Moja Crvena Zvezda
FeaturedАнализеВажноНајновије

Развојни пут Ненада Лалатовића, 2. део: На погрешном месту у погрешно време

Након првог дела текста, доносимо вам и наставак приче о Ненаду Лалатовићу. Овога пута, бавимо се његовим боравком у Црвеној звезди.

У јуну 2014. године, Ненад Лалатовић постао је један од најмлађих тренера који су сели на клупу Црвене звезде. Са својих 37 година, он је добио најтежи задатак који је један тренер на Звездиној клупи имао још од 2007. године – да одбрани титулу шампиона Србије. Пре ове сезоне, Звезда пуних седам година није имала прилику да брани шампионски наслов. Исто тако, црвено-бели су се суочили на незапамћеном ситуацијом – на терену изборено учешће у квалификацијама за Лигу Шампиона „поништено“ је финансијским проблемима и немогућношћу да клуб обезбеди лиценцу за наступ у Европи.

Звезда је тако први пут након санкција доживела да не наступи у међународним одмеравањима снага. То је био и узрок потпуног растурања шампионског тима, који су редом напуштали Бајковић, Келхар, Крнета, Ненадић, Араухо, Нинковић, Печник Мрђа, Дауда, Касалица, Оњило… На крају, клуб је, и поред освојене титуле, напустио тренер Славиша Стојановић. Лалатовић и његов стручни штаб морали су практично да формирају екипу из почетка, а из шампионског тима, у Звезди су остали Павићевић, Петковић, Мијаиловић, Ковачевић, Савићевић, Гогић, Лазовић… Остали су имали занемарљиву улогу. Нешто касније, Печник је одлучио да се ипак врати у клуб.

Последња утакмица сезоне 2013/14, у Новом Саду, показала је да би Звезда у будућности могла да се ослони на младе играче, а то су у првом реду голман Рајковић и Лука Јовић, док су све ближи првој екипи били Јовановић, Грујић, Ристић, Стојановић…

Лалатовићев долазак наговестио је можда и каква ће бити сезона која следи… Наиме, Маракана је због дугова остала без струје, па је нови тренер представљен у мраку, и то је био други показатељ (после недобијања лиценце) да Звезду чека једна од најтежих сезона у историји клуба.

IMG_2755-40-1

Клуб је био приморан да ангажује просечне и недовољно квалитетне играче (Гаврић, у зимском прелазном року и Орландић, Цветковић, Стојановић, Анђелковић), али и потпуно неспремне и ван „фудбала“ (Катаи).

Ток сезоне знате сви, а шта се дешавало, илустроваћемо укратко, кроз неколико теза.

  • На почетку сезоне, Звезду је сачекао нови шок. Нови играчи нису могли да буду регистровани, па се Лалатовић у првих неколико кола ослонио на староседеоце и младе играче. Потпуно су одушевили Ристић и Рајковић, док су се све више наметали Јовановић и Јовић. Шансу је добијао и Грујић.
  • Након регистрације новајлија, капитен Ненад Милијаш напушта клуб и одлази у турског друголигаша, Манису. Траку преузима Мијаиловић.
  • Звезда након неколико сјајних резултата на старту сезоне, пре свега на крилима Милијаша, почиње да посрће. Односи у свлачионици, али и на релацији свлачионица:управа бивају уздрмани.
  • Убрзо долази до новог потреса. Капитен Мијаиловић бива суспендован због сукоба са саиграчима. Траку добија Дарко Лазовић. Креће медијски рат на релацији Мијаиловић – Терзић, а некадашњи саиграчи стају у одбрани ражалованог капитена.
  • Лалатовићев тим игра све слабије, заостатак је све већи. Долази и до медијског препуцавања на релацији Лалатовић:Ракић.
  • У вечитом дербију, Звезда губи, са неколико младих играча на терену. Јавност за трагичара сматра Јовића, момка од 16 година, који је пропустио две прилике.
  • Ђорђе Деспотовић се сукобљава са навијачима. Предраг Ђорђевић тврди да неко „одозго“ утиче да он не добије прилику. Ракић јавно критикује тренера, а овај му не остаје дужан. Ранко Стојић говори о статусу Антића, који напушта клуб. На полусезони, Печник напушта клуб, а Лазовићу бива одузета трака, и додељена Луковићу, који се коначно вратио у Звезду. Из клуба одлази и незадовољних Горан Гогић. Јавно се у пролећном делу сезоне жалио и Дарко Лазић.
  • Након повреде Луковића, траку добија млади Рајковић, а Лазовић бива уцењен да мора да игра без плате до краја сезоне, јер му истиче уговор. Сам играч изјављује да му је директор клуба Терзић претио. И Ракић напушта Звезду. На полусезони, Планић је враћен ОФК Београду, уз образложење да нема квалитет за црвено-бели дрес. Босанчић је дошао како би донео превагу на средини терена, али се о њему више писало него што се видео на терену…

Све ово издешавало се за неколико недеља, у време када екипа и даље игра и бори се за врх табеле. Звезда је у тој борби играла веома лош фудбал, једва постизала голове и долазила до тријумфа, а посебно се мучила на гостујућим теренима…

 

  • У исто време, клуб „појачавају“ странци, Паркер и Салами. Паркер стиче статус тоталног разочарања, док Салами потписује уговор са Звездом, одлази у Нигерију и више се не враћа!

Све ово пратили су штрајкови, а зима је донела нешто што је најбоље одсликавало стање у клубу.

Прво су организовани избори, на које је од 3843 гласало 243 људи. Затим је Звезда објавила продају полусезонских карата и продала их – 12!

Резултатски, Звезда је посртала, одигран је и дерби који су обележили сукоби на трибинама, а врхунац резултатског ништавила десио се против крагујевачког Радничког, када је екипа која је увелико била путник у нижи ранг такмичења, без пола тима, постизала голове са играчем мање и славила на Маракани.

Након те утакмице, Ненад Лалатовић је отворио душу пред новинарима и на конференцији која је каснила готово сат времена рекао ствари које није могао да прећути.

За крај, Звезда се опростила од сезоне и Дарка Лазовића са само 4 резервна играча, од чега двојица из омладинске школе. У међувремену је „побегао“ и Џошуа Паркер.

Значајнији коментар на све ово није потребан. Ситуација у којој се Црвена звезда нашла у сезони 2013/14. била је таква да никакав играчки кадар ни тренер не би могли да ураде ништа више од оног што је урађено. Неко је морао бити „потрошен“, а челници Звезде су одлучили да то буде некадашњи капитен клуба и најмлађи тренер у лиги.

Лалатовићу је тако остао горак укус у устима, након боравка у свом матичном клубу, од којег је извукао оно најгоре што је могао да понуди. Након мањих средина кроз које је напредовао као тренер, дошао је корак који је требало да дође много касније и кроз који је Лалатовић морао да учи и стиче искуство на негативним стварима.

С обзиром на резултате који су дошли у овој сезони, након одласка из Звезде, јасно је да време ради за њега и да се вратио на пут са којег је скренуо како би се укључио на Аутокоманду. Надамо се да ће до тог укључења једнога дана поново доћи и да ћемо сви заједно славити шампионску титулу коју је Лале толико желео…

 

Повезане вести

1 comment

ReD апр 10, 2016 at 16:43

na nasu zalost robi je bio na pogresno mesto u pogresno vreme

Reply

Leave a Comment