Moja Crvena Zvezda
Важно Звездине легенде Историја Клупска дешавања Најновије Фудбал

Десет година од одласка чика Рајка

чика Рајко

На данашњи дан, 29. марта 2008. године, са животне сцене сишао је један од највећих мајстора фудбалске игре којe је наш клуб имао, прва Звездина звезда, стваралац, чика Рајко. Његово височанство, играчка и људска громада је са овог света отишла у легенду.

Од дана оснивања, 4. марта 1945. године, Црвена звезда је у својим редовима имала посебног човека и играча, који се својим играма, головима и понашањем издвојио од осталих конкурената и поставио на пиједестал фудбала на Балкану.

Велика већина заљубљеника у црвено-бело никада није имала прилику да види на терену чаролије које је изводио легендарни фудбалер Црвене звезде и прва звезда најтрофејнијег српског клуба, Рајко Митић. Чули су само да је један велики господин својом харизмом, фудбалским знањем и головима обележио почетну еру стварања спортског гиганта источне Европе. Рођен је 06. новембра 1922. године и почео је да игра фудбал на ливадама београдског Кошутњака, а наставио је у клубу истог имена, који се такмичио у трећем разреду Београда. У лето 1938, постао је члан омладинске екипе БСК-а, а касније и првотимац овог некада славног предратног клуба.

Од 1944. године, као борац инжињерске бригаде НОВЈ заједно са Ђајићем и Језеркићем, наставља да игра, да би од оснивања Црвене звезде, 4. марта 1945, био њен први капитен и потом прва Звездина звезда. У 14 првенствених сезона носио је „црвено-бели“ дрес као један од најбољих играча у историји Црвене звезде. Одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.

Као капитен, Митић је пет пута предводио „црвено-беле“ кад су освајали титулу првака Југославије: 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године. И у Купу Југославије, Митић је са Црвеном звездом четири пута освајао трофеј: 1948, 1949, 1950. и 1958. године.

Осим рехабилитације после операције менискуса 1947, Митић је ретко одсуствовао из тима. После 13 година активног играња, од дреса Црвене звезде опростио се 29. новембра 1958. у финалу Купа против мостарског Вележа (4:0) у Београду. Током 11 година играња за репрезентацију Југославије, забележио је 59 наступа и за најбољу селекцију дао 32 гола.

У легенду је отишао у ноћи између 29. и 30. марта не успевши да се избори са нарушеним здрављем. Тек тада, како је то уосталом и својствено нашем народу, схватили смо каквог смо човека изгубили. Господин, капитен Звезде и репрезентације Југославије, играч који је самом својом појавом уливао самопоуздање саиграчима, пуних тридесет година, од 1940. до 1970. представљао је најзначајнији симбол фудбала на овим просторима. Неоптерећен славом и новцем постао је миљеник београдске омладине која је након другог светског рата пришла новом клубу који је представљао реакцију и око себе окупљао тадашњу југословенску авангарду.

Нека вам је вечна слава, чика Рајко. Звезда не умиру, оне сијају.

0 0 votes
Гласање за чланке

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x