Срђан Мркушић, легендарни голман Црвене звезде и београдског БСК-а, рођен је 26. маја 1915. године у Сињу, који је тада био у саставу Аустро-Угарске монархије. Учествовао је на оснивачкој скупштини Црвене звезде, а за црвено-беле је наступао од 1946. до 1953. године.

Чувао је мрежу Звезде на 74 такмичарске утакмице, а укупно је за најтрофејнији српски клуб бранио на 154 меча. Учествовао је у освајању две шампионске титуле 1951. и 1953. године и три национална купа 1948, 1949. и 1950. године.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzmrkusicТоком читавог периода проведеног у Звезди смењивао се на голу са Љубомиром Ловрићем. Истицао се висином и снагом, а унео је и иновације у игри као голман-трећи бек, јер није био такозвани линијаш, већ је волео да истрчава, контролише ситуацију и организује игру. Због свог начина игре имао је велику популарност. Правовременим истрчавањима секао је акције противничких тимова и у таквим ситуацијама био је несавладив. Звезда је у то време имала два сјајна чувара мреже, па су тренери били на великим мукама коме да укажу поверење. Ловрић је више пута бранио у првенству, а Мркушић у купу. Мркушић је једно време чак играо и као центарфор.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz280jia0

У освајању Купа 1948. године бранио је на све четири утакмице, а наредне године у одбрани трофеја у најмасовнијем такмичењу забележио је пет наступа. Стандардан на голу Звезде био је у шампионату Југославије 1950. године, када је бранио на 16 од могућих 18 утакмица. У освајању трећег узастопног Купа 1950. године чувао је мрежу на свих седам сусрета и само два пута је савладан. Са Ловрићем је делио минутажу у шампионској сезони 1951. године. Ловрић је био стандардан у првом делу сезоне, а Мркушић у другом, када је забележио осам одиграних мечева у којима је само четири пута савладан. Његов допринос у освајању култне титуле првака Југославије из 1951. године (прве у историји клуба), био је можда и пресудан у фото-финишу са загребачким Динамом. Нову титулу црвено-бели су освојили у сезони 1952/53, а Мркушић се вратио међу стативе после једногодишње паузе на којој је принудно био због прелома ноге.

Каријеру је почео у АШК Сплиту, а наставио у Хајдуку, за који је од 1934. до 1936. године бранио на 35 утакмица. По завршетку гимназије преселио се у Београд и у дресу БСК-а одиграо око 320 утакмица од 1936. до 1944. године. Освојио је и шампионску титулу 1939. године. Пре доласка у Звезду наступао је за НР Србију и Милиционар током 1945. године.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzczmrka

У дресу репрезентације Југославије бранио је на 11 мечева. Дебитовао је 23. марта 1941. године против Мађарске (1:1) у Београду, непосредно пре бомбардовања главног града у Другом светском рату, а последњи пут је чувао мрежу националног тима 8. октобра 1950. године у поразу од Аустрије (2:7) у Бечу, када га је заменио легендарни Владимир Беара. Мркушић је један од седморице фудбалера који су пре и после рата носили репрезентативни дрес, а број одиграних утакмица за Југославију био би далеко већи да није било поменутог рата. Најбољу партију у дресу са државним грбом имао је у одлучујућем мечу за пласман на Светско првенство 1950. године у победи од 3:2 против Француске у Фиренци. На Мундијалу у Бразилу 1950. године бранио је на све три утакмице, против Швајцарске (3:1), Мексика (4:1) и Бразила (0:2).

Дипломирао је хортикултуру 1946. године и као инжењер радио у Београду, а посебно се ангажовао на изградњи фудбалских терена. Појавио се 2007. године на прослави 25. шампионске титуле Црвене звезде, када је публика на београдској Маракани имала прилику да га поздрави аплаузом. Преминуо је 30. октобра 2007. године у Београду.

Коментари

avatar
  Subscribe  
Обавести ме о