Фудбалери Црвене звезде савладали су екипу Партизана резултатом 3:0 у првој финалној утакмици Купа Југославије 8. маја 1996. године. На голу је бриљирао Звонко Милојевић, а у нападу Зоран Јовичић који је постигао водећи гол, а стрелци су још били Небојша Крупниковић и Братислав Живковић.
Те сезоне црвено-бели су једину шансу да стигну до трофеја имали управо у најмасовнијем такмичењу, после бледих партија у првенству, тако да су се потрудили да до пехара стигну преко највећег ривала.
Добар почетак утакмице био је изузетно значајан за екипу Владимира Петровића Пижона, која је већ у 8. минуту повела са 1:0. Иван Аџић и Небојша Крупниковић су одиграли дупли пас, а затим је Крупниковић упослио Зорана Јовичића, коме није било тешко да пошаље лопту под пречку са неколико метара. Након тога је уследила велика офанзива гостију, али без ефекта, тако да је Зоран Његуш после сјајног продора опробао ударац, али је Ивица Краљ успео да одбрани крајњим напором. Tерен је био тежак за игру, јер је током дербија повремено падала и киша.
Звезда је дуплирала вођство у 37. минуту, када је Небојша Крупниковић затресао мрежу после акције у којој му је асистирао Братислав Живковић. Звездина десетка је креирала акцију за Живковића, који је након тога послужио као на тацни свог колегу кога су заборавили дефанзивци црно-белих. Крупниковић је стигао из другог плана, избио сам испред Краља, који је био немоћан након шута по земљи у ближи угао.
Прво полувреме обележила је иницијатива црвено-белих, који су имали велику шансу преко младог Дејана Станковића, али и снажне ударце Зорана Његуша и Винка Мариновића, које је Ивица Краљ успео да одбрани. Тек у финишу првог дела игре Звездин гол су опасно угрозили Дамир Чакар из слободног ударца и Виктор Треневски, али је Звонко Милојевић у обе ситуације изванредно реаговао.
Тумбаковић више није имао избора, па је од старта другог полувремена уместо Треневског на терен крочио Гоце Христов. Покушавали су гости иницијативом да учине нешто више, али нису могли да дођу до правих шанси поред сигурне одбране домаћих. Након што се Звезда ослободила притиска уследила је муњевита контра преко Зорана Јовичића, који је пресекао једну лопту и у незадрживом продору се устремио ка противничком голу, да би пред шеснаестерцем упослио Братислава Живковића, који је помно пратио акцију и закуцао лопту под пречку за великих 3:0 у 51. минуту.
Црвено-бели су могли потпуно да дотуку грогираног противника, али сјајне прилике нису успели да реализују Крупниковић и Аџић. Јовичић је сјајно припремао акције, а Звонко Милојевић није дозволио да се његова мрежа затресе. Одбранио је ударац у угао Драгана Ћирића, а Дамир Чакар је још једном покушао из слободног ударца, али без успеха. Судија Бабарогић је поделио чак девет жутих картона на овом дербију, а два пута је “пожутео“ Алберт Нађ, који је у 77. минуту због тога морао ван терена.
Два минута пре краја Бабарогић је досудио пенал за Партизан. Чакар је снажно шутирао, али је Звонко Милојевић своју фантастичну партију крунисао још једном одбраном и тако омогућио Звезди велику предност пред реванш на стадиону вечитог ривала. Звездин чувар мреже је након одбрањеног пенала добио велике овације са трибина. Навијачи Црвене звезде били су у лошим односима са управом у то време (осим са Драганом Џајићем коме су скандирали “Џајо мајсторе“), па у првих 30 минута није било подршке за домаћи тим.
Прва утакмица финала Купа Југославије 1995/96
Црвена звезда – Партизан 3:0 (2:0)
Београд, 8. мај 1996. Стадион: Црвене звезде. Гледалаца: око 30.000. Судија: Бранимир Бабарогић (Београд). Жути картони: Радмановић, Крупниковић, Ђоровић и П. Станковић (Црвена звезда), Ђурић, Треневски, Мијалковић и Нађ два (Партизан). Црвени картон: Алберт Нађ (Партизан) у 77. минуту. Стрелци: Јовичић у 8, Крупниковић у 37. и Живковић у 51. минуту.
Црвена звезда: Милојевић, Живковић (од 78. Огњеновић), Г. Ђоровић, Радмановић, П. Станковић, Мариновић, Аџић (од 89. Пуача), Д. Станковић, Јовичић (од 80. Миливојев), Крупниковић, Његуш. Тренер: Владимир Петровић.
Партизан: Краљ, Мирковић, Савељић, Тешовић (од 66. Томић), Мијалковић, Ђурић (Ташевски), Вукићевић, Нађ, Треневски (од 46. Христов), Ћирић, Чакар. Тренер: Љубиша Тумбаковић.
Ниша Савељић је чак био и задовољан резултатом, јер је Звезда могла и до убедљивије победе после опасних контранапада:
– Потпуно заслужена победа комшија. Ми треба да будемо задовољнији од Звезде. Могло је бити и горе.
Његов саиграч Дејан Вукићевић овако је видео фијаско црно-белих:
– Рано су нам дали први гол, после је било тешко да их стигнемо. Трећи гол нас је потпуно дотукао. Честитам Звезди на заслуженој победи. У реваншу, без петорице стандардних првотимаца, биће тешко. Ипак, спортски је надати се.
Тренер црвено-белих Владимир Петровић Пижон мудром тактиком повео је свој тим трофеју после убедљиве победе у првом финалном сусрету:
– Мислим да може да се каже да смо заслужено победили. Све смо подредили Купу. Ипак, не заносимо се, остало је још 90 минута у реваншу.
Зоран Јовичић је пружио сјајну партију и уз Звонка Милојевића био најбољи на терену:
– Да нам је неко пре утакмице понудио 1:0, одмах бисмо прихватили. А сада може да се каже да смо пропустили доста шанси. На Партизановом стадиону морамо да играмо хладне главе и паметно одиграмо цео меч. Како смо ми постигли три гола, тако грешкама предност може и да се прокоцка.
Звонко Милојевић је имао мање посла од свог колеге на супротној страни, али се истакао одбраном тешких лопти и на крају крунисао одличну партију одбрањеним пеналом Чакару:
– Знао сам како ће да шутира пенал, исто ми је шутирао у 99. првенственом дербију. Живели смо за ову утакмицу. Наш тренер одлично је поставио тактику, тачно је предвидео где је Партизан најслабији, тачно нас упозорио где су најјачи – истакао је Милојевић.
Братислав Живковић је добио знатно офанзивнију улогу од тренера Петровића за овај Куп дерби:
– Био је то прави потез, наместио сам други гол, трећи сам дао, не могу да будем задовољнији… Није још све готово, чека нас још једна утакмица за недељу дана.
Винко Мариновић је био врло добар у одбрани, а избегао је и жути картон, јер је био у опасности да паузира у реваншу да га је Бабарогић јавно опоменуо:
– Свако је испунио свој задатак, па Партизан и није успео да створи неку повољнију шансу.
Горан Ђоровић је истакао хомогеност целог тима:
– Најважније је било да играмо колективно и то смо и урадили. Заслужено смо победили, све време смо имали иницијативу. Резултат 3:0 не мора да буде довољан ако овако не будемо играли и на Партизановом стадиону.
Дејан Станковић је био далеко најмлађи у тиму црвено-белих, а после меча је рекао:
– Били смо максимално концентрисани, Партизан је био немоћан, видело се. Могли су и далеко горе да прођу. Сада морамо да исту игру поновимо у реваншу.
https://www.youtube.com/watch?v=9VOP3FciMLQ
