Moja Crvena Zvezda
Важно Звездине легенде Најновије Фудбал

На данашњи дан: Рођен Душан Савић

Душан “Дуле“ Савић, легендарни голгетер Црвене звезде, рођен је 1. јуна 1955. године у Убу.

Прве фудбалске кораке направио је у Јединству са Уба, а касније су људи из Звезде запазили његов таленат, за разлику од вечитог ривала из Хумске, па је Дуле експресно постао члан Звездине омладинске школе.

За први тим црвено-белих наступао је од 1973. до 1982. године. Одиграо је 258 такмичарских утакмица и постигао 149 голова (укупно 410 мечева и 266 погодака рачунајући све утакмице). Трећи је стрелац у историји клуба по броју голова у такмичарским сусретима (149), други по броју голова у првенству (119) и трећи по броју погодака у еврокуповима (20). Освојио је две шампионске титуле 1977. и 1980. године и један Куп 1982. године. Освајање титуле у сезони 1980/81 је пропустио због војске, па није забележио наступ у првенству. Два пута је био најбољи стрелац лиге и то у сезонама 1974/75 (20 голова) и 1978/79 (24 гола).

12.,

За Звезду је дебитовао у финишу сезоне 1973/74, када је на девет одиграних утакмица постигао шест голова. Већ у сезони 1974/75 био је први стрелац клуба и шампионата Југославије са 20 погодака (поделио је прво место са Бошком Ђорђевићем из Партизана). Три пута се у стрелце уписао у победи против Олимпије (4:1), а постигао је и важне голове у тријумфима над загребачким Динамом (3:2) и Партизаном (3:1). Те сезоне је постигао и три гола у Купу победника купова, по један против ПАОК-а (2:0), Авенира (6:1) и Ференцвароша (1:2), а црвено-бели су стигли до полуфинала, што је најбољи резултат клуба у овом такмичењу, које је престало да постоји 1999. године. Дуле Савић је у сезони 1974/75 постигао укупно 23 гола у свим такмичењима и био убедљиво најбољи стрелац екипе.

Наредне сезоне је имао слабији учинак, јер је на 19 лигашких сусрета девет пута матирао противничке чуваре мреже, од чега три пута против Будућности (4:0), а једном и против Партизана (4:1). Прву шампионску титулу са црвено-белима, а уопште и први трофеј освојио је у сезони 1976/77, када је био други стрелац тима (иза Зорана Филиповића) са 15 голова на 25 првенствених мечева. Занимљиво је да је први гол у тој шампионској сезони постигао тек у 11. колу против Загреба (2:2), а у другом делу сезоне је био у великој форми. На пет узастопних мечева се уписао у стрелце, а у последњем колу против сарајевског Жељезничара постигао је чак четири поготка у победи од 5:2.

1.,

Шампионат 1977/78 завршио је са шест голова на 16 мечева, а по други пут је постао најбољи стрелац лиге у сезони 1978/79, када је на 30 утакмица постигао чак 24 гола (поново четири у идентичној победи против Жељезничара од 5:2, а два у вечитом дербију за победу од 3:0 против редовне муштерије). Ипак, та сезона је прошла у знаку Звездиног похода до финала Купа УЕФА, а Дуле Савић је на том путу одиграо свих 12 мечева, колико и голман Александар Стојановић. Њих двојица су рекордери клуба по броју утакмица у једној сезони у европским куповима.

1..,,

Голгетер црвено-белих постигао је пет голова у Купу УЕФА те сезоне. Погодио је мрежу Динама у Источном Берлину (2:5) у првом колу и у реваншу у Београду (4:1), затим се прославио голом против Арсенала (1:1) на Хајберију у 87. минуту за пролаз у четвртфинале, где је сјајним поготком из слободног ударца срушио Вест Бромвич Албион у Београду (1:0), а у полуфиналу је био стрелац победоносног гола против берлинске Херте (1:0). Мајстор за постизање голова главом је у тој сезони укупно забележио 33 поготка у свим такмичењима, али није стигао до трофеја, што је исправио у шампионској сезони 1979/80, када је са 11 погодака у шампионату предводио Црвену звезду до титуле првака Југославије (заправо је постигао 14 голова, али су мечеви против Жељезничара и Осијека регистровани службеним резултатима у корист Звезде, па му погоци са тих сусрета нису урачунати у званичну статистику). Посебно се издвојила победа у Сплиту против Хајдука од 3:1, где су црвено-бели ретко успевали да славе, а Дуле Савић је у том мечу постигао два гола.

11....

Наредну сезону је пропустио због војске, а Звезда је и без њега успела да одбрани трофеј и то са Здравком Боровницом, који је играо у нападу и био први стрелац црвено-белих у шампионској сезони, иако је до тада био дефанзивац. Дуле се у тим вратио у сезони 1981/82, када је још једном био голгетер екипе са 16 лигашких погодака на 30 утакмица, док је у освајању Купа учествовао са пет голова на четири меча, укључујући и два његова поготка против загребачког Динама у реваншу финала за победу од 4:2 и освајање националног купа после 11 година паузе. Исте сезоне је у Купу шампиона постигао четири гола – највише у тиму. Два пута се у стрелце уписао против Хибернијанса са Малте (8:1), а по једном против Бањика из Остраве (3:0) и Андерлехта (1:2), од кога је Звезда елиминисана у четвртфиналу. Маестрално је одиграо и јесењу полусезону 1982. године, када је на 15 утакмица постигао 13 голова, што је било довољно да на крају сезоне 1982/83 буде најбољи стрелац Звезде, а дуго је водио на листи најбољих голгетера у првенству све до пред крај, иако је већ увелико играо за Спортинг из Хихона, где је 1983. године наставио каријеру.

1;

У сезони 1983/84 наступао је за француски Лил и на 36 лигашких мечева постигао 12 голова. следеће сезоне је био још успешнији и на 34 утакмице 13 пута се уписао у стрелце. Нова страница у Савићевој богатој каријери од 1985. године био је Кан. Већ у првој сезони у дресу овог клуба постигао је 15 погодака на 31 првенственој утакмици. Запажен учинак имао је и у сезони 1987/88, када је на 30 сусрета 11 пута матирао противничке чуваре мреже, а у дресу Кана је и завршио фудбалску каријеру 1989. године.

За репрезентацију Југославије одиграо је 12 утакмица и постигао четири гола. Дебитовао је 31. маја 1975. године против Холандије, када је постигао гол у победи од 3:0. Последњи меч за национални тим одиграо је 13. октобра 1982. против Норвешке у квалификацијама за Европско првенство, када је постигао једини гол за Југославију у поразу резултатом 1:3. Да је био по укусу тадашњих селектора сигурно је да би одиграо далеко више мечева, јер је по квалитету то и заслужио, али тада су владала правила састављања репрезентације по националном кључу, да би свака република имала по неког играча у селекцији.

12

Касније је био и спортски директор Црвене звезде, а и његов син Вујадин је играо за први тим црвено-белих. Дуле Савић је због борбености, агресивности и голгетерског умећа био миљеник навијача Звезде, и постао први фудбалер чије је име скандирала „Маракана“. Рок група “Прљави инспектор Блажа и кљунови“ има и једну песму о легендарном стрелцу Црвене звезде, а појавио се и у филму “Муње“, где је у једној сцени играо самог себе.

https://www.youtube.com/watch?v=qsY4DGnrRrQ

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
1 Comment
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
Avatar

Srecan rodjendan legendo Crvene Zvezde Savicu pa neka vam se ispune sve zelje sto budete pozeljeli ,lijepo bi bilo da budete Savicu vi u novoj upravi Crvene Zvezde

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x