Ljubomir “Ljupko“ Petrović, legendarni trener Crvene zvezde sa kojom je 1991. godine postao šampion Evrope, rođen je 15. maja 1947. godine u Velikoj Brusnici.

U čak tri navrata vodio je beogradske crveno-bele i odveo ekipu do osvajanja četiri trofeja: Kupa evropskih šampiona 1991. godine, dve šampionske titule 1991. i 1995. i Kupa 1995. godine.

Prvi put je seo na klupu Crvene zvezde u nezaboravnoj sezoni 1990/91, kada je naš najtrofejniji klub imao majstore fudbala Savićevića, Pančeva, Prosinečkog, Belodedića, Jugovića, Binića, Mihajlovića, a igra bila atraktivna, lepršava i efikasna. Zvezda je na putu do finala najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja rušila sve prepreke, Grashopers, Glazgov Rendžers, Dinamo Drezden, Bajern iz Minhena, a Ljupko je odlučio da u finalu postavi zatvoreniju taktiku, kako bi onemogućio fudbalere Olimpika iz Marselja da ugrožavaju Stojanovićev gol. Zvezdi se takva postavka igre na kraju isplatila, jer je na penale osvojila “klempavi“ pehar, a to je ono što se zauvek pamti. Cilj je opravdao sredstvo, klub je u to vreme bio na vrhuncu i osećalo se da će te sezone napraviti nešto veliko, a Ljupko Petrović je mudro vodio ekipu i omogućio da crveno-beli posle rumunske Steaue postanu tek drugi istočnoevropski klub koji je pokorio Evropu, a takva situacija je ostala do danas i još dugo se neće promeniti.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz6312_287088651428047_1675074685_n (1)

Ljupko je drugi put seo na klupu Crvene zvezde 1994. godine, ukomponovao tim i odmah vratio titulu posle pauze od dve godine. Zvezda je samo u prvenstvu te sezone postigla čak 99 golova predvođena sjajnim napadačkim tandemom koji su činili Darko Kovačević i Nebojša Krupniković uz jednog Ramba Petkovića, Zvonka Milojevića, Gorana Đorovića, Mitka Stojkovskog, Dejana Stefanovića, Marka Perovića i ostale bio je to tim koji se okitio duplom krunom 1995. godine, tako da je Ljupko i u drugoj sezoni na Zvezdinoj klupi uzeo dva trofeja i zaokružio svoj učinak na četiri pehara po čemu je uz Slavoljuba Muslina najuspešniji trener crveno-belih u poslednje tri decenije.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11160670_928072537253643_4002762670866005817_n

Treći put je predvodio crveno-bele na početku sezone 2004/05, ali se kratko zadržao zbog slabih rezultata u Evropi, pa je posle teškog poraza od Zenita iz Sankt Peterburga u 1. kolu Kupa UEFA za novog trenera postavljen Ratko Dostanić. Ljupko je sa Zvezdom pre toga u kvalifikacijama za Ligu šampiona izbacio švajcarski Jang Bojs, zatim slavio protiv PSV-a sa 3:2 u prvom meču 3. kola kvalifikacija, ali je poraz od 0:5 u Ajndhovenu još jednom ostavio crveno-bele bez grupne faze takmičenja.

Inače, Petrović je imao i zapaženu igračku karijeru. Počeo je u Dardi, a za Osijek je igrao punih 12 godina, od 1967. do 1979. godine i za ovaj klub postigao čak 149 golova. Zatim je nastupao u SAD od 1979. do 1982. godine igrajući mali fudbal najpre u dresu Bafalo Stelionsa do 1981. godine, gde je na 70 mečeva postigao čak 79 golova, a zatim za Kanzas siti Komets od 1981. do 1982. godine, kada je u 25 utakmica 15 puta pogađao mrežu. Kratko je igrao i za Finiks Inferno (15 mečeva, osam golova) tokom 1982. godine.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz10294345_648276561918705_4571946094112399675_n

Kao trener najpre je predvodio omladinski tim Osijeka od 1982. do 1984. godine, Metalac iz Osijeka, bio je pomoćni trener u Espanjolu 1984, pa je predvodio prvi tim Osijeka od 1984. do 1987. godine. Nakon toga je preuzeo reprezentaciju Jugoslavije do 18 godina 1987. i selekciju do 21 godine 1988. godine, kada je uveo i subotički Spartak u elitni rang takmičenja. U sezoni 1988/89 sa novosadskom Vojvodinom stigao je do šampionske titule, druge u klupskoj istoriji i za sada poslednje koju je ovaj klub osvojio. Kratko je vodio i Rad 1990. godine, kada je afirmisao i mladog Vladimira Jugovića na čijem je povratku u Zvezdu insistirao  po preuzimanju kormila.

Nakon toga se proslavio na klupi Crvene zvezde i postao jedini trener sa ovih prostora koji je bio klupski šampion Evrope. Posle tog veličanstvenog ostvarenja preuzeo je španski Espanjol 1991. godine, a kasnije je vodio urugvajski Penjarol 1992, PAOK iz Soluna 1992/93, Olimpijakos 1993. godine, da bi nakon drugog uspešnog boravka u Zvezdi posle duple krune preuzeo austrijski GAK iz Graca tokom sezone 1995/96, koju je započeo u Zvezdi, da bi Pižon odveo crveno-bele do trofeja u Kupu gde je do njegovog dolaska Ljupko prošao nekoliko kola, pa se u mnogim izvorima navodi da je i Ljupko učestvovao u osvajanju ovog trofeja.

Drugi put je preuzeo Vojvodinu 1996. godine i vodio je do 1997, da bi nakon toga stigao i do Al Ahlija iz Dubaija (1998/99), zatim preuzeo ekipu Šangaj Šenhua (1999/2000) iz Kine, a prvi trofej posle Zvezde osvojio je u Bugarskoj, gde je u sezoni 2000/01 odveo Levski iz Sofije do šampionske titule, da bi se ponovo vratio u Kinu, gde je od 2002. do 2003. godine bio trener Pekinga sa kojim 2003. osvaja kineski FA kup.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz1383922_536214569791572_605337002_n

Nakon toga se vraća u Bugarsku i sa Liteksom osvaja Kup 2004. godine, a posle kratke epizode u Zvezdi ponovo će sesti na klupu Liteksa koji predvodi od 2005. do 2007. godine. Bio je strateg i u OFK Beogradu 2008, a nakon toga je postao prvi Srbin na klupi nekog tima iz Hrvatske posle rata, kada je 2008. promovisan u trenera Sesveta. Tu se takođe kratko zadržao, da bi i Vojvodinu preuzeo treći put (2008/09), što je pored Zvezde jedini klub koji je vodio u tri navrata. Posle pauze je u sezoni 2010/11 bio na klupi zagrebačke Lokomotive, da bi od 2011. do 2013. godine bio trener kazahstanskog Taraza. Tokom 2015. godine preuzeo je APR iz Ruande, a zatim još jednom seo na klupu Liteksa. Nova stanica u izuzetno bogatoj karijeri sjajnog stručnjaka bio je Levski koji je uspešno vodio, bio prvi na tabeli ispred Ludogoreca, ali je zbog zdravstenih problema morao da napusti klubu kluba iz glavnog grada Bugarske. Poslednji trenerski angažman je imao u Vijetnamu, klub Tan Hoa.

Neočekivano se našao u centru pažnje medija tokom 2014. godine, jer mu je propao angažman u Sarajevu posle pojave fotomontaže na kojoj je Ljupko prikazan sa puškom u ruci u društvu Željka Ražnatovića Arkana, pa je odustao od preuzimanja ovog kluba. Ljupko Petrović je inače i magistar fizičke kulture i predavač na Univerzitetu u Novom sadu.

2
Komentari

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Slike
 
 
 
Audio i video fajlovi
 
 
 
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
AvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
najnovijim najstarijim najviše glasova
Obavesti me o
Avatar
Gost
petar

Treba napomenuti da je Osijeku dao Karacica Dzeka i Sukera …Vojvodini Mihajlovica i Jokanovica …Radu Jugovica , Drulovica i Djukica . 1994 je od igraca za popunu broja Krupnikovica napravio najboljeg igraca lige ( a bio je zamena za Riznica po planu ) i uveo u ekipu decu Stankovica i Ognjenovica . 2004 je formirao ekipu koja je kasnije pod Muslinom dominirala . Malo je takvih kao sto je Ljupko

Avatar
Gost
dejo

Srecan rodjendan Ljupko pa da ga dugo slavis u dobrom zdravlju i veselju ,eh kako bi dobro bilo da Ljupko dobije neku od funkcija u Crvenoj Zvezdi jer on zasluzuje da dobije funkciju zbog toga sto je on osvojio titulu 1991 godine Ligu Sampiona sa Crvenom Zvezdom