Moja Crvena Zvezda
Важно Историја Најновије Фудбал

Времеплов: НЕБО СЕ ОТВОРИЛО!

Фудбалери Црвене звезде су 24. априла 1991. године у реваншу полуфинала Купа европских шампиона одиграли нерешено (2:2) против Бајерна из Минхена у Београду, пласирали се у финале и на тај начин остварили до тада највећи успех у историји клуба у европским такмичењима. Први меч у Немачкој црвено-бели су решили у своју корист са 2:1 две недеље раније.

У чудесној и драматичној утакмици Звезда је на самом крају успела да се издигне из ситуације која је мирисала на продужетак и на невероватан начин стигне до историјског успеха за велику радост, не само на стадиону, већ у целој земљи и на разним странама света, где је имала своје навијаче.

Прво полувреме обележио је феноменални погодак Синише Михајловића из слободног ударца у 25. минуту. Звездин дугокоси бомбардер је распалио по лопти са неких 25 метара, а голман Бајерна Рајмонд Ауман још једном је био немоћан, за вођство Звезде од 1:0, а рачунајући и први меч предност је у том тренутку износила два гола. Ко је тада могао да замисли каква ће драма уследити у тој пролећној београдској вечери на стадиону Црвене звезде. Дејан Савићевић је бриљирао у првих 45 минута. Звездин ас је још једном показао какав је фудбалски мајстор. Био је велика претња за госте из Немачке. Драгиша Бинић је имао једну изгледну прилику, али је лоше шутирао, док је Стеван Стојановић зауставио ударац Олафа Тона, а на другој страни је Ауман укротио Савићевићев шут. Бајерн у другом полувремену није имао избора.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11182132_10153239205079324_7456334607808488604_n

Тим Јупа Хајнкеса је кренуо на све или ништа и у потпуну офанзиву. Волфарт је пропустио једну велику шансу, а затим јеАугенталер у 62. минуту упутио ударац ка голу Звезде, а голман црвено-белих направио је једини кикс у читавом циклусу Купа шампиона 1990/91. У покушају да што боље ухвати лопту, она му је прошла кроз руке, а затим и кроз ноге и завршила у мрежи за 1:1. Само пет минута касније Бендер је анулирао Звездину предност и Бајерн је повео са 2:1. Црвено-бели као да су остали у потпуном шоку. Имали су лепу предност, а онда су се упорни немачки фудбалери у само неколико минута потпуно вратили у игру и добили психолошку снагу. Домаћи тим је био мислима потпуно ван меча у том тренутку. Звезда је ипак, ношена навијањем пуног стадиона смогла снаге да крене у напад у финишу меча. Панчев и Бинић нису били прецизни, а Бајерн је имао велику прилику када је Волфарт погодио стативу. Лопта је имала путању за улазак у мрежу, али као да је вођена неком невидљивом силом, одскочила је од једног бусена и од стативе се одбила ван домашаја гостујућих играча. Након свега тога уследио је тренутак за историју српског фудбала.

Минут пре краја Роберт Просинечки је додао лопту Синиши Михајловићу, који је центрирао, а лопта се од Аугенталерове ноге одбила у невероватном луку, тако да голман Ауман није успео да је пребаци преко пречке, већ је она завршила у голу славног тима за 2:2 и ерупцију одушевљења на трибинама. Коментатор телевизије Београд, Милојко Пантић у налету емоција остао је упамћен за сва времена са  својом реченицом “Небо се отворило, стадион је експлодирао!“, након гола који је одвео Звезду у финале у Барију. По завршетку меча фудбалери Бајерна су на коленима могли само да посматрају велико славље играча Звезде. Навијачи су похитали на терен и убрзо га потпуно прекрили. За успомену су узели стативе, мреже, комаде траве…

Крај утакмице немачка телевизија је дочекала без коментара, а пренос је убрзо и прекинут, тако да славље на стадиону и туга фудбалера Бајерна нису ни приказани у земљи тадашњих светских шампиона. Имала је Звезда своје хероје те вечери. То су били Миодраг Белодедић и Дејан Савићевић, мада је Синиша Михајловић имао кључну улогу код голова. Белодедић је у одбрани био непогрешив, интелигентан и свој део посла обавио је беспрекорно. Југовић је много претрчао, Шабанаџовић је солидно одиграо, док Просинечки овога пута није био на нивоу ранијих партија.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11072050_10153239204984324_1876484105866437418_n

Црвена звезда – Бајерн  2:2 (1:0)

Београд, 24. април 1991. Стадион Црвене звезде. Гледалаца: 78.864. Судија: Бруно Галер (Швајцарска). Помоћне судије: Серж Мументалер и Мајнард Кинг (Швајцарска). Жути картон: Штрунц (Бајерн). Стрелци: Михајловић у 25. и аутогол Аугенталер у 89. минуту за Црвену звезду, а Аугенталер у 62. и Бендер у 67. минуту за Бајерн.

Црвена звезда: Стеван Стојановић, Душко Радиновић, Слободан Маровић, Рефик Шабанаџовић, Миодраг Белодедић, Владимир Југовић, Роберт Просинечки, Синиша Михајловић, Дарко Панчев (од 89. Влада Стошић), Дејан Савићевић, Драгиша Бинић. Тренер: Љубомир “Љупко“ Петровић.

Бајерн: Рајмонд Ауман, Клаус Аугенталер, Маркус Швабл, Манфред Бендер, Роланд Грахамер, Штефан Ефенберг, Томас Штрунц, Штефан Ројтер, Роланд Волфарт, Олаф Тон, Брајан Лаудруп. Тренер: Јуп Хајнкес.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz-CZ-Bajern

Један од јунака утакмице, Синиша Михајловић, овако је видео одлучујући тренутак на стадиону Црвене звезде:

Минут, два пре краја кренули смо у последњи јуриш према Бајерновом голу. Добио сам лопту на левој страни, а у висини Бајерновог “петерца“ уочио да између Панчева и Бинића стоји само један немачки играч. Пустио сам лопту циљајући зону око њих и надао се да Дарко може нешто да уради. Међутим, на мене је стартовао Аугенталер погодио сам га лоптом негде у пределу цеванице и онда је она добила невероватну путању завршивши иза леђа голмана Аумана – 2:2.

Аугенталер није наишао на осуду немачке јавности, а после утакмице само је невољно констатовао:

– Ово је најружнији догађај у мојој дугој каријери. Ништа горе није могло да ми се догоди.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11158198_10153241169359324_2101643046_n

Голман и капитен црвено-белих, Стеван Стојановић, био је презадовољан исходом полуфинала, а осврнуо се и на грешку код примљеног гола:

– Мислим да сем те грешке у целини нисам лоше бранио. Било би заиста трагично да смо пропустили овакву шансу. Посебан проблем представљао ми је Аугенталер, који ме је изненадио честим доласцима пред наш гол. Срећан сам због великог успеха, а што се тиче Барија, како тамо неће одлучивати само фудбал, учинићемо све да победимо и остваримо дугогодишњи сан свих генерација Звездиних фудбалера.

Владимир Југовић је истакао да је Звезда имала и среће, јер је и она неопходан фактор на путу до вансеријских достигнућа, које је наш шампион остварио након рушења Бавараца:

– Мислим да је овај нерешен резултат успех раван оној победи у Минхену. Бајерн се представио као изузетно добар тим, а ми смо покушавали да све решимо контранападима, у чему нисмо увек успевали. На крају морам признати да смо имали и много среће. Најважније је да смо победили.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz19502_10153239205314324_3456134518256587714_n

Уз екипу Црвене звезде били су и некадашњи асови, којима се није дало да 1971. године направе овакав успех. Зоран “Жота“ Антонијевић је био поносан на момке у црвено-белим дресовима:

– Пресрећан сам што је Црвена звезда, макар и са 20 година закашњења, ипак у финалу Купа шампиона. Било је тешко, изузетно тешко, као никада до сада – рекао је популарни Жота, један од чланова стручног штаба екипе.

Легендарни Јован Аћимовић, могао је да одахне после великих узбуђења током 90 минута невероватне борбе у Београду:

– Велика жеља и садашњих првотимаца и нас бивших коначно је испуњена. Бајерн је још једном доказао да је изванредан тим, а морам признати да смо ту велику препреку прескочили и уз извесну дозу среће – рекао је популарни Куле, први сарадник шефа стручног штаба Љупка Петровића.

И некадашњи голгетер Црвене звезде, Стеван Остојић, био је презадовољан после великог успеха:

– Драго ми је због овог успеха, јер су тако анулиране све недаће и пропусти које је наш тим имао у протеклих 35 година у европским куповима. Пресрећан сам и због наше генерације, која је на чудан начин пропустила исту овакву шансу пре 20 година у Атини. Било је веома тешко, и победа је утолико дража.

Оба полуфинална меча против Бајерна спадају у антологијске када је у питању блистава историја Црвене звезде, а по својој драматичности и важности реванш у Београду је заувек остао уписан као невероватан по свему што се дешавало током 90 и нешто минута на терену Маракане. Све што је касније уследило у Барију и Токију те 1991. године била је потврда велике вредности Црвене звезде у европским и светским оквирима.

https://www.youtube.com/watch?v=mi5QfffJNGQ

0 0 votes
Гласање за чланке

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
1 Коментар
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
dejo

Hvala ti puno na lijepom podsecanju autore na 91 godinu Crvene Zvezde ,nadam se da ce Crvena Zvezda postat redovan ucesnik jednog od dva Evropska takmicenja

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x