Moja Crvena Zvezda
АтлетикаВажноНајновијеОстало

На данашњи дан: Рођен Ненад Стекић

Ненад Стекић, легендарни скакач у даљ Црвене звезде, троструки вицешампион Европе, пет година власник најбољег резултата на свету, својевремено европски рекордер и вишеструки шампион Југославије и рекордер Србије, рођен је 7. марта 1951. године у Београду.

Атлетиком је почео да се бави од своје 12. године и то скоком у вис, где му је најбољи резултат био 195 центиметара. У овој дисциплини био је пионирски првак Београда, Србије и Југославије, а после повреде колена престао је да скаче у вис. На једном школском такмичењу опробао се у скоку у даљ и остварио резултат од 6,76 метара, оставивши у неверици своје другове.

Тренирао је под надзором Александра Маринковића, а већ 1970. године на јуниорском Првенству Европе у Паризу осваја бронзану медаљу. Наставио је да напредује у скоку у даљ, па је 1973. године први пут прескочио осам метара, што је за сваког скакача велики подстрек у каријери и знак да такмичар улази у озбиљно друштво. Било је то у Атини на Балканским играма, када је стигао до резултата од 8,12 метара. Уследиле су године његовог великог успона и пробој у сам светски врх.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1901679_392187994251445_2020562999_n (1)

Освојио је три сребрне медаље на Европским првенствима у Риму 1974. године (8,06), Прагу 1978. (8,12) и Зинделфингену у дворани 1980. године скоком од 7,91 метара. Два пута је био шампион Медитеранских игара 1975. у Алжиру (8,23) и 1979. у Сплиту (8,21). На Универзијадама је освојио злато у Софији 1977. године (7,97) и сребро у Риму 1975. (8,13).

Свој лични и државни рекорд остварио је на предолимпијском такмичењу у Монтреалу 25. јула 1975. године скоком од 8,45 метара. Пре тог сјајног остварења рекао је човеку који је поравнавао песак да му је јама кратка и да ће је прескочити, на шта се овај насмејао у стилу “Одличан ти је штос“. Испоставило се да је Стекић био у праву, јер је ногама изашао ван јаме и остварио тада други резултат свих времена иза 8,90 метара Боба Бимона из Мексико ситија 1968.

Стекићев феноменални скок из Монтреала био је и пет година европски рекорд. Те године је други пут узастопно имао најбољи резултат на свету, а проглашен је и за најбољег спортисту Југославије у традиционалном избору листа “Спорт“. Очекивало се да Стекић на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу стигне до златне медаље. Он се темељно спремао за највеће такмичење, али је Тито због политике наложио да наши атлетичари учествују на једном такмичењу у Италији, па је европски рекордер раније достигао топ форму. На том такмичењу у Торину имао је скок од 8,39 метара, што је на крају био најбољи резултат те године на планети, али због тога што је раније достигао топ форму, није био на очекиваном нивоу на Олимпијским играма, где је заузео шесто место. Није имао срећу да на планетарним такмичењима стигне до медаље, па је 1980. и 1984. био далеко од одличја на Олимпијским играма, а 1983. на првом Светском шампионату у Хелсинкију заузео је пето место са 8,09 метара.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1379565_340379032765675_170670582_n

Чак 140 пута је летео преко осам метара у каријери, побеђивао је и најуспешније у историји ове дисциплине Мајка Пауела и Карла Луиса, 64 пута је наступао за Југославију, на три такмичења је свих шест скокова имао преко осам метара, а у једном дану је на Првенству Југославије у Новој Горици 1977. године имао седам скокова преко осам метара рачунајући и јутарње квалификације.

Оно што никоме у историји није пошло за руком у скоку у даљ, остварио је величанствени Ненад Стекић, који је пет година у низу био први на светским ранг листама током седамдесетих година минулог столећа: 1974. (8,24), 1975. (8,45), 1976. (8,39), 1977. (8,32) и 1978. (8,32 метара).

На једном митингу у Мексико ситију у квалификацијама је скочио 8,20 метара, али је имао велики луфт. Када је судија измерио дужину скока од места одраза до места доскока резултат је био сјајних 8,84 метара. Тражио је да покуша још једном, пошто је био у сјајној форми, али судије нису дозволиле, јер је већ изборио пласман у финале, на коме је падала киша, па Стекић није могао да покаже своје умеће.

Пет пута је проглашаван за спортисту године СД Црвена звезда у избору Звездине ревије 1974, 1975, 1977, 1978. и 1983. године, по чему је уз Драгана Џајића рекордер међу спортистима црвено-белих. Више Звездиних признања од њих освојиле су само две даме, кошаркашица Снежана Зорић (шест пута) и стрелац Јасна Шекарић (чак 11 пута).

После сјајне спортске каријере Стекић је био генерални секретар Атлетског савеза Србије, радио у маркетинг служби Црвене звезде, а од 1996. до 2000. године био је председник Спортског друштва Црвена звезда. У младости се бавио и рокенролом, имао је свој бенд, али се због недостатка новца за инструменте у 18. години потпуно окренуо атлетици. Иако последњих година није био у спорту, Стекић је без икакве сумње велика легенда наше атлетике и један од највећих спортских асова које је Србија икада имала.

Повезане вести

Leave a Comment