На данашњи дан: Рођен Милан Гуровић

Милан Гуровић, легендарни кошаркаш Црвене звезде и репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе и Србије, рођен је 17. јуна 1975. године у Новом Саду.

За београдске црвено-беле је наступао две сезоне, од 2005. до 2007. године. Постигао је 2301 поен на 108 званичних мечева (просек сјајних 21,3 поена по утакмици) и учествовао у освајању Купа 2006. године.

У првој сезони у Звездином дресу 2005/06 био је најбољи стрелац Суперлиге Србије и Црне Горе са просеком од 25,7 поена по утакмици, освојио национални куп уз 17 поена у финалу против Хемофарма у победи од 80:65. Одличне партије пружио је у УЛЕБ купу, где су црвено-бели догурали до четвртфинала, а љубимац Звездиних навијача је у 14 мечева имао просек од 16,6 поена по мечу, па је проглашен за најбољег европског кошаркаша у УЛЕБ купу и изабран у прву петорку овог такмичења. Због тетоваже Драже Михајловића није могао да игра на гостовањима у Хрватској и Босни и Херцеговини у Јадранској лиги, па су црвено-бели на финалном турниру у Сарајеву убедљиво поражени у полуфиналу од ФМП-а (78:103), док су у плеј-офу домаће лиге стигли до финала први пут после осам година, али нису успели да освоје трофеј. Гуровић је у сезони 2005/06 постигао 946 поена на 55 утакмица (просек 17,2 по мечу). Био је убедљиво најбољи стрелац тима у сезони, али и скакач, играч са највише убачених тројки (122) и слободних бацања (261) у екипи. Изабран је за најбољег спортисту СД Црвена звезда 2006. године у традиционалном избору Звездине ревије.

Фантастичне партије пружио је у сезони 2006/07. Био је МВП и најбољи стрелац Јадранске лиге са невероватним просеком од 28,6 поена по утакмици (то је рекорд регионалног такмичења који ће тешко бити оборен у блиској будућности), МВП и најбољи стрелац УЛЕБ купа (25,9 поена по мечу), МВП Суперлиге Србије, а изабран је и у најбоље петорке УЛЕБ купа и Јадранске лиге. Носио је екипу читаве сезоне. Звезда је у УЛЕБ купу испрашила Реал Мадрид у хали Пионир са 19 поена разлике (100:81) уз Гуровићевих 35 поена. Екипа је у овом такмичењу поново стигла међу осам најбољих тимова. Звездин Чича је у овој сезони четири пута постигао 40 и више поена, а рекорд му је 45 поена против ФМП-а (94:95) у првом колу Јадранске лиге.

У плеј-офу црвено-бели су брутално покрадени у финалној серији, када је Предраг Дробњак постигао очигледну тројку из аута за “победу“ Партизана у првом мечу, после чега Звезда није успела да се врати у игру. Гуровић је на тој утакмици постигао 40 поена. Да не говоримо о нечасним радњама Партизановог тренера којима се у то време служио, а ништа се није променило до данас. О фантастичној и по пруженим партијама најбољој сезони у каријери Милана Гуровића довољно говоре и подаци да је на 36 од 53 меча постигао 20 и више поена, 25 пута 30 и више, а на четири утакмице 40 и више поена. У свим такмичењима је био најбољи стрелац екипе у сезони 2006/07. Одиграо је 53 утакмице и са укупно 1355 поена поставио је рекорд клуба у једној сезони (просек 25,6 поена по мечу), а поново је био најбољи тројкаш тима са 149 погођених далекометних шутева, реализовао је чак 478 слободних бацања. На гостовању против подгоричке Будућности 13. јануара 2007. године у Јадранској лиги убацио је чак девет тројки, а 24 слободна бацања је погодио против Војводине 30. маја 2007. (из 26 покушаја). Податак да је на 55 од 108 одиграних утакмица у Звезди био најефикаснији актер сусрета довољно говори о играма које је пружио у црвено-белом дресу.

Иначе, Гуровић је још 1992. године постао члан грчког Перистерија, за чији је први тим дебитовао две године касније, а у последњој сезони у овој екипи (1997/98) бележио је 17,8 поена по мечу. За Барселону је играо од 1998. до 2000. године и у дресу каталонског тима био је првак Шпаније и победник европског Купа Радивоја Кораћа у сезони 1998/99. Те сезоне је у АЦБ лиги бележио 11,5 поена у 42 меча. Кратко се задржао у атинском АЕК-у 2000. године, а одличне игре пружио је у дресу италијанског Трста, где је имао просек од 16 поена на 23 лигашка сусрета у сезони 2000/01. За Уникаху из Малаге је играо од 2001. до 2003. године. У АЦБ лиги 2001/02 бележио је 14,6 поена у 41 утакмици, а у Евролиги 11,3 поена по мечу, док је у сезони 2002/03 у Евролиги имао просек од 12,7 поена.

Дрес новосадске Војводине носио је у сезони 2003/04, а кратко је играо и у Партизану крајем 2004. године, да би у наставку сезоне 2004/05 наступао за шпански Хувентуд. после Звезде играо је за пољски Проком Трефл, где је у сезони 2007/08 бележио 15,3 поена у Евролиги. Каријеру је завршио у дресу Галатасараја у сезони 2008/09. Желео је да одигра опроштајну сезону у Звездином дресу, али тадашњој управи клуба се није свидела таква идеја.

За репрезентацију Југославије (Србије и Црне Горе и самосталне Србије) на великим такмичењима је играо од Европског првенства 1999. године, када је освојио бронзану медаљу уз учинак од 28 поена на седам утакмица. На првенству Старог континента у Турској 2001. године освојио је златну медаљу и са просеком од 10,5 поена (63 поена, шест мечева) био је трећи стрелац тима. Против Летоније је убацио 20 поена (шест тројки), а у финалу против Турске забележио је 11 поена. На Светском првенству у Индијанаполису 2002. године са четири тројке срушио је амерички “дрим тим“ у четвртфиналу (убацио 15 поена), а Југославија је касније освојила титулу светског првака. Гуровић је био трећи стрелац тог легендарног тима са 10,7 поена по мечу (96 поена, девет утакмица). Играо је на још три шампионата Европе (2003, 2005. и 2007. године), али тада није стизао до медаље. На Европском првенству 2003. године био је најефикаснији кошаркаш Србије и Црне Горе са 94 поена на седам сусрета, а 2007. године је у својој опроштајној години у дресу са државним грбом био први стрелац Србије, која је тада први пут наступила као самостална држава, са просеком од 19 поена по мечу (57 поена на три утакмице). Постигао је невероватну тројку за продужетак против Грчке, али подмлађена екипа под вођством Моке Славнића није успела да прође групу.

Легендарни ас се по завршетку каријере определио за тренерски позив, па је у сезони 2012/13 био асистент тренера у Црвеној Звезди, а од 2013. до 2015. године био је први тренер ФМП-а са којим је оба пута био први у Кошаркашкој лиги Србије и изборио пласман у Суперлигу, где је екипа која у свом саставу има много младих играча из Звезде заузела пето место 2013/14 и шесто наредне сезоне. Крајем 2015. године промовисан је у тренера јуниорске селекције Србије.

https://www.youtube.com/watch?v=8F36mQAJVCM