На данашњи дан: Рођена Цица Калушевић

Цмиљка “Цица“ Калушевић, легендарна кошаркашица Црвене звезде и репрезентације Југославије, некадашња успешна атлетичарка у бацачким дисциплинама, рекордерка Југославије у бацању копља, најбољи центар Европе, капитен Црвене звезде и националног тима, рођена је 9. априла 1933. године у шпанском граду Тарагони.

Необичну и изузетно успешну спортску каријеру почела је 1949. године као атлетичарка БСК-а и то тако што је на часу физичког у средњој школи показала изузетан таленат и убрзо почела са тренинзима, тако да су је повели на атлетско такмичење у Панчеву, јер није било такмичарки у бацању копља, а она је одмах тријумфовала и постала јуниорска првакиња Србије.

Такмичила се у бацању кугле, копља и диска, а копље јој је била специјалност, тако да је освајала титуле националног првака 1952. и 1953. године, а након тога је постала члан Црвене звезде, у чијим редовима осваја четири титуле првака државе у бацању копља 1954, 1956, 1957. и 1958. године. Учествовала је на два Европска првенства – 1954. године, када је са 46,78 метара оборила сопствени и национални рекорд заузевши шесто место и 1958. године, када је заузела 12. место у Стокхолму резултатом од 45,42. Чак пет пута је обарала национални рекорд, а упоредо је била и сјајна кошаркашица у Звезди и репрезентацији, због чега је 1959. године завршила атлетску каријеру, иако јој је она била велика љубав, као и кошарка, и уопште игре са лоптом.

Као кошаркашица Црвене звезде освојила је чак девет шампионских титула – 1953, 1954, 1955, 1956, 1957, 1958, 1959, 1960. и 1963. године. Играла је на позицији центра, била капитен тима и доминирала на терену. У једном периоду њене каријере, када још увек нису постојали европски купови, Звезда је играла велики број пријатељских утакмица против клубова из иностранства, па је Цица на турниру у Француској 1955. године са 139 поена у девет утакмица била далеко најефикаснија кошаркашица црвено-белих.

Годинама је била велика узданица клуба и водећи стрелац, а поред доминације на домаћој сцени, клуб је 1959. године стигао и до полуфинала Купа европских шампиона, где је Динамо из Москве ипак био прејак противник. Звездину доминацију у Југославији почетком шездесетих прекинуо је београдски Раднички, али то није обесхрабрило Цицу Калушевић, која је пружала фантастичне партије. Током 1962. и 1963. године имала је просек од око 30 поена по мечу, па црвено-беле враћају титулу после две сушне сезоне, са четири бода испред другопласиране загребачке Трешњевке.

Имала је већ око 5.000 постигнутих поена у каријери када је као искусна кошаркашица у Звездином европском походу поново стигла до полуфинала Купа шампиона у сезони 1963/64. Довољно је само поменути њене бројке у тим мечевима да се стекне утисак о томе какве је партије пружала. У првом мечу осмине финала против Стандарда из Лијежа (74:70) пред 1.500 гледалаца у Хали спортова убацила је 37 поена, док је у реваншу бројала до 29 за тријумф црвено-белих од 58:54, да би у четвртфиналу испоручила 25 поена у реваншу против Висле из Кракова за победу од 68:56 и пласман у полуфинале, где је екипа Спартак Соколова из Прага била успешнија у двомечу (75:59 и 77:54). Цица је у Прагу убацила 28 поена, а у реваншу осам пред 4.000 гледалаца у Београду.

Исте сезоне у првенству Југославије, Звезда и Раднички водили су велику битку за шампионску титулу, па је због изједначеног броја бодова играна мајсторица за првака коју је Раднички добио са 55:49. Цица је била Звездина ударна игла све до 1966. године и остала је упамћена као једна од најбољих кошаркашица у историји клуба. Током своје дуге каријере наступала је и у италијанским и француским клубовима.

За репрезентацију Југославије одиграла је 115 утакмица и постигла 1.103 поена. Дебитовала је за национални тим после само пет месеци тренирања, што је незапамћени раритет на овим просторима и читаву деценију била је носилац игре репрезентације Југославије. Играла је на шест Европских и два Светска првенства, а највећи домети националног тима били су четврта места на ЕП 1958. и СП 1959. године. Цица је 1960. године на Европском првенству била најбољи стрелац са 100 поена у седам сусрета (14,3 по мечу), док је на Светском шампионату 1964. године са 78 поена била други стрелац такмичења. По завршетку сјајне каријере била је професорка физичког, делегат на утакмицама, радила и у Медицинској школи на Звездари. Одликована је и орденом заслуга за народ са сребрном звездом поводом 20 година од ослобођења. Преминула је 1989. године у Београду. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.