Moja Crvena Zvezda
ВажноВатерполоНајновије

На данашњи дан: Рођен Страхиња Рашовић

Страхиња Рашовић, некадашњи ватерполиста Црвене звезде, рођен је 9. марта 1992. године у Београду. Члан црвено-белих, велика узданица, а често и најбољи стрелац био је од 2010. до 2015. године.

Каријеру је почео у Ватерполо клубу Београд, а 2010. године је заједно са млађим братом Виктором прешао у Звезду. Већ у првој сезони у тиму Црвене звезде истакао се врло добрим играма, иако је био међу најмлађим играчима у екипи. Био је други стрелац Звезде у првенству са 20 голова (један мање од Дејана Савића), а црвено-бели су били трећи у лигашком делу, док су и у плеј-офу заузели исту позицију, а Рашовић је са шест погодака поново био други стрелац екипе. У сезони 2010/11 постигао је укупно 34 гола. Више погодака у капици Црвене звезде забележио је само садашњи тренер црвено-белих Дејан Савић и то 45 у свим такмичењима.

Звезда је константно напредовала из године у годину, а са њом и Страхиња Рашовић, који је у сезони 2011/12 био водећи голгетер клуба у лигашком делу делу шампионата Србије са 20 голова, као и у Купу са 13 погодака, а екипа је у оба такмичења стигла до финала, док је у Купу Европе догурала до четвртфинала. У сезони 2011/12, Страхиња је постигао 47 голова у свим такмичењима, а више пута се од њега у стрелце уписао само Југослав Васовић, који је уписао 72 поготка.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz-strahinja_rasovic-e1425864597652Лета 2012. Звезду су појачали асови светског ватерпола Андрија Прлаиновић, Денис Шефик, Душко Пијетловић, Никола Рађен и талентовани Борис Вапенски. Клуб је са великим амбицијама ушао у сезону 2012/13. Ипак, мало ко је веровао да ће Звезда освојити сва три трофеја, Лигу шампиона, Првенство и Куп Србије, али се управо то и десило. Страхиња Рашовић је у капици са бројем 2 био најбољи стрелац клуба у целој сезони са 79 постигнутих голова. Био је први снајпер екипе у лигашком делу шампионата (40 голова), плеј-офу (13 погодака) и у Купу Србије (четири гола, колико су постигли и Аврамовић, Вапенски и Прлаиновић), док је у Лиги шампиона био трећи стрелац тима са 22 поготка. У полуфиналу елитног такмичења против шпанске Барселонете црвено-бела хаубица са бројем два је постигла три гола, док се у финалу против дубровачког Југа једном уписао у стрелце, а Звезда је по први пут постала шампион Европе у ватерполу и то у Београду. У финалу Купа против Радничког, два пута је матирао чувара мреже Крагујевчана за први трофеј Звезде у ватерполу после 20 година паузе и први Куп у клупској историји. Свој пуни допринос дао је и у пет утакмица финалне серије плеј-офа против Радничког за триплу круну у незаборавној сезони 2012/2013.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11044580_899852393408991_8770529216030974448_n

Током 2013/14 са црвено-белима је освојио још једну триплу круну, а екипа је у сва три финала славила против крагујевачког Радничког. У Суперкупу Европе трофеј је освојен тријумфом у Бечеју победом од 9:8 уз један погодак младог аса. Затим је одбрањен Куп тријумфом од 12:11 чувеним голом Дениса Шефика, а Страхиња је са пет голова уз Бориса Вапенског био најбољи стрелац екипе на финалном турниру. Највише голова у тиму постигао је и у квалификацијама за Лигу шампиона (12) и лигашком делу Првенства Србије (33), да би се екипа радовала и одбрани титуле са 3-0 у победама против Радничког у финалној серији. Старији од браће Рашовић је у плеј-офу забележио осам погодака, не рачунајући један из петерца са друге утакмице финалне серије против Радничког. Са 59 голова у целој сезони 2013/14 још једном је био голгетер клуба и на тај начин ушао у историју црвено-белих као најбољи стрелац у време највећих успеха.

Његови прецизни шутеви са крила донели су много радости Звездиним навијачима. У сезони 2014/15 поново је био главна узданица браниоца титуле у нападу. Са 14 голова био је далеко најефикаснији ватерполиста Звезде у квалификацијама за Лигу шампиона, као и у Купу са два поготка колико је постигао и капитен Сава Ранђеловић. Рашовић је затим био најбољи стрелац црвено-белих и у Триглав регионалној ватерполо лиги са 44 гола, док је у плеј-офу шампионата Србије постигао 20 голова, још једном био најефикаснији у тиму и сезону завршио са укупно 80 погодака у свим такмичењима. Ипак, знатно измењена и подмлађена екипа није могла до одбране трофеја, а Страхиња је на крају сезоне са братом Виктором прешао у шпанску Барселонету.

У Барселонети је наставио са успесима и освојио три дупле круне, уз три Суперкупа Шпаније. 2016. је проглашен за МВП завршног турнира Купа Шпаније.

Протеклог лета је потписао за мађарски Егер.

За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је против Шпаније у Светској лиги, 2014. године освојио је Светски куп у Алматију и то као најбољи стрелац подмлађеног националног тима уз Гаврила Суботића са по 11 голова, једним мање од првог стрелца турнира Брета Бонанија (САД), који је забележио 12 погодака. Играо је и у Светској лиги 2015. и постигао шест голова, али није био део екипе на финалном турниру. Са млађим репрезентативним категоријама освојио је бројне медаље на великим такмичењима: злато на Светском првенству 2011. у Грчкој, сребро на Европском шампионату у Београду, два злата на Универзијади у Кини, Бронзу на Првенству света 2009. и злато на Ејофу у Београду 2007. године.

Повезане вести

1 comment

Kiki мар 9, 2018 at 00:40

SRTAN RODJENDAN STRAHINJA :trofej:

Reply

Leave a Comment