Moja Crvena Zvezda
ВажноКошаркаНајновије

На данашњи дан: Рођен Александар Гец

Александар Гец, прва велика звезда кошаркашког клуба Црвена звезда, репрезентативац Југославије, тренер и председник црвено-белих, рођен је 3. марта 1928. године у Београду.

За Звезду је играо од оснивања 1945. па све до 1953. године. Освојио је осам узастопних шампионских титула (од 1946. до 1953. године). Више титула првака у Звездиној историји имају само Срђан Калембер и Милан Бјегојевић – по девет. Гец је за црвено-беле одиграо 98 званичних утакмица и постигао 647 поена.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzkkgec-1

Играо је на првом послератном клупском првенству државе 1946. године, када је на седам утакмица постигао 45 поена и био трећи стрелац прве Звездине шампионске екипе. Био је сјајан техничар, виртуоз са лоптом, духовит у игри. Сваки кош који је постигао био је право мало уметничко дело. Својом атрактивном игром привлачио је гледаоце на утакмице које су се у то време играле на Малом Калемегдану, а био је и врло добар стрелац у периоду када се кошарка тек развијала. Пету шампионску титулу освојио је 1950. године, када је на 18 утакмица постигао 130 поена (7,2 по мечу) и био други стрелац екипе. У шампионату 1952. године бележио је 8,5 поена по утакмици (110 поена у 13 мечева). За то време био је то одличан просек, јер се играло на знатно мањи број поена него данас.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz01_aleksandar_gecБио је сјајан техничар, мајстор у асистенцијама са изванредним прегледом игре. Одушевљавао је гледаоце својим невероватним потезима, па је Звезда у тим годинама била права авангарда на овим просторима. О каквом се играчу радило најбоље описује меч против Пролетера у Зрењанину 1952. године. Пролетер је у то време био тим у успону и један од главних конкурената да коначно скине Звезду са трона, али то им није успело. Четири секунде пре краја утакмице, резултат је био нерешен, Гец је преузео одговорност и погодио шут са пола терена, али је настала гужва код записничког стола, па су судије одлучиле да пониште кош и поново досуде лопту Звезди. Гец је поново са истог места погодио за победу, а црвено-беле ни наредних сезона нико није одменио на врху.

У младости се опробао и као стонотенисер, клизач, хокејаш, а био је талентован и за фудбал, па га је технико ФК Црвена звезда, Светозар “Кика“ Поповић, убеђивао да замени Срђана Мркушића на голу, али га Гец није послушао. Практично је цео живот провео у Београду, где је и завршио Трећу мушку гимназију. Једном приликом је објаснио због чега је Звезда имала огромну већину навијача у односу на Партизан још од самих почетака: “Није се играло за динаре, није се играло ни за храну. Партизан се хранио у дому армије, а ми смо били обични момци, који нису имали никакве привилегије. Е, када ти пијеш рибље уље, а они се хране тамо, онда народ подржава тебе. Свима је било чудно како то Звезда има 90 посто навијача, е због тога има.“

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzkosarka002b-1

За репрезентацију је одиграо 66 утакмица и постигао 349 поена. Играо је на Европским првенствима 1947. (пет утакмица, 13 поена) и 1953. године када је са 7,4 поена у просеку био други стрелац Југославије, која је заузела шесто место на турниру. У победи против Италије од 48:45 постигао је 14 поена. Наступио је и на првом Светском шампионату у Аргентини 1950. године, када је бележио 5,3 поена, а Југославија заузела десето место. Играо је и на два Балканска шампионата 1946. и 1948. године.

После три меча у шампионату Југославије 1953. године, на којима је бележио 11,7 поена, до тада највише у каријери, осећао се веома лоше, а установљено му је тешко обољење левог плућног крила, због чега је завршио играчку каријеру са само 25 година, а тек је требао да досегне највеће висине као кошаркаш. Као тренер је водио Звезду у шампионатима 1958. и 1959. године, када је забележено друго и треће место. Касније је био председник Црвене звезде у време сјајне генерације Цветковића, Симоновића, Славнића, Капичића и Вучинића, када су освојене две титуле, три Купа и Куп победника купова 1974. године. После једног вечитог дербија који је припао Партизану, навијачи црно-белих претукли су малобројне Звездине фанове пред очима полиције која није интервенисала. Гец је захтевао да се упути протестно писмо директору тима из Хумске, који је уједно био и на функцији министра унутрашњих послова владе Србије. Сарадници су од страха одбили, а Гец је поднео неопозиву оставку и више никада није отишао на кошаркашку утакмицу. Преминуо је 12. априла 2008. године у Београду.

https://www.youtube.com/watch?v=WmoAgCyM5CY

Повезане вести

Leave a Comment