Претходних дана навршило се пет година од освајања титуле првака Европе у ватерполу, Фудбалски клуб је обележио 27 година од како је покорио Стари континент у најважнијој споредној ствари на свету, раније је овог пролећа било и 39 година од када су кошаркашице Црвене звезде биле најбољи клуб у Европи, а данас је тачно 29 година од освајања титуле првака континента Звездиних атлетичара.

Атлетичари Црвене звезде су 4. јуна 1989. године у Београду постали шампиони Европе са 7,5 бодова више у односу на другопласирани састав шпанског Лариоса. Подвиг за дивљење, који из данашње перспективе делује недостижно скоро као титула фудбалера у Барију, остварен је на стадиону Црвене звезде у дводневном такмичењу 3. и 4. јуна, али тада је наша атлетика имала много асова, па је Звезда током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века константно била у европском врху, јер је клуб 1976. био трећи у Купу шампиона, 1981. године други, а годину пре највећег успеха црвено-бели су били четвртопласирани у европској елити. Звезда је имала младу и перспективну екипу, одличног тренера Христа Гергова, спортског директора Борисава Писића, снажан руководећи кадар, који су сачињавали председник Скупштине Вукоје Булатовић, председник Председништва Гојко Мићуновић, секретар Мића Дотлић, док је Олга Ацић била чланица комитета Купа шампиона. По резултатима на папиру пре такмичења Звезда је била четврти на листи фаворита за освајање трофеја, иза француског Расинга, шпанског Лариоса и британског Харингеја, који је био први фаворит по резултатима својих чланова.

Црвена звезда је имала одлично припремљен тим, пажљиво изабрана појачања, модерна борилишта на свом стадиону и велике амбиције уз неизоставну подршку са трибина. Упркос киши првог дана је на нашем највећем стадиону било присутно више од 5.000 гледалаца, а другог дана преко 8.000. За Звезду су као гости наступили Пољаци Маријан Коласа и Мирослав Зерковски, а од атлетичара из других југословенских клубова Звезди су помогли Бранко Зорко, Драган Мустапић, Младен Кршек и Драган Мајсторовић. Првог дана су максималан број бодова Звезди донели бацач копља Радоман Шћекић, који је са даљином од 81,68 метара надмашио великог Клауса Тафелмајера, који је био први светски рекордер у бацању новим копљем. Шћекићев резултат био је други најбољи у Југославији свих времена, а Андреја Маринковић је тријумфовао у скоку у даљ резултатом 7,84 и победио Шпанца Коргоса чији је лични рекорд био одличних 8,23 метара. Друга места освојили су Слободан Бранковић у трци на 400 метара и Бранислав Караулић на 400 метара са препонама. Члан Лариоса Иносент Егбунике, финалиста Олимпијских игара у Сеулу, победио је на 400 метара са 46,43, док је на 400 препоне тријумфовао вицешампион са поменутих игара Амаду Дијаба у дресу Расинга из Париза резултатом 49,24. На 10.000 метара олимпијски победник Ибрахим Бутаиб донео је победу и максималан број бодова шпанском тиму резултатом 28:36,87. Звезда је први дан по плановима завршила на трећој позицији са четири бода мање од шпанског Лариоса и 3,5 мање од француског Расинга.

1....Колика је била жеља за успехом у црвено-белом табору говори и чињеница да је моткаш Драган Георгијевски личним везама довео Пољака Коласу и на тај начин елиминисао себе из тима, а стиплаш Вуле Максимовић је рекао људима у стручном штабу да ће за екипу бити боље ако уместо њега буде трчао искуснији Пољак Зерковски. Олга Ацић је увидела да је пред талентованим скакачем у вис Драгутином Топићем сјајна каријера, па је инсистирала у разговорима са Борисавом Писићем да летећи Топ скаче на овом такмичењу. Ипак, пошто је падала киша, која је током читаве каријере Топићу представљала велики проблем, он није успео да оствари успешан скок, па је Звезда ту остала без планираних бодова.

Други дан је почео неочекивано малим бројем бодова, који је седмим местом у бацању кладива остварио Драган Мајсторовић, док је пети у трци на 110 метара са препонама био Мирко Марјановић, ипак трећа места у својим дисциплинама остварили су Слободан Бранковић (200 метара), Бранко Зорко (5000 метара) и Драган Мустапић (диск) и црвено-бели су незадрживо хитали ка врху. Славни Себастијан Коу је победио у трци на 800 метара резултатом 1:46,60 и на 1.500 метара са 3:51,89, али његов Харингеј збирно није оправдао велика очекивања. Било је још много асова, па је Звездин подвиг утолико већи, јер је остварен у јакој конкуренцији. Мирослав Зерковски је освојио друго место у трци на 3000 метара стипл и донео Звезди важне бодове. Победе су однешене у три дисциплине. У скоку мотком Звезди је максималан број бодова донео Пољак Маријан Коласа са 5,20 метара, док је у троскоку победио млади Зоран Ђурђевић резултатом 16,16 метара. Он је и донео Звезди вођство уочи последње дисциплине. Преостала је још само трка у штафети 4 x 400 метара, а Звезди је био потребан тријумф за два места испред другопласираног Лариоса из Шпаније. За Лариос је трчао одлични Иносент Егбунике, а црвено-беле је задесио невероватан пех, јер је капитена екипе Бранислава Караулића стегао ишијас, па је уместо њега на стазу морао млади Дејан Јовковић. У одлучујућој трци Црвена звезда је наступила у саставу: Дејан Јовковић, Слободан Поповић, Исмаил Мачев и Слободан Бранковић. Јовковић је држао корак у односу на Шпанца Санчеза и сигурно предао штафетну палицу искусном Поповићу, који је упркос томе што је био недовољно опорављен од болести престигао такмичара шпанског тима Фрагу. Сјајни Исмаил Мачев је повећао предност у односу на тркача Лариоса и претекао још и британског такмичара, а Слободан Бранковић је у последњој измени задржао предност испред Лариосове узданице Егбуникеа, који је увидео да не може ништа да учини, па је на крају психолошки пао и завршио на петој позицији. Звезда је забележила победу у овој трци и освојила титулу шампиона Европе, па је на трибинама славље увелико трајало.

zzzzzzzzzz11403368_605462739590635_8966837717889594424_n

Коначан пласман

1. Црвена звезда, Београд (данас Србија, тада Југославија) 118 бодова

2. Лариос (Шпанија) 110,5

3. Расинг, Париз (Француска) 109,5

4. Фјаме Ђале ди оро, Падова (Италија) 107,5

5. Харингеј, Лондон (Велика Британија) 97

6. Бајер Леверкузен (Немачка) 81,5

7. Бенфика, Лисабон (Португал) 63

8. Тјалве, Осло (Норвешка) 49

Резултати и пласмани Звездиних шампиона Европе на Купу европских шампиона у Београду 1989. године:

Први дан

100 метара: 4. место Милан Петаковић 10,65

400 метара: 2. место Слободан Бранковић 46,85

1.500 метара: 5. место Бранко Зорко 3:52,52

10.000 метара: 5. место Младен Кршек 29:36,87

400 метара препоне: 2. место Бранислав Караулић 50,13

Штафета 4 x 100 метара: 4. место Црвена звезда (Дејан Јовковић, Бранислав Караулић, Милан Петаковић, Александар Томић) 40,75

Скок у даљ: 1. место Андреја Маринковић 7,84

Скок у вис: без пласмана Драгутин Топић

Бацање копља: 1. Радоман Шћекић 81,68

Бацање кугле: 3. место Јован Лазаревић 19,31

Други дан

200 метара: 3. место Слободан Бранковић 21,32

800 метара: 4. место Слободан Поповић 1:47,91

5,000 метара: 3. место Бранко Зорко 13:43,04

110 метара препоне: 5. место Мирко Марјановић 14,59

3000 метара стипл: 2. место Мирослав Зерковски 8:25,44

Штафета 4 x 400 метара: 1. место Црвена звезда (Дејан Јовковић, Слободан Поповић, Исмаил Мачев, Слободан Бранковић) 3:07,36

Троскок: 1. место Зоран Ђурђевић 16,16

Скок мотком: 1. место Маријан Коласа 5,20

Бацање диска: 3. место Драган Мустапић 57,64

Бацање кладива: 7. место Драган Мајсторовић 58,46

Можда ће неко рећи да живимо у прошлости, јер често славимо јубилеје највећих успеха Звездиних клубова, али такви нека буду уверени да за Звезду време није стало, а разлог због кога се често присећамо Звездиних подвига је тај што их је било много у различитим спортовима, јер не постоји Спортско друштво на овој планети које у свом власништву има титуле првака Европе у фудбалу, атлетици, ватерполу, две у каратеу и једну у женској кошарци. Због тога сви којима је црвено-бела боја у срцу треба да буду поносни.

2
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
1 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
AvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
Maki

Fudbaleri sampioni Evrope i sveta…Kosarkasice,juniori i pioniri Sampioni Evrope u kosarci…Odbojkasice 1 Evropsko srebro i 3 Evropske bronze…Juniori prvaci Evrope u rukometu…Vaterpolisti sampioni Evrope…Atleticari Sampioni Evrope…Fudbal,kosarka,odbojka,rukomet,vaterpolo,atletika 6 najpopularnijih sportova i u svih 6 od pionira do seniora osvajali Evropu i svet i onda dodju komsije male prozivati nas da nismo veliko SD a njima to poslo za rukom samo u kosarci i vaterpolu…

Avatar
Гост
Gogi

U atletici su i juniori i juniorke takodje vicesampioni Evrope. I jos karatisti 2 puta prvaci Evrope,2 puta prvaci Mediterana i 2 puta prvaci sveta. Dzudisti vicesampioni Evrope i 1 Evropska Bronza. Hokejasi 3 Bronze u Medjunarodnoj Balkanskoj Ligi. Pa u pojedinacnim sportovima kao: Dzudo,karate,streljastvo,boks,kik-boks osvajali Evropska i svetska odlicja. Mi smo institucija za sve na ovim prostorima a i sire!