Moja Crvena Zvezda
ВажноНајновијеОдбојкаОдбојка

На данашњи дан: Рођен Дејан Брђовић

Дејан Брђовић

Дејан Брђовић, легендарни одбојкаш, капитен Црвене звезде и репрезентације Југославије, рођен је 21. фебруара 1966. године у Краљеву. За црвено-беле је наступао у три наврата, од 1985. до 1992. године и у сезонама 1997/98 и 2002/03.

Са Звездом је освојио шампионску титулу 2003. године, као и два Купа Југославије у сезонама 1991/92 и 1997/98. Почео је да тренира у одбојкашком клубу Жича, која се тада такмичила у Првој српској лиги.

Вансеријски одбојкаш који је проносио славу српске и југословенске одбојке, и Црвене звезде.

Пажњу је привукао одличним играма у дресу Рибнице, за коју је наступао до 1985. године. Сјајним партијама за екипу из Краљева изборио се за дрес репрезентације Југославије још као тинејџер. Када је одлучио да се пресели у Црвену звезду настала је највећа афера у историји југословенске одбојке. Звезда је због тога чак избачена из лиге, али је Брђовић ипак заиграо у црвено-белом дресу.

Клуб је са Брђовићем, као лидером у тиму, почео да прави екипу за сам врх у шампионату Југославије.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz22122015-brdjovic-3

У сезони 1989/90 стигли су до финала плеј-офа и заузели друго место у Купу. Дејан се први пут опростио од дреса Звезде на крају сезоне 1991/92. У тој сезони је са црвено-белима стигао до трофеја у Купу Југославије.

У клуб се вратио у сезони 1997/98 и као капитен поново освојио трофеј у националном купу. Био је то сјајан тим у коме су поред Брђовића главне улоге имали Рајко Јокановић и Жељко Танасковић, сва тројица репрезентативци Југославије у том тренутку. У финалу плеј-офа зауставила их је Војводина, која је деведесетих година имала примат у домаћој одбојци.

Дејан Брђовић се трећи пут у редовима Звезде обрео у сезони 2002/03 и као далеко најискуснији у тиму предводио Звезду до шампионске титуле, прве за клуб после паузе од чак 29 година.

На путу до титуле црвено-бели су у плеј-офу срушили Смедерево у четвртфиналу са 3:1 у победама, Војводину у полуфиналу, после велике борбе, преокрета и пет утакмица са 3:2 у победама (у петом мечу било је 3:2 за Звезду). У финалу је савладана Будванска ривијера са три победе од 3:0, 3:1 и 3:2. Титула са Звездом била је круна Брђовићеве блиставе каријере, а овај сјајан успех донео му је и награду за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2003. године у традиционалном избору Звездине ревије.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz22122015-brdjovic-2

У каријери је наступао и за Олимпијакос од 1992. до 1994. године, са којим је освојио две титуле шампиона Грчке 1993. и 1994. и грчки Куп 1993. године. Играо је и за Орестијаду (1995/96), Ауселда Рому (1996/97), Асистел из Милана (1998/99), Лорето (1999/2000), Лубе Маћерату (2000/01), АЕК из Атине (2001/02) и Раднички из Крагујевца од 2003. до 2006. године.

За репрезентацију Југославије одиграо је око 300 утакмица. Учествовао је у освајању златне медаље на Универзитетским играма 1987. у Загребу, сребрних одличја на Европском шампионату у Холандији 1997. године и Медитеранским играма 1991. у Атини. У колекцији има и бронзане медаље са првенства Европе у Грчкој 1995. и Олимпијских игара у Атланти 1996. године.

Баш у време Олимпијских игара у Атланти 1996. године породицу Брђовић задесила је трагедија, када је после тешке болести преминуо Дејанов једногодишњи син Марко. Његови саиграчи из репрезентације тадашње СР Југославије су по повратку кући донели свом капитену бронзану медаљу и пружили му велику подршку.

Од дреса са државним грбом опростио се 1997. године против Италије када је пружио сјајну партију у победи од 3:2 против моћне селекције Азура у дебитантском учешћу наше репрезентације у Светској лиги, али се у том мечу и теже повредио, није ни слутио да је одиграо последњи меч за национални тим.

У тренерској каријери предводио је Раднички из Крагујевца (2006/07) и већ у првој сезони стигао до финала плеј-офа. Затим је тренирао одбојкашице италијанског Асистела из Новаре, азербејџанске Рабите из Бакуа и Визуре, а био је и генерални директор краљевачке Рибнице.

Са одбојкашицама Рабите је освојио титулу шампиона Азербејџана 2011. године, а са Асистелом је стигао до трећег места у Лиги шампиона 2008. године. Годину дана провео је и у Кини, а у другој половини 2015. године са клупе је предводио пољски Шћећин.

Преминуо у свом стану у Београду 21. децембра 2015. године. Србија је туговала и тугује за великим асом који ће заувек остати запамћен као велика легенда наше одбојке, незаменљиви капитен Црвене звезде и наше репрезентације.

Нека ти је вечна слава и хвала, Брђо.

Повезане вести

2 comments

Loki феб 21, 2018 at 03:12

Majstore, bio si najveci medju najvecima! Neka ti je vecna slava!!!

Reply
zeljko delije bar феб 22, 2017 at 12:23

Legendo,neka ti je VECNA SLAVA I HVALA ZA SVE STO SI URADIO….

Reply

Leave a Comment