Према писању београдских медија, Ненад Милијаш се ипак неће други пут вратити у Црвену звезду. Он је одлучио да појача редове кинеског друголигаша Неи Монгола.
Бивши капитен црвено-белих се очигледно навикао на кинеско поднебље, па је након одличних партија у дресу Хебеија, његова нова дестинација Неи Монгол, са којим ће потписати уговор на две године, наравно, уколико се нешто непредвиђено не догоди у последњи час.
Неи Монгол је минулу годину завршио као шести на табели у другом рангу кинеског фудбала, док је Милијашев Хебеи као другопласирани успео да се избори за пласман у елитни ранг.
Некадашњи репрезентативац Србије и учесник Светског првенства у Јужној Африци 2010. године, наступао је за београдске црвено-беле у седам сезона, одиграо 195 такмичарских утакмица и постигао 66 голова, по чему је 15. на вечној листи клуба заједно са легендарним Владимиром Петровићем “Пижоном“, а освојио је и три шампионске титуле 2006, 2007, 2014. и два национална купа 2006. и 2007. године.
Просечном навијачу Звезде делује нелогично да би фудбалер Милијашевог калибра радије играо у другој кинеској лиги за анонимни клуб, него да са Звездом покуша да се домогне Лиге шампиона и поново се нађе у жижи фудбалске јавности. Зато ове вести ипак треба примити са дозом резерве, осим ако му није понуђен велики новац, јер смо сведоци да кинески клубови у овом прелазном року троше енормне суме на довођење познатих фудбалера и постављају неке стандарде за које се раније сматрало да их могу испунити само највећи европски клубови.
3 comments
Svaka čast za komentar Estrella Roja, svaki dan čitam po portalima kad neki balavci nazivaju ove trenutne igrače nekakvim zvezdama u ovoj nikad slabijoj ligi, samo je Evropa merilo. Po meni nikad nije trebalo da se proglasi šesta Zvezdina Zvezda, samo su napravili cirkus od te generacije. Kad već iz zlatne generacije iz ’91 nije jedan Savićević, Jugović, Mihajlović ili Pančev postao šesta Zvezdina Zvezda, onda ne treba niko posle njih, jer realno nisu ni blizu tog nivoa.
S obzirom koliko je još uvijek onih nazovi navijača Zvezde koji ga omalovažavaju, iako je toliko dao Zvezdi u prethodnim godinama, nimalo me ne bi čudilo da se ne vrati.
Bolje igrati i za pare, dok mu ih još nude, nego da mu ovdje neki isfrustrirani klinci zvižde sa tribina.
Upravo suprotno, mislim da su mlađi navijači pre za to da Milijaš dođe u klub, smatrajući ga legendom i sedmom zvezdinom zvezdom. Svako ko prati duže Crvenu Zvezdu zna da Zvezdina zvezda i Milijaš ne mogu da idu u istu rečenicu. Da budem sarkastičan, ako su Maza Vasiljević i Lukić šeste Zvezdine zvezde što Milijaš ili Dušan Anđelković ne bi bile sedme. Neko će reći gde Anđelkovića i Milijaša u istoj ravni, e pa isto tako i ja tvrdim da on i Šekularac, Džaja, Pižon, Piksi, Robi, Dejo, Miha, Rajko Mitić ne mogu ni na istoj stranici da se nađu a kamoli u istoj rečenici. Osnova nečije evaluacije kao Zvezdine zvezda su pre svega evropske utakmice u kojima je Zvezda postajala velika, a ne domaće srpske livade gde igramo mi i grobari, ostali su samo nemi posmatrači. Biti najbolji u konkurenciji Dinama, Hajduka, Sarajeva, Vardara, Veleža itd. je bilo nešto nepojmljivo za današnje uslove. Zato ja ne priznajem trofeje koje smo osvajali u Srbiji, posebno ne brojne grobarske titule koje ne mogu da se mere po značaju onda kad je bilo više konkurenata za tron. Za valorizaciju domaćeg trofeja jedini kriterijum je uspeh u evropskim takmičenjima, u današnjem trenutku srpskog fudbala to bi bila grupna faza bilo kojeg od dva takmičenje. Izvini, ali Milijaš nije doprineo veličini kluba. To je mogao da bude Gruja da je ostao duže, ali možda bude neko od naših klinaca u budućem periodu kada se i finansijska situacija popravi i igrači duže ostaju u Zvezdi. Doduše, postoji jedan veliki kondicional AKO.