На данашњи дан: Рођен Ратомир Дујковић

Ратомир Дујковић, некадашњи легендарни голман Црвене звезде, рођен је 24. фебруара 1946. године у Борову. У дресу Звезде је бранио од 1962. до 1973. године и голман је са највише званичних утакмица у историји клуба.

Каријеру је почео у Борову, а наставио у дресу Осијека. На једном јуниорском турниру 1962. године скренуо је пажњу на себе и исте године прешао у Црвену звезду. За први тим је дебитовао у последњем колу сезоне 1962/63. За Звезду је одиграо 266 званичних утакмица (укупно 442 меча). Учествовао је у освајању четири шампионске титуле (1968, 1969, 1970. и 1973. године), три национална купа (1968, 1970. и 1971.), Средњоевропског купа 1968, два трофеја Супершампиона Југославије 1969. и 1972. и Купа прволигаша 1973. године. По броју такмичарских утакмица је на деветом месту у клупској историји.

У сезони 1964/65 на голу Звезде су се смењивали Дујковић, Мирко Стојановић и Србољуб Кривокућа. Ратомир Дујковић је био далеко најмлађи од њих, а бранио је на све три утакмице у Купу шампиона против Глазгов Ренџерса. Неприкосновен на голу црвено-белих постао је од сезоне 1966/67. У наредним годинама црвено-бели су доминирали југословенским фудбалом и освојили много трофеја. У освајању Средњоевропског купа 1968. године, Дујковић је бранио на пет утакмица. Уследиле су три узастопне шампионске титуле, а у сезони 1970/71 Звезда је стигла до полуфинале Купа шампиона. У том походу Дујковић је бранио на свих осам утакмица, а те сезоне је са 45 мечева у свим такмичењима био најстандарднији фудбалер у тиму. Годинама је важио за једног од најбољих голмана у лиги, а проглашаван је и за најбољег. Са њим на голу Звезда је у неколико шампионата била тим са најмање примљених голова у лиги.

Од дреса Звезде опростио се шампионском титулом 1973. године. У каријери је наступао и за Овиједо од 1974. до 1977, Осијек (од 1977. до 1980.) и Галенику из Земуна (од 1980. до 1983. године).

За репрезентацију Југославије одиграо је четири утакмице. Дебитовао је 21. априла 1971. године против Румуније (0:1), а последњи меч одиграо је 27. октобра исте године против Луксембурга (0:0).

У богатој тренерској каријери водио је Галенику из Земуна од 1983. до 1986. године, а затим је пет година био тренер голмана у Звезди (од 1987. до 1992. године). Био је члан стручног штаба у сезони 1990/91, када је Црвена звезда постала шампион Европе. Пут га је у наставку тренерске каријере одвео у Венецуелу, где је био селектор репрезентације од 1992. до 1995. године и са овом јужноамеричком селекцијом направио скок од 29 места на ФИФА ранг листи. Био је и селектор Мијанмара (од 1996. до 1997. године). Водио је и три клуба из Венецуеле, Атлетико Зулију од 1997. до 1998, где је проглашен и за тренера године, Универсидад Лос Андес (од 1998. до 1999.) и Естудијантес 2001. године. Био је члан стручног штаба репрезентације Југославије на Европском првенству у Белгији и Холандији 2000. године. Као селектор Руанде (од 2001. до 2004. године), одвео је ову мало познату селекцију до четвртфинала Купа афричких нација, а на том путу је елиминисао Гану у квалификацијама, што му је била одлична препорука да преузме управо ову репрезентацију, коју је водио од 2004. до 2006. године. Први пут је одвео Гану на Светско првенство у њеној историји и у Немачкој 2006. је стигао до осмине финала, савладавши Чешку (2:0) и САД (2:1) у групној фази. У осмини финала заустављени су од Бразила (0:3). Гана је те 2006. године била једина афричка селекција која је прошла групну фазу на Мундијалу, а Дујковић је у избору ФИФА био осми тренер на свету за 2006. годину. Водио је још репрезентацију Кине до 23 године од 2006. до 2008. године, младу селекцију Србије од 2009. до 2010. и Сирију у кратком периоду 2010. године. Од децембра 2014. године је председник скупштине ФК Црвена звезда.