Moja Crvena Zvezda
АнализеВажноДомаћа такмичењаЕвропска такмичењаКлупска дешавањаНајновијеОдбојкаОдбојка

Резиме сезоне 2015/16: Одбојкаши наставили трофејни низ, освојена „дупла круна“

Одбојкаши Црвене звезде окончали су још једну успешну сезону, освојивши „дуплу круну“. Наша екипа је тиме наставила трофејни низ који траје већ шест сезона, а у последњих пет, Црвена звезда је освајала шампионску титулу, и барем још један трофеј уз то. Као и на почетку сваке сезоне, црвено-бели су и ове остали без неколико кључних играча, али су још једном успели да саставе победничку екипу, и поново осветлају образ Спортског друштва Црвена звезда.

Најбољи играч Суперлиге Србије из сезоне 2014/15, Филип Стоиловић, појачао је пољски Олштин, а Звезду је напустио и Лазар Копривица (Рен), па су црвено-бели дочекали почетак нове сезоне са новом примачком линијом. Задатак да надоместе њихов одлазак добили су Александар Шкрбић, који је стигао из Инђије, као и Душан Стојсављевић (дошао из Ђердапа). Велико појачање је представљао повратак Немања Јаковљевића, који је већ носио Звездин дрес од 2009. до 2013. године, и већ био члан шампионских генерација. У односу на претходну сезону, тим је напустио и Урош Кецман. Што се тиче техничара, прва опција је остао Максим Буцуљевић, капитен тима, а уместо Немање Стефановића, други техничар тима постао је Никола Вељовић, који је стигао из Спартака из Љига. Што се тиче позиције блокера, Никола Мунћан се вратио са позајмице, а ту су и даље били Вук Милутиновић и Александар Околић, а тим је напустио Борис Мартиновић. Потребно је истаћи да је Околић имао дозволу да оде у иностранство, али је одлучио да остане и ове године у нашем тиму, и помогне екипи у борбама за нове трофеје. Најбољи млади играч српског шампионата из сезоне 2014/15, Александар Гмитровић, остао је такође у тиму, као и коректор тима, Александар Благојевић. На позицији либера је и даље Предраг Јевтић, који је „гурнут у ватру“ претходне сезоне. Наравно, у црвено-белом тиму се увек нађу и играчи прикључени из млађих категорија. Неки од њих су још од раније у првом тиму, а неки су прикључени ове сезоне. То се односи на Илију Лукића (коректор), Вукашина Ђурђевића (примач), Душана Гмитровића (примач) и Алексу Штавлића (примач). У односу на сезону 2014/15, у Црвеној звезди више нису били ни Милутин Нејић, Данило Павловић и Алекса Брковић. Стручни штаб црвено-белих је остао непромењен, за кормилом је остао Драган Кобиљски.

Фото: ОК Црвена звезда
Фото: ОК Црвена звезда

Као и претходних сезона, Црвена звезда је услед лоше финансијске ситуације морала да се одрекне наступа у Лиги шампиона, али је такмичење у Европи започела у другом по јачини клупском такмичењу, Купу ЦЕВ. Војводина је као освајача Купа изазивача заузела Звездино место у Лиги шампиона, направила добар тим за наше услове, и најавила напад на све домаће трофеје. Новосађани су на свом терену освојили Суперкуп Србије, победивши нашу екипу са 3:1, прекинувши на тај начин Звездину серију од четири узастопне титуле у овом такмичењу. Црвена звезда је на старту шампионата Србије поражена убедљиво у Љигу од Спартака, а потом започела невероватну серију победа у Лиги. Двадесет наредних утакмица наш тим је добио од тада, изгубивши при томе само три сета. После слабог старта, црвено-бели су се издвојили као главни конкуренти за титулу, а све је водило ка томе да ће са Војводином одлучивати и о преостала два трофеја.

У међувремену, Црвена звезда је започела такмичење у Европи утакмицама шеснаестине финала Купа ЦЕВ, против финске екипе ВаЛеПа. Црвено-бели нису прошли ову препреку, али су наставили такмичење у Купу изазивача, где су елиминисали израелски Хапоел из Кфар Сабе, да би се у осмини финала састали са Араго Сетом, тада водећом екипом француског шампионата. Иако су били потпуни аутсајдери у овим мечевима, нарочито после убедљивог пораза у првој утакмици, црвено-бели се нису предавали, и стигли су дошли на корак од пласмана у четвртфинале, али су ипак поклекли у „златном сету“.

У Купу Србије, Црвена звезда је редом низала победе и на крају стигла до трофеја без изгубљеног сета. У осмини финала, Црвена звезда је елиминисала Клек, да би у четвртфиналу била боља у две утакмице од екипе Ниша. На Финалном турниру у Пожаревцу, Црвена звезда је у полуфиналу лако изашла на крај са Новим Пазаром, и заказала финале са домаћином турнира. Изненађујуће, Млади радник, који тренутно игра у Првој лиги Србије, другом по рангу такмичењу, избацио је Војводину из полуфинала, иако је губио са 2:0 у сетовима. Према томе, није дошло до очекиваног финала са Новосађанима, а Пожаревљани су се држали у првом сету, али, касније нису имали шансе против нашег тима, који је тако тринаести пут у историји освојио титулу у најмасовнијем домаћем такмичењу. Остала је још завршница у Суперлиги Србије.

odb_npz-cz_kup_07
Детаљ са полуфиналне утакмице Купа Србије против Новог Пазара

Као што је већ напоменуто, после стартног пораза од Спартака, Звезда је ређала само победе у шампионату Србије, па је са прве позиције дочекала плеј-оф, са скором од седамнаест победа и једним поразом. Форма је само расла све до четвртфинала плеј-офа, у коме је наш тим био два пута бољи од крагујевачког Радничког. Пауза након овог дела такмичења је негативно деловала на нашу екипи, која није била на нивоу претходних партија у полуфиналним дуелима са Партизаном. Црно-бели су регуларни део сезоне завршили на петој позицији са скором од девет победа и девет пораза, и ушли су као аутсајдери у ову серију. Црвено-бели су победили у првом мечу, Партизан је направио „брејк“ у другом мечу, прекинуо Звездину серију од двадесет узастопних победа, и показао да се неће лако предати. Звезда је узвратила већ у следећем мечу, и а у четвртој утакмици, после велике борбе, Партизан је успео да још једном изједначи резултат у серији, па је мајсторица одлучивала другог финалисту. Четврти меч је био свакако најбољи у овој серији, уз прегршт лепих потеза са обе стране, али општи утисак је био да је пад у игри Звезде вратио црно-беле у живот, и дао им крила за наставак меча. У вези са тим, и без жеље да се умањи добра игру ривала, деловало је да Звезда и даље држи све у својим рукама, и тако је било. У одлучујућем мечу, Звезда није дала пуно шанси „вечитом ривалу“, и након три сета, оверила пласман у ново финале. Тамо их је чекала Војводина, која је у другом полуфиналу била боља од Новог Пазара са 3:1 у победама.

odb_cz-par_1-3_08
Детаљ са полуфиналног дуела против „вечитог ривала“

Утакмице између Војводине и Црвене звезде су увек биле занимљиве и пуне преокрета, па ни ова финална серија није била изузетак. Црвена звезда је била боља у првој утакмици, пропустила своје шансе у другом мечу изгубивши два практично добијена сета. У трећем мечу, после велике борбе, Звезда је поново повела у серији, а слично је било и у четвртој утакмици, само је овај пут Војводина била сигурнија у неизвесној завршници. Борба две најбоље екипе у Србији била је таква да је само мајсторица могла да одлучи шампиона Србије, а зна се чији су одбојкаши најбољи када је то најпотребније. Црвена звезда је у три сета решила мајсторицу, и окитила се новом, петом узастопном титулом, а дванаестом у својој историји.

odb_cz-voj_3-0_03
Финална серија – празник одбојке

Као и сваке сезоне, Звезду је красила одлична тимска игра, и сваки играч је подједнако заслужан за нову титулу. Капитен, Максим Буцуљевић, који је проглашен за најбољег играча Суперлиге Србије, а такође је био и најбољи играч Финалног турнира Купа Србије, и од његове добре организације је све кретало, али, наравно, то ништа не би занчило без подршке остатка тима. Било да су то смечеви Јаковљевића, Благојевића, Стојсављевића, Шкрбића, Гмитровића, или блокови Околића, Милутиновића, Мунћана, или одбране Јевтића, све је доприносило Звездином путу ка новим трофејима. Наравно, ту не би требало заборавити ни тренера, Драган Кобиљског, који је „комплетирао“ домаће трофеје, пошто је претходне сезоне са нашим тимом, поред титуле шампиона, освојио и Суперкуп Србије.

odb_sampioni

Црвено-бели су на тај начин још једном обрадовали своје навијаче „дуплом круном“, и наставили жетву трофеја. У сезони 2010/11, наши одбојкаши су освојили Куп Србије, а у наредних пет сезона, освојили су пет титула шампиона Србија, три Купа Србије и четири Суперкупа. Број трофеја је стварно за сваку похвалу, и зато је посебно невероватно шта је најслабије у овој причи, а то су навијачи. Црвена звезда је и ове сезоне углавном била домаћин празној хали, тачније пред стотинак људи. У одлучујућим мечевима, тај број је толико-колико порастао, али је стварно срамотно да ниједном у сезони наш клуб није имао организовано навијање, па чак ни у мајсторицама у полуфиналу и финалу плеј-офа, као и у Европи. Са подршком какву само Звезда може да има, екипа би чуда правила и у Европи, а сигурно би Звезда била јача и са финансијске стране, јер публика привлачи и спонзоре, па црвено-бели не би морали сваке сезоне да се суочавају са одласцима битних играча. Нажалост, ни ове сезоне одлазак битних играча неће заобићи нашу екипу, уговор је истакао Александру Околићу, Максиму Буцуљевићу, Вуку Милутиновићу и Немањи Јаковљевићу. На управи Клуба је да поново покуша да састави тим кадар да настави са одличним резултатима, тј. да ће Црвена звезда уз играче, који остану у тиму, уз пар појачања и играча из омладинске школе, наставити да ниже успехе и трофеје. Наравно, сваки године је све теже и теже остати најбољи уз овакве услове, али се надамо да ће одбојкаши у томе и успети. Оно што је позитивно у том смислу, јесте то што Звезда овај пут неће одустати од Лиге шампиона, што би требало да помогне у састављању новог тима.

Тимска игра, победнички менталитет, труд и борба одбојкаша још једном су показали зашто су они једна од најсветлијих тачака нашег Спортског друштва. Показали су како се бори за Звездин грб, а надамо се да ће следеће сезоне бити још успешнији, али да би се то десило, морамо да им помогнемо и ми, навијачи. Наравно, МЦЗ ће увек бити уз њих, као што је то био случај и до сада.

odb_cz-voj_3-0_20

Освајачи „дупле круне“ за сезону 2015/16: Максим Буцуљевић, Александар Околић, Предраг Јевтић, Вукашин Ђурђевић, Александар Шкрбић, Александар Гмитровић, Алекса Штавлић, Вук Милутиновић, Немања Јаковљевић, Душан Стојсављевић, Никола Мунћан, Александар Благојевић, Никола Вељовић – тренер: Драган Кобиљски.

Повезане вести

Leave a Comment