Moja Crvena Zvezda
ВажноКошаркаНајновије

На данашњи дан: Рођен Александар Трифуновић

Александар Трифуновић, некадашњи кошаркаш, капитен, и тренер Црвене звезде рођен је 30. маја 1967. године у Београду. За црвено-беле је као играч наступао у два наврата, од 1986. до 1988. и од 1991. до 1997. године, а са клупе је предводио клуб у три сезоне (2002/03, 2004/05 и 2009/10).

У дресу екипе са Малог Калемегдана одиграо је 290 утакмица и постигао 2370 поена освојивши две шампионске титуле 1993. и 1994. године и Суперкуп Југославије у сезони 1993/94.

За први тим је дебитовао у сезони 1986/87, када је као млади и талентовани кошаркаш добио прилику на укупно 29 мечева, али са малом минутажом. Следеће сезоне је нешто више играо, а истакао се у Купу Југославије, где је у четири утакмице забележио 33 поена. Уследио је прелазак у Задар, где је провео три сезоне, све до заоштравања ситуације на овим просторима, па се вратио у Звезду 1991. године. У сезони 1991/92 Трифа је у плеј-офу бележио 11,3 поена по утакмици, али Звезда није успела да освоји титулу и прекине две деценије дуг пост, међутим већ у сезони 1992/93 црвено-бели са окосницом тима састављеном од играча који су рођени у Београду (Небојша Илић, Саша Обрадовић, Александар Трифуновић, Зоран Јовановић, Растко Цветковић и Дејан Томашевић), што је раније био редак случај, успевају да освоје наслов шампиона Југославије после 21 године паузе са 3:2 у победама против Партизана у финалној серији. Трифуновић је у лигашком делу бележио 12,6 поена по мечу, а у плеј-офу је на седам сусрета постигао укупно 75 поена.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz11536076_958215754239321_5280672248052164595_n

Следеће сезоне црвено-бели због санкција нису могли да наступају у Евролиги, а екипу је напустио први стрелац Небојша Илић. Ипак, после кратке епизоде у Лиможу у тим се вратио Саша Обрадовић и Звезда је најпре на самом крају 1993. године освојила Суперкуп Југославије победом над ОКК Београдом (који је тада носио назив Инвест Експорт), резултатом 83:78, а Александар Трифуновић је био најефикаснији на утакмици са 22 постигнута поена. Иако је изгледало да Звезда те сезоне има слабији тим од Партизана, јер су до плеј-офа изгубили све вечите дербије, ситуација се у доигравању потпуно променила и изабраници тренера Лалета Лучића предвођени Сашом Обрадовићем и Милетом Лисицом поново стижу до титуле, овога пута са 4:1 у победама против Партизана у финалној серији. Трифуновић је у плеј-офу имао просек од 12,7 поена по утакмици, а у лигашком делу је са 467 поена био најбољи стрелац клуба. Сезона 1993/94 му је и најбоља у Звезди, јер је на 47 утакмица у првенству и купу постигао 682 поена (просек 14,5 по мечу).

Имао је висину крилног центра, а играо је на позицији плејмејкера. Поседовао је сјајан преглед игре, а дуге руке су му омогућиле да одлично контролише лопту уз врло добар шут за три поена који му је био убојито оружје и због свега тога био је и остао љубимац Звездиних навијача.

zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz10931181_956088224452074_3424737696363075674_o

И у сезони 1994/95 имао је запажен учинак у Звездином дресу и био један од ослонаца екипе. У лигашком делу шампионата бележио је 13 поена по утакмици (325 поена на 25 сусрета), али су црвено-бели имали знатно слабији тим и нису успели да стигну до треће круне у низу. Играо је Трифа још две сезоне након тога у Звезди, а посебно се памти његова тројка са више од пола терена у једном дербију против Партизана.

Каријеру је наставио у немачком Фрибургу (1997/98), а након тога је две сезоне играо за пољски Шљонск из Вроцлава од 1998. до 2000. године. Играчку каријеру је завршио у дресу београдског Беопетрола у сезони 2000/01.

Определио се за тренерски позив и игром случаја је био тренер Звезде у сезони 2002/03, због немогућности да екипу води Змаго Сагадин услед административних проблема. Следеће сезоне био је Сагадинов асистент, а након одласка са клупе словеначког стручњака, Трифуновић је поново преузео црвено-беле у току сезоне 2004/05.

У два наврата је водио литвански Лијетувос Ритас, од 2006. до 2008. године и у сезони 2010/11. Са овом екипом је освојио Балтичку лигу 2007. године и играо финале УЛЕБ купа исте године, а два пута их је одвео у топ 16 фазу Евролиге, у сезонама 2007/08 и 2010/11. Био је тренер грчког Паниониоса у сезони 2008/09, али је после покушаја Управе клуба да се меша у избор тима поднео оставку и преузео руски Спартака из Санкт Петербурга 2009. године, да би током сезоне 2009/10 поново преузео Црвену звезду након одласка са клупе Аце Петровића. Велике успехе постигао је као стратег Жалгириса у сезони 2011/12, када је освојио триплу круну. Био је шампион и победник Купа Литваније и освајач Балтичке лиге. Од децембра 2013. до фебруара 2015. године предводио је казахстанску Астану, а фебруара 2016.године преузео је турски Јесилгиресун који је спасио од испадања.

Од ове сезоне са клупе предводи екипу Каршијаке, са којом је стигао до четвртфинала Фибине Лиге шампиона, а шампионат Турске је завршио на 9.месту.

Повезане вести

Leave a Comment