Милош Терзић, некадашњи одбојкаш Црвене звезде и повремени репрезентативац Србије, рођен је 13. јуна 1987. године у Лазаревцу. За први тим црвено-белих наступао је од 2004. до 2011. године.
Учествовао је у освајању шампионске титуле 2008. године и два Купа Србије 2009. и 2011. године. Годинама је са успехом бранио боје Црвене звезде на позицији примача са бројем 12 на дресу.
Дебитовао је у сезони 2004/05 као врло млад одбојкаш, па је у почетку повремено добијао прилику да заигра. У сезони 2006/07 постао је битан члан тима, који је са клупе предводио Жељко Булатовић. На 19 одиграних утакмица у лигашком делу шампионата Терзић је забележио 167 освојених поена, а екипа је заустављена у полуфиналу плеј-офа. Наредне сезоне црвено-бели су стигли до титуле шампиона Србије, а Терзић је у плеј-офу био трећи поентер тима са 102 поена на десет мечева. Сјајну екипу је са клупе предводио Жељко Булатовић, а поред Терзића највећи терет у освајању титуле изнели су Томислав Докић, Драган Станковић, Милан Рашић, Милан Зиндовић, Немања Стефановић и Невен Мајсторовић.
У сезони 2008/09 црвено-бели су стигли до трофеја у Купу Србије, а Терзић је још више напредовао и са 219 освојених поена на 19 сусрета у лигашком делу шампионата био је други поентер клуба, одмах иза неприкосновеног капитена Томислава Докића. Поуздани примач Звезде је у шест мечева Лиге шампиона освојио 60 поена, али тим није забележио победу у јакој конкуренцији групне фазе елитног такмичења. У сезони 2009/10 Терзић је на 18 утакмица у лигашком делу првенства Србије забележио 222 освојена поена и поново био други поентер тима иза капитена Докића. У финалу плеј-офа зауставио их је Раднички из Крагујевца. Милош Терзић је проглашен за најбољег спортисту СД Црвена звезда у 2010. години у традиционалном избору Звездине ревије. Понео је и капитенску траку после одласка Докића у иностранство и у својој последњој сезони у клубу освојио је Куп Србије 2011. године. Звезда је у најмасовнијем такмичењу до трофеја стигла са свих пет победа и то на импресиван начин – без изгубљеног сета (15:0). Нови капитен црвено-белих је на пет мечева у Купу забележио 49 освојених поена и као вођа тима подигао трофеј. Укупно је у целој сезони 2010/11 имао 345 освојених поена на 29 мечева у свим такмичењима и још једном био други на листи најбољих поентера у клубу иза новог коректора Душана Петковића.
Каријеру је наставио у француској лиги, где је са екипом Тура већ у првој сезони стигао до шампионске титуле 2012. године. Сезону 2012/13 провео је у румунској Констанци. Од 2013. године члан је француског Шомона. За репрезентацију Србије одиграо је 41 утакмицу. Учествовао је у освајању златне медаље на Европском првенству које су заједнички организовале Аустрија и Чешка 2011. године, а био је и у саставу Србије на Светском првенству у Италији 2010. године, када је освојена бронзана медаља, али се из репрезентације касније повукао јер није могао да поднесе омаловажавање од стране саиграча, па је истакао да му није жао што није био део националног тима на Олимпијским играма у Лондону.
