Бранко Бошковић, некадашњи везни фудбалер Црвене звезде и репрезентативац, рођен је 21. јуна 1980. године у Бачкој Тополи. Црвено-бели дрес носио је од 1999. до 2003. године.
За Звезду је одиграо 157 такмичарских утакмица и постигао 39 голова. Освојио је три шампионске титуле (2000, 2001 и 2004. године, јер је започео и ту сезону) и три Купа (1999, 2000. и 2002. године).
Каријеру је почео у Могрену из Будве, чији је члан био од 1997. до краја 1998. године, а у Звезду је прешао у зимском прелазном року 1999. У тој пролећној сезони одиграо је шест лигашких мечева и постигао један гол (против Војводине за тријумф од 1:0), а такмичење је прекинуто због бомбардовања. По окончању ратног стања Звезда је у финалу Купа савладала Партизан са 4:2. Талентовани Бошковић је негде у то време представљен као Звездина узданица за 21. век, а убрзо је постао један од носилаца игре.
Звезда је у сезони 1999/2000 освојила дуплу круну, а Бошковић је у првенству одиграо 31 меч и са девет постигнутих голова био други стрелац екипе, док је у Купу једном био стрелац у три утакмице. У Купу УЕФА био је најбољи стрелац тима са два гола, колико је постигао и Миодраг Пантелић. Бранко је био стрелац у мечевима против Нефчија (3:2) и Монпељеа (2:2). Имао је снажан и прецизан шут, а у квалификацијама за Лигу шампиона лета 2000. године постигао је три гола и уз Друлића био најефикаснији у екипи, али је Звезда застала на последњој препреци због гола у гостима кијевског Динама (0:0 и 1:1). Звездина једанаестица погодила је мрежу против Ки Клаксвика (2:0), грузијског Торпеда (4:0) и Динама из Кијева у Београду (1:1). Титула шампиона је одбрањена у пролеће 2001. године у трци са Партизаном, а Бранко Бошковић је на 32 лигашка меча девет пута матирао противничке голмане (два пута у победи против подгоричке Будућности од 2:1).
У новом покушају да се докопа групне фазе Лиге шампиона, Бошковића и друштво зауставио је Бајер из Леверкузена (0:0 и 0:3) на последњој степеници. Немачки тим је касније стигао и до финала елитног такмичења, где је поражен од Реала оним чувеним голом Зинедина Зидана из волеја. Муслин је почетком те сезоне поднео оставку, а црвено-бели су имали слабу сезону у којој ипак нису остали без трофеја, јер је освојен Куп победом над Сартидом од 1:0. Бранко Бошковић је у најмасовнијем такмичењу у сезони 2001/02 одиграо четири меча и постигао један гол (победоносни против Дубочице у тријумфу од 1:0 у шаснаестини финала). У шампионату је на 28 сусрета два пута затресао мрежу.
Знатно бољи учинак имао је наредне сезоне, када је у 24 лигашка сусрета постигао осам голова и још једном био други стрелац екипе. У два првенствена дербија против Партизана уписао се у стрелце (у ремију 2:2 и победи од 2:0), док је у Купу УЕФА матирао чувара мреже римског Лација у Београду (1:1), али је италијански тим прошао даље због победе у првом мечу.
Бошковић је у Звезди започео и сезону 2003/04. постигао је гол у квалификацијама Купа УЕФА против молдавског Ниструа (5:0), одиграо је и два првенствена меча и забележио један погодак, а затим је каријеру наставио у Француској. Његови саиграчи су са Звездом касније стигли до титуле, па се она рачуна и Бошковићу, који је на самом почетку допринео у њеном освајању.
Наредна станица у каријери био је ПСЖ. У дресу великана из града светлости провео је две сезоне, од 2003. до 2005. године. У шампионату Француске 2003/04 одиграо је 23 утакмице и постигао три гола. За саиграча је имао славног Бразилца Роналдиња, а освојили су и Куп Француске. Наредне сезоне се није тако добро снашао. Забележио је 12 сусрета. Троа је био Бошковићев нови клуб, где је одиграо сезону 2005/06 (15 утакмица), а затим је запажене партије пружио у бечком Рапиду, за који је од 2006. до 2010. године на 104 лигашка меча постогао 19 голова. Освојио је и титулу првака Аустрије у сезони 2007/08, а од 2010. до 2012. године носио је дрес америчког Ди-Си Јунајтеда, где су га повреде спречиле да остави дубљи траг. Вратио се у Рапид, где је наступао од 2012. до 2014. године и на 29 лигашких сусрета четири пута био стрелац, а затим окачио копачке о клин.
За репрезентацију Југославије (Србије и Црне Горе) одиграо је 12 сусрета и једном се уписао у стрелце. Дебитовао је 27. марта 2002. године против Бразила (0:1), а последњи меч је одиграо 16. новембра 2005. против Јужне Кореје (0:2). Забележио је и 22 утакмице за Црну Гору уз један погодак.
https://www.youtube.com/watch?v=H71nGKiJDk0
2 comments
Срећан рођендан мајсторе.Голчину против Динама из Кијева ћу заувек памтити.
Srecan ti rodjendan Branko pa da ti se ostvare sve zelje sto pozelis ,jedan predlog upravi nase Crvene Zvezde je da Branku Boskovicu nadju mjesto u omladiskoj skoli nase Crvene Zvezde upravo nase Crvene Zvezde