до финала плеј-офа. Затим је тренирао одбојкашице италијанског Асистела из Новаре, азербејџанске Рабите из Бакуа и Визуре, а био је и генерални директор краљевачке Рибнице и Црвене звезде. Са одбојкашицама Рабите је освојио титулу шампиона Азербејџана 2011. године, а са Асистелом је стигао до трећег места у Лиги шампиона 2008. године. Годину дана провео је и у Кини, а у минулих пола године са клупе је предводио пољски Шћећин.

Иза себе је оставио сина Алексу, одбојкашког репрезентатива Србије, ћерку Александру талентовану одбојкашицу Црвене звезде и млађих репрезентативних селекција Србије, као и супругу Јелену, такође некадашњу одбојкашицу.

Црвена звезда, њени навијачи и љубитељи одбојке никада неће заборавити свог великана Дејана Брђовића, који нам је толико пута доносио радости наступима у црвено-белом и дресу са државним грбом. Легенде живе вечно.