Moja Crvena Zvezda
ВажноНајновијеОдбојкаОдбојка

На данашњи дан: Рођена Марта Дрпа

Репрезентативка Србије и некадашња Звездина узданица, Марта Дрпа, данас слави 27. рођендан.

Марта је као дете са фамилијом избегла из Книна након протеривања српског становништва у злочиначкој акцији хрватских снага. Након две деценије, прошлог лета поделила је са јавношћу своја сећања на драматичне дане и напуштање родног места.

“Био је топли август, готово као овај. Рано јутро, око пет или шест сати пробудиле су ме гранате. На све стране се чула бука и ломљава. Отворила су се врате дечје собе, мама је усплахирена улетела у собу у којој су с регала падали картони вискија. Наравно да је и ову страшну ситуацију боцнула њеним чаробним штапићем, хумором, изговоривши једно плачно: “Мој вииискииии“…

Имала сам шест година и била сам свесна да рат траје, бомбардовања нису била ништа ново за мене. Мама ме је одвела у купатило (јер је тамо најсигурније), обукла ми фармерке, љубичасту мајицу и омиљене патике због којих сам тих дана била сва битна јер нису имале пертле, већ чичак, а принт Микија Мауса на њима остао ми је заувек урезан у памћење. Звук граната није се смиривао, стајала сам у том купатилу ког не могу више да се сетим, одузета од страха, али са осећајем да ће сигурно све бити у реду.

Бомбе ће престати да падају за који сат и ми ћемо се вратити у наш стан у центру Книна, изнад апотеке.

– Хајде, обучена си, идемо у склониште.

Одговорила сам једним уплашеним: „Ја хоћу, али ноге неће.“

Данас ту моју реченицу у кући често спомињемо као анегдоту, али тада, верујте, није било ни мало смешно.

Након неколико сати у склоништу стигла је вест да је Книн пао, да морамо да бежимо из града, где ко може… Мој отац вечити патриота, који је био рањен, на штакама, у том моменту упорно је одбијао да идемо било где јер ко сме њега да истера из његове куће и слично…

Срећом, мама је била паметнија. Сели смо у аутомобил и кренули према Србији. Не сећам се колико је трајао пут, знам да му нигде није било краја, сећам се колоне, врућине, жеђи, стараца на тракторима, деце која плачу. Сећам се да ми је константно било мука, да сам целим путем повраћала, а највећи проблем ми је био што сам повратила у бакину кухињску крпу, јер бака је увијек била педантна жена.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1781983_384453621691549_1975432366_n

Мислила сам како ће ме сигурно казнити због тог мог недела, несвесна чињенице да ми заправо идемо из својих домова у непознато, да се никад нећемо тамо вратити, да смо преко ноћи све изгубили.

Сећам се да смо кад смо стигли у Србију били у неколико градова, по неколико дана. На крају смо добра два месеца живели у једном хотелу у Београду у ком сада често боравим због припрема с репрезентацијом.

И тако, сељакали смо се, кућили се испочетка, од нуле. У школи, у парку, на свим местима с осталом децом изгледало ми је као да треба да се осећам лоше јер сам избеглица. Јер сам ту где сам. И јесам, понекад, признајем. Али данас, 20 година након тог страшног догађаја у мени живи само понос што сам одакле јесам, што сам била део те колоне 1995. године, део историје једног народа који је делом уништен, делом прогнан, делом разбацан широм планете.

Упркос том првом рату који сам преживела са шест година (јер био је и онај други 1999. у Србији) сматрам да сам имала срећно детињство, највише захваљујући чаробном штапићу моје мајке – хумору.

Имам пријатеље са свих страна бивше Југославије, никога не мрзим, никога конкретно не кривим, мени је само жао народа. И нашег и вашег и њиховог народа. Бесповратно уништених домова, уништених генерација, оних преживелих који никад више после рата нису заправо живели… Читав један народ или три народа, бројите како год желите, али за мене је то један народ који је страшно пропатио и ја не желим да се овај злочин таборави. Јер бојим се, ако се заборави – десиће се опет.“

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1013973_296092587194320_2033835253_n

Тако се Марта Дрпа присетила турбулентних деведесетих, али све то је није спречило да постане једна од наших најбољих одбојкашица, првотимка нашег најтрофејнијег клуба и репрезентативка Србије.

У Звезди је одиграла три врло запажене сезоне у периоду од 2005. до 2009. године. Већ у првој 2005/06, са свега 16 година била је узданица екипе у дресу са бројем 15. У првенству је забележила 176 освојених поена на 14 утакмица (12,6 у просеку). Сезону касније није била у првом плана до завршнице. Екипа је стигла до финала, а Марта је у плеј-офу наговестила да ће поново бити она стара остваривши учинак од 37 поена у пет утакмица.

Потпуно је заблистала у сезони 2007/08, када са Звездом осваја бронзану медаљу у ЦЕВ купу на финалном турниру у Београду. Била је најбољи поентер клуба у Звездином евро походу са 134 поена у осам сусрета, као и у лигашком делу првенства са 236 поена у 17 утакмица, док је у купу на три меча уписала 31 поен, а у плеј-офу 74 поена на пет дуела. На крају је била најефикаснија у екипи, рачунајући сва такмичења са 475 поена на 33 сусрета.

Наредну сезону је пропустила, да би се касније отиснула у иностранство, где у сезони 2009/10 осваја титулу и Куп Швајцарске у дресу Волера из Цириха. Након тога јој се губи траг на одбојкашкој сцени, да би велики повратак уследио у сезони 2013/14 у дресу Железничара из Лајковца, где је са 4,10 поена по сету (укупно 287 поена) била четврта у лиги.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzDrpa

Сезону за памћење одиграла је у суботичком Спартаку 2014/15, када добија МВП признање за најбољу одбојкашицу лиге. Уз то је освојила и 202 поена у плеј-офу (4,70 по сету). Стигла је и до дреса репрезентације Србије, после дуже паузе и са 109 поена на девет мечева у Светском Гран прију била најбољи поентер националног тима уз освојену бронзу на Европским играма у Бакуу 2015. године. Ове сезоне наступа за италијанску Вићенцу.

Марта, срећан рођендан!

Повезане вести

Leave a Comment