Пижон главни, Перица помоћни тренер у иранском Кунеху

Легендарни фудбалер и четврта Звездина звезда, Владимир Петровић “Пижон“ преузео је место првог тренера у иранском Кунеху.

Славни Звездин ас, а касније и тренер црвено-белих у два наврата потписао је уговор са иранским друголигашем до краја сезоне, а са собом је повео још једног некадашњег љубимца навијача Црвене звезде, виртуозног дриблера Перицу Огњеновића, који ће обављати улогу помоћног тренера у клубу из Бабола.

Пижон је од 1972. до краја 1982. године за Звезду је одиграо 497 утакмица и постигао 117 голова (332 такмичарска меча уз 66 погодака). Освојио је четири шампионске титуле 1973, 1977, 1980. и 1981. године, један Куп 1982. године и Куп прволигаша 1973. По броју одиграних првенствених утакмица (258) трећи је на вечној листи клуба, а по броју наступа у еврокуповима (50) је на високој другој позицији у историји Црвене звезде, док је у Купу шампиона одиграо 20 мечева и рекордер је црвено-белих заједно са Јованом Аћимовићем. Био је капитен и вођа генерације, а касније је проглашен и за четврту Звездину звезду. Имао је филигрантске потезе на терену, префињен дриблинг, мајсторство и прецизна додавања. Након одласка у иностранство носио је и дрес славног Арсенала из Лондона. За репрезентацију Југославије одиграо је 34 утакмице, постигао пет голова и наступао на Светским првенствима 1974. у Западној Немачкој и 1982. године у Шпанији.

После играчке каријере определио се за тренерски позив. Постао је помоћник Драгослава Шекуларца у Звезди 1989. године, а шансу да води први тим црвено-белих добио је у финишу сезоне 1995/96, када је довео клуб до трофеја у Купу са две победе против Партизана у финалу од 3:0 и 3:1. Водио је Звезду и у незаборавним мечевима у Купу победника купова у сезони 1996/97, када је тим у коме су перјанице били Дејан Станковић, Перица Огњеновић, Братислав Живковић, Зоран Јовичић, Звонко Милојевић, Зоран Његуш, Горан Ђоровић и остали елиминисао шкотски Хартс (0:0 и 1:1) и немачки Кајзерслаутерн (0:1 и 4:0) и пружио снажан отпор Барселони (1:3 и 1:1). Није остао у клубу до краја те сезоне, а касније је водио још и Бор 1999. године, грчки Атромитос (1999/2000), док је са белоруском Славијом освојио дуплу круну у сезони 2000/01. Са младом репрезентацијом Србије и Црне Горе стигао је до другог места на Европском првенству 2004. године, што је био фантастичан резултат и један од највећих успеха у Пижоновој тренерској каријери. Предводио је и Војводину 2004. године, а са кинеским Далијаном је био шампион најмногољудније земље на свету. Тренирао је и кинеску репрезентацију од 2007. до 2008. године, да би у сезони 2009/10 по други пут сео на ужарену клупу Црвене звезде.

Предводио је по именима скроман тим црвено-белих са којим је био први у јесењем делу сезоне, а управа на челу са Владаном Лукићем (и Гораном Весићем у сенци) га је сменила после пораза од Металца у пролећном делу, иако је клуб држао прво место на табели са два бода више од Партизана. Нови тренер Ратко Достанић није успео да доведе Звезду до титуле, а Пижон је ушао у историју клуба као тренер који је смењен у тренутку када је био први на првенственој табели. Касније је кратко био тренер румунског Темишвара 2010. године, а исте године је постао селектор Србије, коју је водио на 13 утакмица уз учинак од по пет победа и пораза и три ремија. Био је близу да прежаљени тим доведе до баража за Европско првенство, али је кобан по “Орлове“ био пораз у последњем колу квалификација у Словенији (0:1), када је Немања Видић промашио пенал. Петровић је предводио још и Ирак 2013. године, након чега је преузео национални тим Јемена, где је био селектор до 2014. године.

Перица Огњеновић је за Звезду одиграо 126 такмичарских утакмица и постигао 37 голова. Освојио је шампионску титулу 1995. године и три национална Купа 1995, 1996. и 1997. године, а учествовао је и у Куп мечевима у сезони 1998/99, а трофеј је освојен по Огњеновићевом одласку из клуба. Био је један од љубимаца навијача нашег најтрофејнијег клуба, својевремено међу најталентованијим фудбалерима на планети, за репрезентацију је одиграо осам утакмица, наступао и на Светском првенству у Француској 1998. године, а каријеру је наставио у великом Реалу из Мадрида, учествовао у освајању Лиге шампиона, а и данас не жали што није имао одговарајући третман и минутажу у редовима краљевског клуба. Прошлог лета се на позив Драгана Младеновића вратио у Звезду и радио у Омладинској школи са генерацијом играча рођених 1998. године.

Кунех је тренутно на трећем месту у Азадеган лиги са два бода више од четвртопласираног Мес Кермана, а прве три позиције воде у елитни ранг. Петровић и Огњеновић ће деби у новом клубу имати 20. фебруара на домаћем терену против Гол Гохара из Сирџана, који тренутно заузима 14. позицију на табели.