На данашњи дан: Рођен Дејан Радоњић

Рекордер по броју победа и броју утакмица на клупи КК Црвена звезда, господин Дејан Радоњић, рођен је 2. фебруара 1970. године у Подгорици.

Бивши стратег клуба са Малог Калемегдана је практично цео живот у кошарци. Поникао је у редовима подгоричке Будућности, за чији је први тим дебитовао са само 17 година. Уследила је селидба у Ловћен, где је провео сезону 1990/91, након чега се поново вратио у свој матични клуб.

Две сезоне је био плејмејкер Будућности, а затим је појачао Профиколор у сезони 1993/94. Дрес Ловћена поново је носио од 1995. до 1997. године.

У сезони 1996/97 био је један од најбољих играча тадашње Винстон Ју-Ба лиге. Са индексом корисности 17,2 био је седми играч лигашког дела шампионата. Бележио је 19,1 поен и четири асистенције по утакмици по чему је био шести стрелац и трећи асистент врло квалитетног првенства СР Југославије.

Наредну сезону 1997/98 провео је у ФМП Железнику, против кога је Црвена звезда тада освојила своју 15. шампионску титулу са 3-1 у победама у финалној серији плеј-офа.

Уследио је повратак у Подгорицу, где је од 1998. до 2002. године поново наступао за Будућност у време најбоље генерације у историји клуба. Освојили су три титуле шампиона Југославије 1999, 2000. и 2001. године и један Куп 2001. године уз пласман међу 16 најбољих у Евролиги и полуфинале Купа Сапорте. Радоњић је у сезони 1999/2000 био шести на листи најбољих шутера за два поена у домаћем шампионату са 70,6 одсто и седми тројкаш лиге са процентом од 49,3 одсто.

Играчку каријеру је завршио у дресу Војводине, за коју је наступао од 2002. до 2004. године.

Током боравка у Новом Саду завршио је и Вишу тренерску школу у Београду и недуго након завршетка играчке каријере промовисан је у тренера подгоричке Будућности у којој је и као стратег оставио дубок траг.

У периоду од 2007. до 2012. године освојио је 12 трофеја са клубом из престонице Црне Горе – по шест узастопних титула и купова. Два пута је изборио и четвртфинала Еврокупа 2012. и 2013. године. Четири године је водио младу црногорску селекцију и три године био помоћник у А тиму.

Предводио је и сениорску репрезентацију Црне Горе на Европском шампионату 2011. године, али је напустио селекторску позицију после испадања у групној фази такмичења.

Црвену звезду је преузео 14.априла 2013.године, у другој половини сезоне 2012/13. Изборио је прво финале АБА лиге у историји клуба, које је Звезди донело и учешће у Евролиги после паузе од 13 година. Ипак, порази у финалима регионалног и домаћег такмичења утицали су да се нађе на мети навијача.

У сезони 2013/14 са црвено-белима осваја Куп Србије уз добре игре и четири победе у Евролиги, пласман у полуфинале Еврокупа и прво место у лигашком делу АБА лиге. Међутим, када је требало узети најважније трофеје Звезда је поново остала кратких рукава, а одустајањем Цибоне због финансијских проблема екипа је добила нову прилику за учешће у најквалитетнијем клупском такмичењу на Старом континенту и поред сензационалног пораза од загребачког клуба у полуфиналном мечу у београдској Арени.

Пораз у скандалозној финалној серији српског плеј-офа само је додатно долио уље на ватру и многи су већ тада видели Радоњића на излазним вратима. Међутим, управа клуба му је пружила пуно поверење и нову прилику.

Од тада практично почиње Звездина кошаркашка ренесанса под диригентском палицом Дејана Радоњића. Незаборавна сезона 2014/15 остаће златним словима уписана као најуспешнија у историји клуба. Освојена су три трофеја – титуле првака Србије и АБА лиге, као и Куп Радивоја Кораћа уз пласман у ТОП 16 фазу Евролиге.

По први пут је освојено регионално такмичење, а домаћа титула након дуге паузе, стављена је тачка на црно-бели свет, а у Евролиги је забележено чак 10 победа, у првој фази освојено високо друго место у групи са позитивним скором 6-4, што ниједан српски клуб пре тога није остварио у овом формату такмичења.

Серија тријумфа трајала је у АБА лиги до постављања рекорда од 20 победа. Звезда је поставила и рекорд лигашког дела са скором 24-2, а Радоњић је добио признање за најбољег тренера регионалног такмичења.

На крају је укупно забележена 61 победа и постављен још један клупски рекорд. Уз све то клуб је имао највећу посету у елитном такмичењу и афирмисао бројне играче, који су попут Николе Калинића донели рекордну зараду од трансфера, док је Бобан Марјановић као најбољи центар Евролиге директно отишао у НБА лигу.

У сезони 2015/16 Звезда је посртала са бројним новајлијама у тиму уз многобројне повреде важних играча. Скорцанитис, Мекел и Томпсон морали су да оду, јер се нису показали у правом светлу уз споразумни раскид са тек пристиглим повратником Вилијамсом, док су током сезоне довођени Милер, Штимац, Мицић и Кинзи, па је требало времена да се тим ухода и дође до препознатљиве игре.

У Евролиги је поново изборен пласман у ТОП 16 фазу и то победама над скупоценим тимовима Реала, Химкија и Бајерна, да би се добре вибрације наставиле победама против Панатинаикоса, Уникахе и Локомотиве. Црвена звезда је стигла до Топ8 Евролиге, где је после три утакмице на једну лопту елиминисана од будућег шампиона Европе – ЦСКА из Москве.

Одбрањене су титуле у домаћем првенству и АБА лиги.

Нова сезона, нова бајка. Седам узастопних победа у новом формату Евролиге, изједначен рекорд у АБА лиги (20-0), на крају региуларног дела 25-1. Редом су пред црвено-белима падали последња три шампиона Европе – Макаби, Реал Мадрид, ЦСКА, а затим и Жалгирис, Фенербахче, Басконија, Панатинаикос… Олимпијакос је остао једини тим којег Радоњић није успео да савлада.

Поново је освојена трипла круна (шампионат Србије, АБА лига, Куп Радивоја Кораћа). Ново учешће у Топ8 Евролиге је ускраћено, Звезда је са скором 16-14 завршила на 9.месту, иза Дарушафаке са истим скором, у веома узбудљивом новом формату такмичења Евролиге.

На крају сезоне Дејан Радоњић и КК Црвена звезда су се растали.

Дејан Радоњић је поставио рекорд Црвене звезде по броју победа на клупи клуба са огромном традицијом и надмашио легенде Ранка Жеравицу и Небојшу Поповића. Дејан Радоњић је и рекордер по броју утакмица на клупи Црвене звезде. Дејан Радоњић је исписао историју.

Некад и речи остану без речи.

Срећан рођендан, господине Дејане Радоњићу!