На данашњи дан: Рођен Душан Николић

Душан “Стаја“ Николић, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде, рођен је 23. јануара 1953. године у Београду. Прошао је све млађе категорије црвено-белих, а дрес првог тима носио је пуних десет сезона, од 1970. до 1980. године.

За Звезду је одиграо 307 утакмица и постигао пет голова, од чега 154 званична меча уз пет постигнутих погодака. Учествовао је у освајању три шампионске титуле (1973, 1977. и 1980. године), трофеја Супершампиона Југославије 1972. и Купа лигаша 1973. године.

За први тим је дебитовао у шампионату 1970/71, а стандардан члан стартне поставе постао је у другом делу сезоне 1974/75. У првенству 1975/76 одиграо је 31 утакмицу уз један постигнут гол, и био играч са највише наступа у тиму црвено-белих. Допринео је освајању титуле шампиона у сезони 1976/77 са 30 одиграних утакмица и два постигнута гола, против Сарајева (2:0) и Олимпије (4:4). По избору листа Политика био је девети фудбалер Југославије 1977. године.

У европским такмичењима је дебитовао у поразу против мађарске екипе Комло (1:2) у реваншу првог кола Купа победника купова 1971/72. Први меч против овог тима Звезда је добила са 7:2 и лако прошла у следећу рунду такмичења. Николић је играо и у Купу УЕФА, у победи против Тотенхема од 1:0, у сезони 1972/73, против Ференцвароша (1:2) у полуфиналу Купа победника купова 1975, Галатасараја (3:1) у Купу УЕФА 1979/80…

Од дреса Звезде опростио се титулом 1980. године, када је забележио 16 одиграних утакмица уз један погодак у шампионату.

По одласку са Маракане играо је на острву за енглески Болтон Вондерерс од 1980. до 1981. године. У првој сезони забележио је 21 меч и постигао два гола. Почео је и наредну сезону у Болтону, али је одиграо само један меч и брзо се вратио у Југославију где је играо за Тетекс из Тетова у сезони 1981/82 и ОФК Београд, где је завршио каријеру на крају шампионата 1982/83.

Одиграо је 32 меча за омладинску, а 22 за младу репрезентацију Југославије. За најбољу селекцију је уписао четири утакмице и постигао један гол. Дебитовао је 25. септембра 1976. у поразу против Италије (0:3) у Риму, а последњи меч је уписао 13. новембра 1977. године у тријумфу против Румуније од 6:4.

Био је и тренер клубова у другом и трећем рангу такмичења, као и млађих категорија Црвене звезде.