На данашњи дан, 1. маја 1971. године у Пљевљима, рођен је Ненад Перуничић, легенда и тренер РК Црвена звезда и једна од највећих рукометних легенди свих времена.

Каријеру какву би пожелели фудбалери и многи спортисти сачињену од бројних трофеја и голова за памћење започео је у пљеваљском Рудару, затим је наступао за Југовић из Каћа, па наставио у Црвеној звезди, а најбољи икада постао у Килу, Бидасои, Магдебургу, ПСЖ-у, Барселони, Пик Сегеду, Алгесирасу, Катару, а завршио у подгоричкој Будућности. Колика је величина Ненад Перуничић осим нестварних потеза, пируета, голова са пола терена као од шале а које данашње клинце уче о рукомету, говори и да је Барселону као играч одбијао осам пута, да би на крају за шпанског гиганта заиграо када је он хтео. Гигант какав је Барселона је била мала у односу на величину и дива какав је Ненад Перуничић.

zz 91-92 vl.cveticanin,drag zurnic, dej peric, n. perunicic1522163_370341343102777_136997432_n

Из Црвене звезде у Париз Сен-Жермен је прешао 1993.године, а у Паризу се задржао једну сезону. Париза се 1994. године преселио у Баскију и од Бидасое из Ируна направио најбољи тим Европе. У првој сезони је Бидасоа освојила титулу првака Шпаније – једину у историји клуба и постала првак Европе! Перуничић је био најбољи стрелац Лиге Шампиона са 82 гола. Наредне сезоне Перуничић је Бидасоу водио до трофеја Купа Краља и Суперкупа Шпаније, а били су на корак од одбране европске круне, у финалу су поражени од Барселоне, а Перун је постигао 10 голова у два дуела. У својој последњој сезони у Бидасои, Перуничић је водио тим до освајања Купа Купова.

Наредни корак у каријери је био и логичан, немачки великан Кил. Перун и Висландер су водили Кил до три узастопне дупле круне (1998, 1999, 2000), Купа ЕХФ (1998) и Суперкупа, а у финалу Лиге Шампиона, Барселона се поново испречила Перуничићу, 2000.године, иако је у првом мечу финала, у победи Кила 28:25, Терминатор постигао 11 голова, а Баруфет немо посматрао како му се цепа мрежа од разорних голова и молио за крај. Ипак, у другом мечу Барселона је славила 29:24 и постала првак Европе шести пут, пети пут узастопно.

После четири успешне године у Килу, као један од најбољих икад, већ у том тренутку, и као играч који је освојио све трофеје на клупском нивоу, Перуничић је желео да постане првак Европе још једном, а сваки клуб света је желео њега у екипи, највише Барселона, која је неуморно покушавала, Перун глатко одбијао, за шта други моле. 2001.године прешао је у Магдебург, а селидба са севера на исток Немачке, у тада актуелног шампиона државе је одмах уродила плодом. Ненад Перуничић 2002. године постаје други пут првак Европе, а Магдебург први немачки тим који је освојио Лигу Шампиона у новом формату. Колико је био моћан и доминантан Ненад Перуничић говори податак да је и те године био најбољи стрелац Лиге Шампиона са 122 гола. Исте године, Магдебург је био вицешампион државе, иза Кила. Ненад Перуничић 2002. године добија и немачко држављанство.

Прочитајте још  Иза југа Маракане – Стопама Луке, Алексе, Дејана…

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz12360069_1166764303353289_8782750720283529062_n

Три године у Магдебургу су биле довољне, па се сели на југозапад земље, у Валау Мазенхајм. У Валауу се задржао једну сезону, одакле је прешао у мађарски Пик Сегед 2005.године. Са Сегедом је освојио Куп Мађарске. Из Сегедина је отишао у Катар, Ал Али из Дохе.

Барселона је 2006.године остварила свој сан. Упорност се остварила и после више од десет година покушавања, Ненад Перуничић је потписао за Барселону, после кратког периода у Катару. Иако су им се се путеви стално укрштавали, Перуничић је по сопственом признању, бирао клубове у којима ће играти, а Барса увек бирала да буде прва у том реду. Са Блауграном је освојио Куп Краља, али жеља за повратком у свој клуб је била све јача.

Ненад Перуничић је 2007. године испунио своју жељу и вратио се у свој клуб, Црвену звезду, са намером да освоји најдражу титулу, која му недостаје и заврши каријеру. Наравно, титулу је освојио и као капитен подигао пехар постигавши 90 голова у шампионату Србије. Иако, по сопственом признању, није била иста чар као 1993.године.

zz perun1477460_359509060852672_174686899_n

Кратко се задржао у шпанском Алгесирасу, а каријеру је завршио 2009.године у Будућности из Подгорице. Опростио се са титулом шампиона Црне Горе, прва титула у историји Подгоричана.

Са репрезентацијом Југославије освојио је две бронзе, на ЕП 1996. у Шпанији и на СП 1999.године у Египту. На Олимпијади у Сиднеју, Југославија је заузела 4. место. Бреме јавности притиска и очекивања увек су била на његовим леђима, али менталитет народа, међу којима су и селектори, није им дозвољавао да слушају Перуна, који ни повређен није пропуштао репрезентативна окупљања и тренинге.

Као играч никада није тражио алиби, већ је јуначки подносио сваку критику и никада није бежао од одговорности и очекивања. Бескомпромисан борац и разорни бомбардер. Такав је и данас, као функционер и тренер који своју Црвену звезду жели да врати на право место, у борби са демонима и неманима српског рукомета. Да је он заиста прави Терминатор, а Арнолд Шварценегер филмски, показује из дана у дан, а оно што је изнео, прегурао и преживео је нестварније него у франшизи филмова о „Терминатору“.

Прочитајте још  Директни преноси одбојкашких утакмица у петак!

Мало је простора да би описали каријеру Ненада Перуничића, а какав је човек, епитет није измишљен, о чему говоре и они који су имали привилегију да га упознају и част да га знају. Нису сви људи велики само зато што су високи два метра.

Црвена звезда је велика и зато што су велики људи носили њен дрес и проносили њено име. Такве људе зовемо легендама. Рукомету у аманет је оставио нестварне, антологијске голове, потезе, победе и трофеје. Од рукомета је направио уметност. Када би неко данас покушавао оно што је он радио пре 15 година, испао би смешан. Када кажете рукомет, мислите Ненад Перуничић. Када видите његову слику, помислите на трофеј. Барселона је нудила звезде да га приволи, желела га је више од сваког трофеја, а добила га је када је он то хтео. У Немачкој и Шпанији плачу за њим, а на помен његовог имена настаје еуфорија. А он је само наш. Нажалост, неки олако ту чињеницу бацају под ноге.

Црвена звезда је у рукомету последњу титулу освојила 2008. године, са њим. Он ће је и вратити у њене витрине. Јер је победник, 1. мај је познат као празник рада, али је још познатији као датум рођења Терминатора.

zz1006089_922526527808244_4224578454650225523_n

Од 2011.године је тренер Црвене звезде. Ношен великом жељом да помогне црвено-белима који су невероватно великим бројем повреда били просто осакаћени током сезоне 2014/15, Ненад је одлучио да се врати на терен и помогне црвено-белима у плеј-ауту, а затим је у новој сезони као тренер предводио свој тим до лидерске позиције у јесењем делу Супер лиге Србије.

У сезони 2016/17 освојио је Куп Србије у Горњем Милановцу, први трофеј за клуб након девет година. Нову сезону је започео још једним трофејом – Суперкупом Србије у Аранђеловцу. Актуелну сезону Звезда завршава у плеј-офу Суперлиге.

Није један од оних који ће се гурати у прве редове да би га видели, али је стално на трибини и бодри остале клубове.

Срећан рођендан, именицо рукомета. Терминаторе. Легендо. Срећан рођендан, Перуне!

Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
  Subscribe  
Обавести ме о