Moja Crvena Zvezda
ВажноВатерполоВатерполоЗвездина кућа славнихНајновије

На данашњи дан: Рођен Драган Соломун

Драган Соломун

Драган Соломун, некадашњи дугогодишњи ватерполиста Црвене звезде, легенда нашег клуба, рођен је 27. јула 1950. године у Тузли.

Због честих селидби породице услед природе посла његовог оца Петра, који је био војно лице, спортом је почео да се бави у Лесковцу, где је играо стони тенис и рукомет у екипи Дубочице, а када је отац због службе стигао у Београд, Драган је у престоници наставио да тренира рукомет у Новом Београду.

Највероватније би и остао у рукомету да једног дана друг његовог брата, Жељко Птичек, касније дугогодишњи чувар мреже првог тима црвено-белих, није дошао у кућу Соломуна и причао све најлепше о спорту који тренира, па је Драган под његовим утицајем решио да се опроба и у ватерполу. Остало је историја, јер је Соломун касније постао велика узданица Црвене звезде, вођа неколико генерација и један од најбољих играча које је клуб имао у некадашњој држави.

– Тадашњи Звездини учитељи били су Фране Нонковић и Ђуро Раден (Звездине узданице у базену током шездесетих година 20. века). Кад су ме угледали, сумњичаво су завртели главама. Срећом, дозволили су ми да се “бућнем“ у базен. Показао сам им, а шта би друго, своје сасвим скромне пливачке квалитете. Нисам, додуше, потонуо на дно, али нисам личио ни на “делфина“ пред којим је сјајна пливачка или ватерполо каријера. Убрзо сам, уз много труда и часова проведених у води, заиграо за јуниорску екипу Црвене звезде – присећао се Соломун својих ватерполо почетака у време када је већ био алфа и омега црвено-белих.

Ипак, било је то време у коме су Звездини ватерполисти имали пуно успона и падова, а испадање из тада изузетно квалитетног елитног ранга у коме су клубови из Хрватске предњачили квалитетом и одлив већег броја првотимаца, донео је шансу за младог Соломуна, који је 1969. године дебитовао за први тим Црвене звезде.

Ту почиње његов велики успон и после пар сезона Звезда успева да се врати у друштво најбољих и оформи тим завидног квалитета који је у шампонату Југославије 1972. године заузео седмо место. Побеђивали су тада црвено-бели сплитски ПОШК (6:5), дубровачки Југ (6:3), Приморје из Ријеке (5:4), загребачку Младост (10:7), Јадран из Херцег Новог, Јадран из Сплита (5:3) и Морнар (3:1), а и Соломун се истицао ефикасношћу. Против Партизана је постигао четири поготка, два против Младости, ретки су били сусрети на којима се није уписао у стрелце, а поред њега узданице екипе били су Манојловић, Павловић, Трајковић, Станковић, Шуберић, Деушић, Птичек, Ристић и остали, а занимљиво је да се првенство у то време играло у летњем периоду током јула и септембра.

Наредне 1973. године елитни ранг је проширен на 12 клубова, црвено-бели су се углавном тих сезона налазили у доњем делу табеле, али су успели да постану стандардни чланови елите, на домаћем базену редовно рушили фаворите пред својим темпераментним навијачима, а Соломун је константно био највећа опасност за противничке голмане и расан стрелац београдских црвено-белих. Тако је са по три лопте у мрежи срушио Морнар (6:5) и Јадран из Херцег Новог (6:5), против КПК-а из Корчуле (7:3) забележио је четири поготка пред око 1.500 гледалаца на Ташмајдану 21. јула 1973. године, а четири поготка имао је и против Партизана три дана касније. Био је у сјајној форми у то време, а Звезда је 28. јула исте године постала једини тим те сезоне који није примио гол на утакмици, јер су савладали Приморје резултатом 5:0 пред 1.000 гледалаца на Ташмајдану уз два Соломунова гола. Два пута се уписао и у тријумфу против Медвешчака (6:4), а једном против ПОШК-а (5:3). Те сезоне су уз њега главне роле у екипи имали Кусуља, Птичек, Станковић, Павловић, Мирковић, Ристић, Шуберић, Малбашић…

 

Посебно драга победа из тог времена Соломуну је била против моћне екипе загребачке Младости.

– Највећи подвиг постигли смо против загребачке Младости, која је у то време била шампион Европе. Победили смо са два гола разлике. Постигао сам два последња, одлучујућа гола. Један, чак са играчем мање!

Још дуго је Соломун носио капицу црвено-белих и постао заштитни знак клуба, који је настављао да доживљава успоне и падове, имао је и тешку операцију, али је успео да се врати ватерполу уз подршку својих саиграча Кусуље, Ристића и Павловића.

Ипак, није имао дилему када је у питању оцена ватерпола као спорта.

– Напоран, ужасно напоран спорт. Они који знају да пливају то би требало лако да схвате. Само одржавање на површини воде изискује одређени напор. Пливање поготово. А пливати и потом баратати лоптом и искакати из воде са човеком на леђима…

Соломун је у таквом спорту успео рекордних 15 сезона да проведе у Црвеној звезди, од тога шест као капитен клуба. Остао је у ватерполу и по завршетку играчке каријере. Био је и тренер црвено-белих у три сезоне 1988/89, 1989/90 и 1990/91. Управо у тој последњој поменутој остварио је најбољи пласман на клупи екипе. У лигашком делу заузели су шесто место, али у плеј-офу нису могли даље од четвртфинала. Узданице тог тима били су Виктор Јеленић (најбољи стрелац тима у плеј-офу са седам голова), Пино Драгојевић, Драган Стругар, Никола Рибић, Владимир Мијановић, Жарко Стефановић, Ратко Пејовић, Драгољуб Милошевић, Милан Радан, Денис Шупе, занимљиво је да је за Звезду тада играо и Ивица Туцак.

Соломун је тада створио окосницу екипе Црвене звезде, која је после распада СФРЈ већ следеће сезоне освојила прву титулу првака у својој историји, али под вођством новог тренера Николе Стаменића, да би наредне 1992/93 и одбранила шампионски пехар када је екипу као тренер предводио Милорад Кривокапић, Виктор Јеленић подигао пехар као капитен, Владимир Вујасиновић био најбољи стрелац екипе у плеј-офу са 21 голом, Југослав Васовић (15 погодака) и Васо Суботић (17 голова), такође били најјаче карике у походу ка другој узастопној титули, али због санкција клуб није могао да учествује у најјачем европском клупском такмичењу и високо се позиционира у међународним оквирима. Соломун је касније био и генерални директор нашег ватерполо савеза у време када је репрезентација успела да се врати на сам врх и завлада европским и светским ватерполом.

Повезане вести

1 comment

Željko Ptiček јул 18, 2023 at 22:43

Dragi Sole, bilo je veličanstveno!

Reply

Leave a Comment