Ања Спасојевић, легендарна одбојкашица Црвене звезде и репрезентације Србије, рођена је 4. јула 1983. године у Београду. За црвено-беле је са великим успехом наступала у периоду од 1998. до 2004. године.

Одрасла је у Блоку 63 на Новом Београду, одбојком је почела да се бави у основној школи са 12 година у Радничком из Београда, а члан Црвене звезде постала је 1996.године, у пинонирском узрасту, заједно са Иваном Ђерисило. Са Звездом је освојила три шампионске титуле 2002, 2003. и 2004. године и један национални куп 2003. године. Брзо је постала узор многим девојкама и разлог бављења одбојком.

Не могу да кажем да сам поникла, али сам у Звезди порасла и одрасла, и у Звезди сам доживела најбоље и најлепше тренутке у каријери. Ја сам Звездин навијач одувек, мој тата и мој брат су Звездини навијачи, и мама је уз нас постала. И то се наставило, невезано што сам била у иностранству. Увек сам пратила шта Звезда ради, конкретно пре свега у одбојци, али и у другим спортовима. Мени је то природно, Звезда је моја друга кућа„.

Дебитовала је у сезони 1998/99 као велики таленат и веома млада одбојкашица. Временом је њена генерација постала окосница екипе и 2002. године су након трећег места у лигашком делу сезоне у плеј-офу стигле до прве Звездине шампионске титуле после паузе од девет година. Због одличних партија у дресу најтрофејнијег српског женског одбојкашког клуба Ања је проглашена за најбољу спортисткињу Црвене звезде 2002. године у традиционалном избору Звездине ревије. У то време црвено-беле су водиле велике битке са Јединством из Ужица и у антологијским дуелима излазиле као победнице када је било најважније.

У сезони 2002/03 освојиле су дуплу круну, иако су у лигашком делу шампионата биле друге на табели, док су у Лиги шампиона уписале две победе у шест мечева групне фазе. Звездин примач у дресу са бројем 15, поново је вукла тим ка успесима, а дупла круна је освојена први пут после десет година. У сезони 2003/04, Ања је понела капитенску траку, после одласка Маје Симанић, али је због повреде паузирала прва два месеца, па се у тим вратила у 7. колу домаћег првенства. Звезда је овога пута заузела и прво место у лигашком делу шампионата са скором од 17 победа уз само један пораз. Запажен учинак од две победе уз два пораза остварен је и у групној фази Лиге шампиона. Недостајало је и мало среће да екипа прође групу и настави такмичење. Титула првака Србије и Црне Горе 2004. године освојена је након преокрета у мајсторици финала против ужичког Јединства. Одбојкашице Јединства водиле су са 2:1 у сетовима, али су црвено-беле храбром игром преокренуле и славиле са 15:10 у одлучујућем петом сету и укупно са 3:2 у победама. Ања је поново блистала на терену, била је лидер тима, а Звезда је имала и велику помоћ својих навијача на трибинама у одлучујућем сусрету. Трећом узастопном шампионском титулом се на најлепши начин опростила од црвено-белог дреса, а поред ње све три титуле са Звездом су у том периоду освојиле Ивана Ђерисило, Драгана Илић, Слађана Ерић, Марина Вујовић, Маја Лакушић, Ивана Божић, Марија Мратинковић и тренер Зоран Терзић.

Прочитајте још  Црвена звезда вицешампион Балканске Суперлиге

Ми смо имале такав третман у Звезди, посебно од навијача, да и неко ко природно није навијао за Звезду би почео да навија после онаквих ствари, онаквих утакмица, онакве подршке… то је једноставно нешто што се не заборавља и што ће сигурно увек бити део мене.“

1as

Ања Спасојевић је каријеру наставила у италијанском Асистелу из Новаре, за који је наступала од 2004. до 2007. године. Са овим клубом је освојила Топ Тимс Куп 2006. године, италијански Супер куп 2005. и Куп ЦЕВ 2007. године, када је проглашена и за најбољег сервера. Сезону 2007/08 провела је у швајцарском Волеро Цириху, а наредну сезону у турском Фенербахчеу са којим је освојила титулу првака 2009. године. За руски Белгород играла је у сезони 2009/10, а пре доласка у Кан направила је паузу од фебруара 2010. до почетка нове сезоне. Белгород је напустила након 6 месеци због лошег односа, неисплаћених зарада и повреде колена. Шетњу европском одбојкашком позорницом наставила је у дресу француског Кана, за који је играла од 2010. до 2012. године и освојила две дупле круне 2011. и 2012. године уз финале Лиге шампиона 2012. године. Први део сезоне 2012/13 провела је у италијанској Модени, а након што се клуб угасио Ања се поново нашла у Русији, у Уфимочки. Последњу сезону у каријери 2013/14, носила је дрес Динама из Краснодара са којим је освојила Куп Русије 2014.

Прочитајте још  Црвено-бели убедљиви у Суботици

За репрезентацију је заиграла још 2000. године. На Европском првенству 2003. године када су се наше одбојкашице вратиле на велика такмичења Ања је била најефикаснија у екипи са 62 освојена поена на турниру, а екипа је заузела девето место. На следећем Првенству Европе 2005. године у Загребу селекција Србије и Црне Горе заузела је седмо место победом над домаћином Хрватском у борби за седму позицију, а Ања Спасојевић је са 98 поена на седам сусрета била други поентер тима иза Иване Ђерисило, као и пети сервер на турниру. Репрезентација Србије и Црне Горе је на Светском шампионату у Јапану 2006. године стигла до бронзане медаље победом над Италијом у мечу за треће место резултатом 3:0, а Ања је била међу најбољима на терену са 13 поена. Укупно је на Мундијалу у Јапану забележила 143 освојена поена на 10 мечева и поново је била други поентер националног тима иза Иване Ђерисило, која јој је иначе одлична пријатељица. Сјајан успех Србија је направила и на шампионату Старог континента који је одржан у Луксембургу и Белгији 2007. године. Освојена је сребрна медаља. Италија је у финалу славила са 3:0, а Ања је са 13 поена уз Јелену Николић била најбоља у нашој екипи. У освајању сребра Ања Спасојевић је на осам утакмица нанизала укупно 85 поена и била трећи поентер екипе, иза Весне Читаковић и најефикасније Јелене Николић. Већ дужи низ година Ања не игра за Србију, а медији су претходних година шпекулисали да је разлог за то лош однос са селектором Зораном Терзићем.

Ања је често сматрана најлепшом српском одбојкашицом и спортисткињом, а разлог је зашто се велики број девојака одлучио да се бави одбојком. Била је позната и по надимку „женски Вања“ по узору на легендарног Вању Грбића, фантастичном смечу и броју поена на СП 2006. године у Јапану.

Каријеру је завршила у 31. години, 2014.године. Ања је такву одлуку донела због презасићености играњем, одвојености од породице и пријатеља, и дечка, будућег мужа, за кога се удала по завршетку каријере.

Подели

Коментари

Буди први који ће оставити коментар!

Обавести ме о
avatar
 
smehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
wpDiscuz