Ратко Павличевић, некада велика узданица и капитен Звездиних одбојкаша, а касније најтрофејнији тренер црвено-белих одбојкашица у 21. веку, други најтрофејнији тренер у историји Одбојкашког клуба, рођен је 4. јула 1965.године.
У Звезди је почео да тренира још од своје 14. године, а 1984. постао је првотимац, узданица екипе, члан јуниорске, а касније и сениорске репрезентације. Играо је и у Белгији, а са Звездом осваја Куп Југославије у сезони 1993/94, већ као искусан одбојкаш. Био је и капитен клуба током деведесетих, а одмах по завршетку каријере постаје помоћник Јовици Цветковићу 1997. године, да би касније и преузео кормило и у сезони 1999/2000 са црвено-белима осваја Куп Југославије и најављује успешну тренерску каријеру.
Тренерски пут га је убрзо одвео у Саудијску Арабију, где је био помоћни тренер Ал Хилала, а затим и кипарског Пафијакоса од 2001. до 2003. године. Након тога се враћа у Србију и исте године постаје координатор свих млађих селкција у Звезди и помоћник тренера првог тима Зорана Терзића учествујући у одбрани титуле Звездиних одбојкашица, сјајне генерације предвођене Ањом Спасојевић и Иваном Ђерисило и после пар година добија шансу да наследи Терзића на кормилу женског тима.
Од 2006. до 2014. водио је Звездине девојке до великих успеха, иако почетак није био лак, јер у прве три сезоне клуб није освојио трофеј поред тада доминантног састава београдског Поштара, али је имао одличан тим који је у сезони 2007/08 освајањем трећег места у ЦЕВ купу наговестио да његово време тек долази. Затим следи оно право, велика Звездина доминација и свих осам трофеја на домаћој сцени – по четири титуле првака Србије и четири Купа 2010, 2011, 2012. и 2013. године уз финале ЦЕВ купа у сезони 2009/10 и полуфинале сезону касније. Павличевић је у сезони 2009/10 проглашен и за најбољег стручњака у Србији, то признање је добио у све четири сезоне у којима је освајао титуле, а црвено-беле су завршиле сезону 2009/10 без пораза у домаћим такмичењима (31 победа). Исти подвиг поновљен је и наредне 2010/11, поново без изгубљеног меча у првенству, плеј-офу и купу (31 тријумф). За непуних осам сезона на клупи Женског одбојкашког клуба остварио је учинак од 218 победа и 73 пораза (74,9 одсто), освојио осам трофеја, бронзу и сребро у европском такмичењу, афирмисао велики број одбојкашица које су биле, а неке су и данас узданице репрезентације Србије.
Истовремено је обављао улогу селектора јуниорске селекције и са младим одбојкашицама освајао златне медаље на Балканском првенству у Ивањици 2011. и турском Текирдагију 2012. године, као и сребро на Европском шампионату у Анкари 2012. године. После нешто слабијих резулатата са црвено-белим тимом у сезони 2013/14, 14.фебруара 2014. долази до растанка.
Ратко Павличевић је са 9 трофеја (8 у женском и 1 у мушкој конкуренцији) други најтрофејнији тренер у историји Одбојкашког клуба Црвена звезда. Испред Павличевића је само Бранислав Митровић са 10 трофеја.
Лета 2014. преузима одбојкаше грчког Фоиникаса са острва Сирос са којим бележи пласман на трећу позицију у грчком шампионату 2014/15.
„Наравно, Црвена звезда је била и биће увек мој клуб. У Звезди сам добио шансу и као играч и као тренер, хвала на томе. Без њих тешко да бих ово постигао у животу. Знам да ћу у Грчкој репрезентовати и нашу одбојку, а национални Савез је најзаслужнији за висок рејтинг и због чега нас сви уважавају.“
У сезони 2015/16 донео је шампионску титулу Амрисвилу у Швајцарској и после краће паузе наставио свој освајачки поход, да би у сезони 2016/17 освојио дуплу круну, другу у историји клуба, којима је на почетку сезоне за нама придодао и Суперкуп Швајцарске. У априлу 2017.године је продужио уговор на још годину дана.
