Времеплов: Вечитом ривалу је претио тотални дебакл у 88. дербију, а онда су почели нереди на јужној трибини

Златна генерација Црвене звезде потпуно је надиграла екипу Партизана у 88. вечитом дербију, који је одигран 27. априла 1991. године. Голове су постигли Илија Најдоски у 10, Роберт Просинечки у 20. и Владимир Југовић у 30. минуту, а Предраг Мијатовић је смањио на 1:3 у 43. минуту.

Испоставило се да је то био коначан резултат меча, који је покварила група гостујућих навијача до тада невиђеним изгредима и на тај начин омела Звезду да убедљивије слави.

Киша и изненадна хладноћа нису могли да покваре фешту црвено-белих после великог европског успеха. Од старта је било јасно да црвено-бели иду на још једну победу. Само неколико дана раније Звезда је против Бајерна у Београду одиграла нерешено 2:2 у реваншу полуфинала Купа шампиона и пласирала се у финале најелитнијег клупског такмичења у Европи. То је групи навијача црно-белих био додатни мотив да њихови љубимци на терену покажу зубе Звезди, али су после 0:3 након 30. минута нерви у наставку попустили, па сами извуците закључак ко кроз историју прави нереде када не може да поднесе успехе ривалског клуба.

Почетком сусрета Илија Најдоски је имао лепу прилику после одличног центаршута Синише Михајловића из корнера, али је шутирао главом поред гола. Након тога је запретио и Дејан Савићевић оштрим, али недовољно прецизним ударцем. Звезда је ређала шансе, Дарко Панчев је дошао у озбиљну прилику, али није најбоље захватио лопту, па је Вујадин Станојковић избацио у корнер.

Уиграну акцију црвено-белих после корнера крунисао је голом главом Илија Најдоски, после сјајног центаршута Роберта Просинечког на другу стативу. Већ у 10. минуту домаћи тим је повео са 1:0. На терену је постојао само један тим, који је наставио да меље недораслог противника, па је Роберт Просинечки после поигравања са одбраном ривала опробао шут са дистанце, али није био довољно прецизан.

Оно што Робију није успело пар минута раније, пошло му је за ногом после муњевитог продора Дејана Савићевића, који је стигао готово до саме стативе демонстрирајући своје фудбалско мајсторство, одвукао двојицу противничких играча, а онда упутио повратни пас Просинечком, коме није било тешко да погоди мрежу поред већ изигране одбране потпуно немоћних гостију за 2:0 у 20. минуту.

Имао је и Партизан једну одличну прилику након другог Звездиног гола, али је Стевановић врло лоше шутирао из повољне позиције. Да је то био само тренутак непажње у одбрани освајача дупле круне показао је и нови покушај црвено-белих преко Панчева, а затим још један урагански напад, када је Слободан Маровић са леве стране упутио високу лопту у срце шеснаестерца, Савићевић је још једном асистирао, а на правом месту је био Драгиша Бинић, који је постигао гол, али се при томе нашао и у офсајд позицији. Темпераментни Бинић је бурно реаговао и затрчао се у судију Петровића, који му је опростио несмотрени контакт.

У 30. минуту већ је било 3:0 после мата Владимира Југовића, који је у незадрживом продору предриблао и голмана Омеровића, а један дефанзивац црно-белих је у потпуној немоћи закачио лопту и завршио ван терена, а лопта у мрежи, што је само додатно појачало утисак о Звездиној доминацији. У финишу првог полувремена Мијатовић је смањио резултат из слободног ударца.

Само што се утакмица наставила дошло је до нереда гостујућих навијача на јужној трибини, који су засули полицију разним предметима, а онда су провалили на атлетску стазу и константно прекидали утакмицу утрчавањем на терен. На тај начин су тотално потиснули утакмицу у други план и разбили темпо игре, али то им је очигледно и био циљ. Када су и органи реда средином другог полувремена изгубили нерве, кренули су у обрачун са вандалима уз аплаузе целог стадиона. Улетели су на јужну трибину, разбили присталице гостију на мале групице, привели неколико њих, а неке су одвезла кола хитне помоћи у болницу.

Дејан Савићевић је био надомак поготка после још једног маестралног продора, али је лопту крајњим напором некако стигао Мијалковић и са гол линије је избацио у корнер. Након свих дешавања на трибинама црвено-бели у другом полувремену нису поновили сјајну партију из првих 45 минута, гости су нешто и покушавали, али без резултата. Још један пример како неко може да уништи фудбал када му не одговара стање на терену.

88. вечити дерби, 30. коло шампионата Југославије 1990/91

Црвена звезда – Партизан 3:1 (3:1)

Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: 50.000. Судија: Зоран Петровић (Београд). Стрелци: Најдоски у 10, Просинечки у 20. и Југовић у 30. минуту за Црвену звезду, а Мијатовић у 43. за Партизан.

Црвена звезда: Стојановић, Радиновић (од 84. Стошић), Маровић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић, Бинић. Тренер: Љубомир “Љупко“ Петровић.

Партизан: Омеровић, Станојковић, Миланич, Вишњић, Мијалковић, Вујачић, Богдановић (од 70. Марковић), Мијатовић, В. Ђукић, С. Ђукић, Стевановић (од 70. Шћеповић). Тренер: Милош Милутиновић.

Тренер Црвене звезде Љупко Петровић био је задовољан због победе, али и тужан због дешавања на трибинама, која су утицала на квалитет дербија у другом полувремену:

– Не може нико да узима закон у своје руке са трибина на фудбалским утакмицама. Да, требало је утакмицу довести до краја, тиме је Зоран Петровић доказао да је арбитар светског калибра и да је оправдано проглашен за најбољег судију минулог Светског првенства.

Стрелац трећег гола за победнички састав, Владимир Југовић задовољно је констатовао:

– Играли смо бриљантно у почетку, а касније смо одрадили меч. Наш феноменални старт изненадио је црно-беле и дотукли смо их пре времена.

Дејан Савићевић је кратко у свом стилу прокоментарисао:

– Шта да се каже, резултат и однос снага на терену све говоре.

Црвено-бели су на крају убедљиво стигли до титуле са осам бодова испред загребачког Динама, а 13 испред трећепласираног Партизана уз напомену да се тада за победу добијало два бода. Круна свега била је титула првака Европе освојена у Барију против Олимпика из Марсеља нешто више од месец дана након овог дербија.

https://www.youtube.com/watch?v=jRjZfbREiQ0