Рвачки клуб Црвена звезда покушава да се врати на старе стазе славе предвођен агилним директором Далибором Перовићем.
Организована је и додела признања за најбоље рваче Црвене звезде, као и захвалница пријатељима клуба. За најбољу сениорку Црвене звезде у 2015. години изабрана је Ирена Морар, док је признање за најбољег сениора добио Предраг Будић, а за најбољег пионира клуба проглашен је Милош Перовић. Звездини рвачи и рвачице изненадили су директора клуба Далибора Перовића лепим гестом у виду захвалнице, што је посебно гануло младог челника црвено-белих.
Директор Рвачког клуба Црвена звезда Далибор Перовић осврнуо се на проблеме са којима се клуб суочио у претходном периоду у виду великог одлива такмичара у редове вечитог ривала.
– Организовали смо редовну годишњу, уједно и изборну Скупштину. Изабрали смо ново руководство клуба, нову управу и надамо се на првом месту бољим резултатима. Надамо се бољем вођењу клуба, имали смо мало проблема током прошле године преласком једног дела екипе у Партизан. Не бих сада много полемисао око тога. Спортисти прелазе из клуба у клуб, мада је то био масован прелазак, који нас је онако, богами, доста вратио уназад, где смо требали ове године да наступамо у Првој лиги, највећем рангу српског такмичења. Морамо кренути поново из почетка. Кренули смо од најмлађих. Више бих се осврнуо на циљеве које ћемо покушати да остваримо ове године, а то је да што више омасовимо клуб, да покренемо бар још једно три-четири школе по граду Београду. Кренули смо са радом и сарадњом са домовима за децу без родитељског старања. За сада имамо сарадњу са домом “Дринка Павловић“ са Сењака и имамо неке малишане којима је тотално омогућен комплетан тренажни процес, одласци на такмичења, опрема, чак и поред спортског аспекта, прикупљање гардеробе од стране осталих чланова клуба и донирање дому за децу без родитељског старања. Планирамо ове године да проширимо ту акцију на све београдске домове и планирали смо уколико будемо смогли снаге и финансијских средстава да покренемо једну акцију рада са децом са посебним потребама. То још није било у српском рвању, али сматрам да, уколико један џудо, који је јако сличан, може да има своје представнике на параолимпијским играма, зашто и ми не би пружили шансу неком дечаку сада, а касније можда и шампиону, који ни мало мање није вредан од резултата неког спортисте са редовних Олимпијских игара. Надамо се да ће држава то препознати, да ће нам помоћи у реализацији тог програма, јер је заиста првенствени аспект тога хумани део, а наравно и остваривање резултата у том делу спорта – истакао је Далибор Перовић.
