Драгиша Вучинић, легендарни кошаркаш Црвене звезде, репрезентативац, тренер и председник црвено-белих, рођен је 4. априла 1948. године у Мостару. Готово целу играчку каријеру провео је у Звезди, за коју је наступао у чак 13 сезона, од 1967. до 1979. године.
По броју одиграних сезона је други у историји клуба заједно са некадашњим саиграчем Владимиром Цветковићем. Рекордер је Слободан Николић са 14 сезона у Звезди. Вучинић је пети стрелац у историји црвено-белих са 4612 постигнутих поена (просек 13,2 по мечу) и трећи по броју одиграних утакмица – 349. Више мечева одиграли су само Предраг Богосављев (417) и Слободан Николић (421). Вучинић је припадао једној од најславнијих генерација у историји клуба коју су још чинили Љубодраг Симоновић, Владимир Цветковић, Драган Капичић, Зоран Славнић, Горан Ракочевић, Иван Сарјановић, Радивоје Живковић…
Учествовао је у освајању шест трофеја, две шампионске титуле 1969. и 1972. године, три Купа 1971, 1973. и 1975. и Купа победника купова 1974. године.
Играо је на позицији центра, а за црвено-беле је дебитовао у сезони 1967, када се још увек играло на отвореним теренима. Већ наредне сезоне мечеви су почели да се играју у халама. У својој другој сезони у Звезди, Вучинић је постао један од носилаца игре. Бележио је 13,1 поен у шампионату. У сезони 1968/69, црвено-бели су освојили шампионску титулу после 14 година паузе, а Звездина дванаестица је бележила 10,4 поена у просеку. Врло ретка су била такмичења у којима није имао двоцифрен просек поена током дугогодишње каријере у клубу са Малог Калемегдана. Генерација којој је припадао Вучинић наступила је први пут у Купу европских шампиона у сезони 1969/70, када су стигли међу осам најбољих тимова, а центар црвено-белих је у десет мечева постигао укупно 99 поена. Звезда је 1971. године освојила први Куп у клупској историји, а Вучинић је на четири меча у најмасовнијем такмичењу бележио 13,8 поена у просеку.
Шампионска титула 1972. године освојена је у мајсторици против сплитске Југопластике у Љубљани уз одличан учинак Вучинића, који је постигао 15 поена у одлучујућем мечу за наслов првака Југославије, само је Дуци Симоновић био ефикаснији од њега са 20 постигнутих поена против Сплићана. Центар шампионске екипе је у сезони 1971/72 забележио укупно 255 поена на 23 утакмице у шампионату – 11,1 по мечу по чему је био четврти стрелац тима, иза Симоновића, Капичића и Славнића. Исте године Звезда је у Купу победника купова стигла до свог првог европског финала, али је Симентал из Милана славио са 74:70.
Драгиша је у Купу шампиона 1972/73 имао просек од 14,7 поена, а Звезда је стигла до полуфинала, где је ЦСКА из Москве био превисока препрека за изабранике Братислава Ђорђевића. Убацио је 19 поена у победи против Реала из Мадрида (80:70), док је у мечу против Симентала из Милана (74:80) забележио 25 поена, а у првој полуфиналној утакмици против ЦСКА зауставио се на 23 постигнута поена. Звезда ни у тој сезони није остала без трофеја, јер је тријумфовала у Купу. У финалу је савладан Партизан резултатом 71:65, а Вучинић је постигао 17 поена, док му је просек у четири Куп меча те сезоне био тачно 16 поена.
Сезона 1973/74 била је можда и најбоља у његовој каријери. У шампионату је бележио 18,1 поен, у Купу 20,8 у просеку, а у освајању Купа победника купова забележио је укупно 159 поена у 11 утакмица – просечно 14,5 по мечу. Против ЦСКА је убацио 24 поена у Софији, против Сакле у Торину је забележио 18, а у победи против Естудијантеса у Мадриду (79:74) у првом полуфиналном мечу зауставио се на 17 поена, док је у убедљивом тријумфу (104:85) у реваншу у Београду забележио десет поена. У финалу у Удинама против Спартак Збројовке из Брна постигао је 12 поена, а Звезда је победом од 86:75, освојила свој први и за сада једини трофеј у европским такмичењима.
Тим је и у сезони 1974/75 држао висок ниво резултата. Освојен је још један национални Куп. Вучинић је у освајању новог трофеја постигао 56 поена на шест утакмица, а остаје жал за трофејем у Купу купова, јер су црвено-бели поново стигли до финала, али је Спартак из Лењинграда био успешнији за само један поен (63:62). Након те сезоне наступила је осека трофеја и постепено осипање трофејне генерације, а Вучинић је уз Горана Ракочевића једини остао у тиму до краја седамдесетих година. Сјајне партије пружио је у сезони 1977/78, када је бележио 19,8 поена у првенству, где је био други стрелац тима, иза Жарка Копривице, док је у Купу просечно убацивао 21,2 поена по утакмици и био најбољи стрелац екипе.
У последњој сезони у клубу (1978/79) на неколико мечева био је истовремено и играч и тренер Звезде. Деведесетих година минулог века био је и председник клуба, када је у Звезди сарађивао са својим некадашњим саиграчем Драганом Капичићем. Обављао је и функције председника кошаркашког савеза Србије и стручног савета у два наврата, као и такмичарске комисије КСС-а.
Са репрезентацијом Југославије има освојену сребрну медаљу на Првенству Европе у Есену 1971. године, када је на четири меча убацио десет поена. У дресу јуниорске селекције освојио је сребро на Европском шампионату 1968. године, када је бележио 10,4 поена (седам утакмица, 73 поена) и био четврти стрелац екипе у којој су играли Дуци Симоновић, Иван Сарјановић, Винко Јеловац, Дамир Шолман…
