Moja Crvena Zvezda
ВажноКошаркаНајновије

На данашњи дан: Рођен Сретен Драгојловић

Сретен Драгојловић, некада одлични кошаркаш Црвене звезде, репрезентативац Југославије, а касније и тренер Звездиног женског кошаркашког клуба, рођен је 6. маја 1938. године у Краљеву.

За црвено-беле је у периоду од 1957. до 1967. године одиграо 155 такмичарских утакмица у којима је постигао 2437 поена (просек 15,7 по мечу). У клуб га је довео Срђан Калембер, а пре Звезде наступао је за краљевачку Слогу. Играо је на позицији бека и поседовао одличан шут са дистанце. Није освојио трофеј са Звездом, јер је припадао међугенерацији, после оне која је освојила десет шампионских титула у низу, а пре чувене и можда и најбоље генерације у историји клуба, која је освојила доста трофеја с краја шездесетих и у првој половини седамдесетих година 20. века. За први тим Црвене звезде дебитовао је у шампионату 1957. године, када је као тинејџер на 16 мечева забележио 73 поена. Већ наредне 1958. године био је најбољи стрелац тима са 240 постигнутих поена у 17 лигашких утакмица, а клуб је заузео треће место на табели.

zzzzzzzzzzzzzsreta dragojlovicУ првенству 1959. године Драгојловић је са 16,3 поена по мечу био други стрелац тима, иза Бранка Радовића, који је те сезоне био најбољи стрелац лиге, а Звезда је освојила друго место. Сретен је већ тада стигао и до дреса репрезентације Југославије, што у то време није било нимало лако, јер је конкуренција била жестока, а црвено-бели нису имали доминантан тим као ранијих година. У шампионату Југославије 1961. године бележио је 18,5 поена по утакмици и био други кошгетер Звезде иза Ратомира Вићентића, али клуб није могао даље од шестог места.

У првенству 1963. године Драгојловић је имао изврстан просек од 28,2 поена по мечу (395 поена у 14 утакмица). По просеку је био најбољи стрелац клуба. Те сезоне је Владимир Цветковић бележио 25,5 поена (459 на 18 мечева), а Ратомир Вићентић 18,9 (340 поена на 18 утакмица). Такав учинак тројице асова никада више није забележен у богатој историји клуба и то у време када тројке нису биле ни у плановима за увођење. Да ни таква три кошаркашка зналца нису била довољна за неки озбиљнији резултат, говори и тек осмо место на крају те сезоне.

zzzzzzzz s. Dragojlovic unnamed

Сретен Драгојловић је у шампионату 1964. године бележио 19,1 поен по мечу и још једном био други стрелац тима иза Владимира Цветковића, који је убацивао 23 поена у просеку, а Вићентић 17,4. Освојили су треће место са 12 победа и шест пораза. У то време од краја педесетих до краја шездесетих година титуле су освајали ОКК Београд, Олимпија и Задар, а Звезда је неколико пута била озбиљан конкурент за највиши пласман. Драгојловић је још једном потврдио да је врхунски кошгетер у шампионату државе 1966. године, када је имао просек од 16,2 поена по утакмици, одмах иза Цвелета, који је имао нестварних 34,3 поена и био први стрелац лиге. Од Звездиног дреса се опростио 23. јула 1967. године, на утакмици против чачанског Борца, а стигао је да заигра у тиму са Симоновићем, Капичићем, Славнићем и Вучинићем, који ће само две године касније вратити титулу на Мали Калемегдан после паузе од 14 година.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzrM42scA-e1430870577359

За репрезентацију Југославије Драгојловић је одиграо 49 утакмица и постигао 245 поена. Освојио је злато на Медитеранским играма у Бејруту 1959. године, а сребро на Европском првенству у Београду 1961. године, када је био четврти стрелац екипе са просеком од 8,2 поена по утакмици (74 поена, девет мечева). Била је то прва кошаркашка медаља на највећим такмичењима за Југославију. Драгојловић је у победи против Грчке (86:57) убацио 19 поена, а 16 против Белгије (85:59), иако је меч завршио раније због пет личних грешака. Играо је и на Олимпијским играма 1960. у Риму, када је постигао укупно 25 поена у осам утакмица, а кошаркаши Југославије су у свом премијерном наступу на највећој смотри спорта заузели шесто место.

Читаву деценију је као играч провео у Звезди, а након тога је постао тренер кошаркашица црвено-белих. Обављао је и дужност председника техничке комисије свих клубова. Активно је радио и у кошаркашком савезу Југославије, где му је била поверена улога председника комисије за женску кошарку. Изгубио је живот у саобраћајној несрећи код Горњег Милановца 2. новембра 1971. године, када је журио да обиђе болесног оца.

Повезане вести

Leave a Comment