Ања Спасојевић, легендарна одбојкашица Црвене звезде и репрезентације Србије, рођена је 4. јула 1983. године у Београду. За црвено-беле је са великим успехом наступала у периоду од 1998. до 2004. године.

Одрасла је у Блоку 63 на Новом Београду, одбојком је почела да се бави у основној школи са 12 година у Радничком из Београда, а члан Црвене звезде постала је 1996.године, у пинонирском узрасту, заједно са Иваном Ђерисило. Са Звездом је освојила три шампионске титуле 2002, 2003. и 2004. године и један национални куп 2003. године. Брзо је постала узор многим девојкама и разлог бављења одбојком.

Не могу да кажем да сам поникла, али сам у Звезди порасла и одрасла, и у Звезди сам доживела најбоље и најлепше тренутке у каријери. Ја сам Звездин навијач одувек, мој тата и мој брат су Звездини навијачи, и мама је уз нас постала. И то се наставило, невезано што сам била у иностранству. Увек сам пратила шта Звезда ради, конкретно пре свега у одбојци, али и у другим спортовима. Мени је то природно, Звезда је моја друга кућа„.

Дебитовала је у сезони 1998/99 као велики таленат и веома млада одбојкашица. Временом је њена генерација постала окосница екипе и 2002. године су након трећег места у лигашком делу сезоне у плеј-офу стигле до прве Звездине шампионске титуле после паузе од девет година. Због одличних партија у дресу најтрофејнијег српског женског одбојкашког клуба Ања је проглашена за најбољу спортисткињу Црвене звезде 2002. године у традиционалном избору Звездине ревије. У то време црвено-беле су водиле велике битке са Јединством из Ужица и у антологијским дуелима излазиле као победнице када је било најважније.

У сезони 2002/03 освојиле су дуплу круну, иако су у лигашком делу шампионата биле друге на табели, док су у Лиги шампиона уписале две победе у шест мечева групне фазе. Звездин примач у дресу са бројем 15, поново је вукла тим ка успесима, а дупла круна је освојена први пут после десет година. У сезони 2003/04, Ања је понела капитенску траку, после одласка Маје Симанић, али је због повреде паузирала прва два месеца, па се у тим вратила у 7. колу домаћег првенства. Звезда је овога пута заузела и прво место у лигашком делу шампионата са скором од 17 победа уз само један пораз. Запажен учинак од две победе уз два пораза остварен је и у групној фази Лиге шампиона. Недостајало је и мало среће да екипа прође групу и настави такмичење. Титула првака Србије и Црне Горе 2004. године освојена је након преокрета у мајсторици финала против ужичког Јединства. Одбојкашице Јединства водиле су са 2:1 у сетовима, али су црвено-беле храбром игром преокренуле и славиле са 15:10 у одлучујућем петом сету и укупно са 3:2 у победама. Ања је поново блистала на терену, била је лидер тима, а Звезда је имала и велику помоћ својих навијача на трибинама у одлучујућем сусрету. Трећом узастопном шампионском титулом се на најлепши начин опростила од црвено-белог дреса, а поред ње све три титуле са Звездом су у том периоду освојиле Ивана Ђерисило, Драгана Илић, Слађана Ерић, Марина Вујовић, Маја Лакушић, Ивана Божић, Марија Мратинковић и тренер Зоран Терзић.

Прочитајте још  Почиње рукометна Суперлига, Звезда у Каћу

Ми смо имале такав третман у Звезди, посебно од навијача, да и неко ко природно није навијао за Звезду би почео да навија после онаквих ствари, онаквих утакмица, онакве подршке… то је једноставно нешто што се не заборавља и што ће сигурно увек бити део мене.“

1as

Ања Спасојевић је каријеру наставила у италијанском Асистелу из Новаре, за који је наступала од 2004. до 2007. године. Са овим клубом је освојила Топ Тимс Куп 2006. године, италијански Супер куп 2005. и Куп ЦЕВ 2007. године, када је проглашена и за најбољег сервера. Сезону 2007/08 провела је у швајцарском Волеро Цириху, а наредну сезону у турском Фенербахчеу са којим је освојила титулу првака 2009. године. За руски Белгород играла је у сезони 2009/10, а пре доласка у Кан направила је паузу од фебруара 2010. до почетка нове сезоне. Белгород је напустила након 6 месеци због лошег односа, неисплаћених зарада и повреде колена. Шетњу европском одбојкашком позорницом наставила је у дресу француског Кана, за који је играла од 2010. до 2012. године и освојила две дупле круне 2011. и 2012. године уз финале Лиге шампиона 2012. године. Први део сезоне 2012/13 провела је у италијанској Модени, а након што се клуб угасио Ања се поново нашла у Русији, у Уфимочки. Последњу сезону у каријери 2013/14, носила је дрес Динама из Краснодара са којим је освојила Куп Русије 2014.

Прочитајте још  Карте за Војводину

За репрезентацију је заиграла још 2000. године. На Европском првенству 2003. године када су се наше одбојкашице вратиле на велика такмичења Ања је била најефикаснија у екипи са 62 освојена поена на турниру, а екипа је заузела девето место. На следећем Првенству Европе 2005. године у Загребу селекција Србије и Црне Горе заузела је седмо место победом над домаћином Хрватском у борби за седму позицију, а Ања Спасојевић је са 98 поена на седам сусрета била други поентер тима иза Иване Ђерисило, као и пети сервер на турниру. Репрезентација Србије и Црне Горе је на Светском шампионату у Јапану 2006. године стигла до бронзане медаље победом над Италијом у мечу за треће место резултатом 3:0, а Ања је била међу најбољима на терену са 13 поена. Укупно је на Мундијалу у Јапану забележила 143 освојена поена на 10 мечева и поново је била други поентер националног тима иза Иване Ђерисило, која јој је иначе одлична пријатељица. Сјајан успех Србија је направила и на шампионату Старог континента који је одржан у Луксембургу и Белгији 2007. године. Освојена је сребрна медаља. Италија је у финалу славила са 3:0, а Ања је са 13 поена уз Јелену Николић била најбоља у нашој екипи. У освајању сребра Ања Спасојевић је на осам утакмица нанизала укупно 85 поена и била трећи поентер екипе, иза Весне Читаковић и најефикасније Јелене Николић. Већ дужи низ година Ања не игра за Србију, а медији су претходних година шпекулисали да је разлог за то лош однос са селектором Зораном Терзићем.

Ања је често сматрана најлепшом српском одбојкашицом и спортисткињом, а разлог је зашто се велики број девојака одлучио да се бави одбојком. Била је позната и по надимку „женски Вања“ по узору на легендарног Вању Грбића, фантастичном смечу и броју поена на СП 2006. године у Јапану.

Каријеру је завршила у 31. години, 2014.године. Ања је такву одлуку донела због презасићености играњем, одвојености од породице и пријатеља, и дечка, будућег мужа, за кога се удала по завршетку каријере.

Подели

Коментари

Буди први који ће оставити коментар!

Обавести ме о
avatar
 
smehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
wpDiscuz