Лоповска клика из Хумске пуца по свим шавовима, враћање трофеја оштећеним клубовима био би најправеднији потез

Дневни лист Спорт се ових дана храбро, као ретко која медијска кућа у Србији, ухватио у коштац са табу темама када је су питању малверзације у српском фудбалу, након што је члан Управе Партизана изнео истину на видело о томе како је фудбалска институција из Хумске долазила до бодова и титула у периоду лажне доминације којом су сами себе годинама заваравали.

Обистиниле су се многе слутње јавности и навијача о томе како све функционише ван терена. Најпре је “пропевао“ бивши члан Управе Партизана, Бојан Радовановић, који је објаснио како су црно-бели дошли до победе против ОФК Београда 2008. године, а затим и успоставили присну сарадњу са кулским Хајдуком, у чему је главну улогу одиграо Ненад Бјековић, сива еминенција фудбала на овим просторима. Међутим, изгледа да у Србији и поред ових доказа влада закон ћутања, на италијанском популарна омерта, јер је јасно да је медијско небо на овим просторима одавно преовладава у црно-белим тоновима, а надлежне институције не посежу за правним мерама из само њима знаних разлога.

– То је била првенствена утакмица, када Звездан Терзић није био у клубу са Карабурме. Био је у притвору, затвору или бекству, не знам тачно. Знам да сам на утакмици био са Ненадом Бјековићем и отприлике иста група људи која је била и у Апатину. Већ код 0:2 за Партизан, после још једне или две шансе за црно-беле, Бјековић је прокоментарисао: „Јао, доста је више. Доста је и ово што су нас пустили, где да им дајемо још голова. Нека престану ови наши“ – истакао је Радовановић, а затим објаснио и ситуацију око Хајдука из Куле.

– Како је Партизан намештао утакмице са Хајдуком из Куле? Па ево, овако… Партизан је из Куле узео играча Љубомира Фејсу. Тада сам као члан УО био против тога, јер је трансфер био ненормалан за европске послове у фудбалу. Продавали су нам га за 1 200 000 евра плус 50 одсто од касније продаје из Партизана у иностранство. Продат је касније Олимпијакосу за 2 500 000 евра, тако да је Џомба као финансијер Хајдука добио 1,2 милиона евра од Партизана плус још 50 посто од тих 2,5 милиона. Кад подвучете црту, Џомба и Хајдук из Куле, односно Џомба, од тог трансфера је узео 2 500 000 евра, а Партизан само 1 250 000 евра. Био сам присутан када је долазио у клуб као бандит, раскалашан. Понаша се као криминалац, долази у шортсу, пљује по клубу. Очигледно је да је тај, који је потписао такав уговор, био у договору са Џомбом. После тога је Хајдук пуштао Партизан у првенству, а борио се против Црвене звезде. То може да се провери у статистици.

Радовановић је још навео да су се у овом удруженом лоповском подухвату Партизанових клубова налазили још и БСК из Борче, Металац, Смедерево, Борац из Чачка и суботички Спартак. У доказни материјал о тврдњи да је БСК пуштао Партизан да побеђује, наводи се трансфер дефанзивца Стефана Савића из БСК-а у Партизан, са циљем да и клуб из Борче добије огромна финансијска средства од даље продаје овог играча у иностранство. Уколико БСК не би пустио Партизан, наводи Радовановић, клуб из Хумске би могао да одуговлачи са плаћањем, или чак можда не би ни платио оно што је договорено са БСК-ом. За случај Металца, Радовановић је навео да су тесни односи ова два клуба били логична последица чињенице да је Вукадиновић, председник Металца, истовремено био члан УО Партизана и ФС Србије.

Против Бојана Радовановића је иначе поднето 40 кривичних пријава, а и даље је на слободи. Поред свега тога је 16. марта 2012. године у тужилаштву за организовани криминал признао намештање утакмица, и да је по налогу Жарка Зечевића и Ненада Бјековића два пута лично дао по 10.000 евра судијама да суде за Партизан што му је касније Бјековић „рефундирао“ из како се наводи у транскрипту разговора – „црног фонда“. Као посебно поглавље у намештању мечева, Радовановић издваја дугогодишњу сарадњу Партизана са Николом Џомбом, финансијером кулског Хајдука.

Намештање је имало два путића. Партизан је себи победе обезбеђивао или договором са клубовима “противницима“, што објашњава статирање по терену њихових пријатељских клубова и филијала или су директно подмићиване судије. Радовановић је о свему отворено причао, а његове речи говоре све и није потребан никакав додатни коментар:

„Годинама уназад Партизан осваја првенство, а све те године су нерегуларни шампионати. Партизановац сам, волим што смо освајали титуле али жао ми је оних људи, њих 10.000 до 15.000 који дођу на стадион, гледају, навијају, нервирају се, мисле да је све у реду, да је клуб добио зато што је бољи али све је намештено…

Он је у тужилаштву за организовани криминал признао и да је подмићивао судије у корист Партизана, а наведено је да је један од тих мечева био и вечити дерби против Црвене звезде, али није познато који дерби је у питању.

Ово је само кап у мору црно-белих намештаљки којима су годинама освајали титуле, унапред их прослављали и на тај начин стизали до профита продајом фудбалера након наступа у квалификацијама за Лигу шампиона, док је Црвена звезда тонула у рекордну финансијску дубиозу у својој историји услед изостанка из најелитнијег европског такмичења, које доноси највећу зараду, а самим тим и могућност ангажовања квалитетнијих фудбалера. Радовановић наводи и да је била пракса да апатинска Младост за новчану надокнаду пушта Партизан да стигне до три бода, а кључну улогу у томе имао је ко други него Ненад Бјековић.

Ту је и случај са једне од тих наведених утакмица против Младости, када је тадашњи тренер Партизана Мирослав Ђукић сазнао да је Младост пустила Партизан. Све је рађено иза леђа тренера, па је некадашњи прослављени репрезентативац СР Југославије постројио све играче и захтевао да признају учешће у намештању. Наравно, то нико од њих није урадио, већ су се правили да се ништа није десило. Овде могу да се повежу и детаљи из раније аутобиографије Лотара Матеуса, коме су такође радили иза леђа, што даје образац да се нечасне радње нису водиле преко тренера, барем у случају Ђукића и Матеуса, који нису директно учествовали у томе.

Након свега овога правда мора бити задовољена одговарајућим мерама против одговорних лица, а такође и поништавањем лажних и намештених титула и купова ФК Партизан. Трофеји треба да буду додељени оштећеним екипама, значи првом следећем клубу на табели за одређену сезону, а то је у већини случајева била Црвена звезда, осим у сезони 2008/09 када је друго место заузела Војводина, или за случај у националном купу, екипи Војводине, када је свима било јасно о чему се ради. ФК Црвена звезда, али и други клубови треба јасно да се активирају у овој ситуацији и истерају правду до краја, зарад својих навијача, ако ни због чега другог. Оно што је отето црвено-белима са финансијске стране је ненадокнадиво у овом случају, јер би то била огромна цифра од зараде којом наш клуб сада сигурно не би био у огромним дуговима, који се полако, али и тешко смањују.

Повлачења овога пута не сме бити, треба одиграти ђоном, до краја, јер ако и сада све прође само на новинским текстовима, све ће се понављати из године у годину, а фудбал у Србији наставиће да пропада и пада на саму маргину у европским размерама. До тада пратите лист Спорт, који ових дана представља право освежење на медијском небу, јер већ данас излази и четврти наставак фељтона у коме се говори о малверзацијама малог клуба из Хумске уз врло интересантан наслов.