Moja Crvena Zvezda
ВажноНајновијеФудбал

На данашњи дан: Рођен Владица Поповић

Владимир “Владица“ Поповић, легендарни фудбалер и тренер Црвене звезде, рођен је 17. марта 1935. године у Београду.

Са Звездом је као играч освојио чак девет трофеја, док је као тренер црвено-белих постао шампион света 1991. у Токију и освојио титулу првака државе 1992. године.

Поповић се родио у Земуну, поникао је у Црвеној звезди, чији је члан био од марта 1950. године, а за први тим је играо од 1953. до 1965. године. Одиграо је 291 званичну утакмицу и постигао 10 голова.

Укупно је наступио на 499 мечева у дресу Звезде, по чему је пети на вечној листи клуба уз 38 постигнутих голова у свим утакмицама. Други је у историји Звезде по броју утакмица у Купу (37), а шести по броју мечева у еврокуповима (39). Учествовао је у освајању пет шампионских титула (1956, 1957, 1959, 1960. и 1964. године), три Купа (1958, 1959. и 1964.) и Дунавског купа 1958. године.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz10690317_847368661990698_8117674564669852180_n

Врло брзо се усталио у стартној постави Звезде у другом делу сезоне 1953/54, када је на десет мечева постигао четири гола. Готово у свим сезонама био је стандардан члан стартне поставе. Познат као врло борбен и коректан фудбалер, први пут је постао шампион са Звездом 1956. године одигравши 17 утакмица у првенству уз два постигнута поготка, оба у победи против Осијека од 5:0. У сезони 1956/57, Звезда је први пут наступила у Купу европских шампиона и стигла до полуфинала, где је заустављена од Фиорентине (0:1 и 0:0). Владица је у елитном такмичењу забележио пет одиграних мечева уз један гол у првој утакмици четвртфинала против ЦСКА из Софије у победи од 3:1. У одбрани шампионске титуле учествовао је на 24 меча уз погодак против београдског Радничког у тријумфу од 3:1. Наредне сезоне забележио је пет наступа у Купу шампиона, а Звезда је стигла до четвртфинала, где је чувени тим Манчестер Јунајтеда прошао у полуфинале после два меча (1:2 и 3:3). Поповић је играо у обе утакмице против “Безбијевих беба“, а меч у Београду је био последњи за неке од фудбалера енглеског тима, јер су изгубили живот у авионској несрећи код Минхена по повратку из Београда.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzA1m3tyb

Владица Поповић има освојен и Дунавски (Митропа) куп са Звездом 1958. године. У том такмичењу одиграо је три сусрета. Исте године је наступио на свих пет дуела у освајању Купа, а трофејни низ је настављен дуплом круном 1959. године уз 15 наступа Звездиног дефанзивца у првенству и четири у Купу. Шампионска титула је одбрањена 1960. године, а у тој сезони је одиграо 14 лигашких утакица. Уследиле су сушне године, да би у сезони 1963/64 Звезда освојила дуплу круну уз 24 Поповићева меча у шампионату и четири у Купу. У Купу сајамских градова 1961/62, поузани дефанзивац је одиграо свих осам утакмица, а црвено-бели тим је у полуфиналу зауставила Барселона. Већ следеће сезоне у истом такмичењу београдска екипа се реванширала Каталонцима победом у мајсторици осмине финала у Ници од 1:0, а Владица Поповић је био међу најбољим играчима у тиму.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz18-63-64-Vitoria-EUA-Red-Star-Beograde

Каријеру је наставио у Штутгарту (1965/66), где је врло мало играо, па је прешао у редове Штутгартер Кикерса. У овом клубу је од 1966. до 1968. године наступио на 52 лигашка меча уз два поготка. Каријеру је завршио у Венецуели, где је од 1968. до 1969. носио дрес Депортиво Канаријаса.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz12045429_1010833512310878_7925180643875054838_o

Забележио је девет мечева уз два поготка за младу репрезентацију, а осам утакмица за Б тим. У дресу сениорске селекције Југославије одиграо је 20 мечева. Дебитовао је 23. децембра 1956. године против Индонезије (5:1) у Џакарти, а опростио се 16. јуна 1965. против Норвешке (0:3) у Ослу. Био је члан тима на светском првенству 1958. у Шведској, али није играо. На Мундијалу у Чилеу 1962. године Југославија је заузела четврто место, а Владица Поповић је одиграо свих шест утакмица и био један од најбољих фудбалера Југославије на турниру.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzcrvena-zvezda-tokio-1354969891-238949

У Јужној Америци је изградио тренерску каријеру. Водио је колумбијске клубове, Индепендијенте Санта Фе од 1971. до 1972, Насионал из Медељина 1973. године, Депортиво из Калија 1974. и Португезу из Венецуеле. Два пута је био шампион Колумбије, 1971. са клубом из Санта Феа и 1974. са Депортивом из Калија, а две титуле освојио је и са Португезом из Венецуеле 1975. и 1977. године. Водио је крушевачки Напредак и Трепчу, а 1980. године постао је члан стручног штаба Црвене звезде као руководилац омладинских тимова. Још у два наврата водио је Депортиво Кали од 1984. до 1986. и током 1989. године.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz10365880_851031371624427_1741148097350958389_n

У сезони 1991/92 преузео је Црвену звезду после одласка Љупка Петровића. Владица је предводио црвено-беле до титуле првака света 8. децембра 1991. у Токију тријумфом над чилеанским Коло Колом од 3:0, а касније је освојио и титулу шампиона Југославије 1992. године у лиги коју су већ напустили клубови из Хрватске и Словеније, а у другом делу сезоне се није могло играти ни у Босни и Херцеговини јер су сукоби увелико трајали. Владица је био и селектор репрезентације Перуа од 1992. до 1993. године, водио је и колумбијски Миљонариос од 1994. до 1995. и Каракас из Венецуеле од 1998. до 1999. године. Активан је у Црвеној звезди као председник секције ветерана.

Повезане вести

2 comments

Zeka Zvezdas мар 18, 2018 at 01:53

Srecan rodjendan Gospodine Vladice!!! Trener koji nam je doneo titulu prvaka sveta decembra 1991…

Reply
dejo мар 17, 2016 at 13:20

Srecan vam rodjendan pa da sa vama nasa Crvena Zvezda bude opet ona stara jaka nasa Crvena Zvezda i da ostanete najduze sto je moguce u nasoj Crvenoj Zvezdi

Reply

Leave a Comment