Photo: Masashi Hara/Getty Images for FIVB

Зоран Терзић, некадашњи трофејни тренер одбојкашица Црвене звезде и најуспешнији селектор у историји српске женске одбојке рођен је 9. јула 1966. године у Београду.

Наступао је за београдске црвено-беле у млађим категоријама, све до омладинског тима у периоду од 1979. до 1986. године. Током 1985. године освојио је и чувени београдски “Мајски турнир“, а након тога је одлучио да се посвети образовању. Завршио је Факултет спорта и физичког васпитања 1998. године, сарађивао са Драгом Томићем, који је као селектор сениорске репрезентације Југославије освојио бронзу на Европском првенству у Паризу 1979. године, био асистент Горану Нешићу у ИМТ-у у периоду од 1986. до 1990. године, затим од 1996. године преузео Звездин јуниорски тим, са којим је освојио све могуће трофеје, од градских такмичења, “Мајског турнира“, до титуле првака државе.

Иако никада пре тога није желео да буде тренер одбојкашицама, на захтев Александра Боричића прихватио је ту солуцију и 1998. године постао тренер првог тима Црвене звезде. Није било лако у почетку, јер црвено-беле дужи низ година пре Терзићевог доласка нису освојиле трофеј, па је требало све то саставити, уклопити и вратити клуб на старе стазе славе. Након два финала плеј-офа, екипа предвођена Ањом Спасојевић, Иваном Ђерисило, Драганом Илић, Слађаном Ерић, Мајом Симанић и друштвом успева да прекине трофејну серију Јединства из Ужица и завлада домаћом сценом. Терзићев тренерски успон, Звездина доминација са три узастопне шампионске титуле 2002, 2003. и 2004. године и једним Куп трофејом 2003. године уз незаборавне дуеле са Ужичанкама, који су по правилу били изузетно неизвесни, квалитетни и занимљиви доносе све већу популарност женске одбојке у Србији, која временом постаје прави феномен и најмасовнији женски колективни спорт код нас.

Прочитајте још  Карте за Војводину

Било је и неколико бљесака на међународној сцени, па Звездина сјајна генерација бележи и по две победе у Лиги шампиона 2002/03 и 2003/04. Након тога настаје смена генерације и уз две сезоне без пехара, Терзић 2006. године после осам година на Звездиној клупи препушта своје место још једној Звездиној одбојкашкој легенди, Ратку Павличевићу.

1zt...

Од тада креће његова интернационална тренерска каријера, најпре у Метал Галацију са којим осваја четири узастопне титуле првака Румуније 2007, 2008, 2009. и 2010. и три Купа Румуније 2007, 2008. и 2009. године. У сезони 2010/11 предводи италијанску Перуђу, а након тога се враћа у Румунију и са Динамом из Букурешта осваја Куп 2012. године. Одбојкашице Омичке из Омска предводи од 2012. до 2015. године и бележи два трећа места у шампионату Русије, да би нови повратак у румунску одбојку украсио још једним пехаром у Купу, овога пута са екипом Тарговишта у сезони 2015/16.

Од средине 2016. године преузео је швајцарски Волеро из Цириха, са којим је у протеклој сезони освојио дуплу круну без иједног пораза (Волеро држи рекорд са 180. узастопних победа) и 3.место на Светском клупском првенству у Јапану.

Прочитајте још  Олимпијакос бољи од Звезде на Криту

Посебна прича његове блиставе каријере је улога селектора нашег националног тима, на чијем челу се налази од 2002. године, што се поклопило са ренесансом наше женске одбојке, коју је Терзић винуо у сам светски врх. Бронза на Светском првенству у Јапану 2006. године одјекнула је као фантастичан успех, а то је био само почетак сјајног низа врхунских резултата, јер је уследило сребро на Европском шампионату 2007. године у Белгији и Луксембургу, сребро на Универзијади 2009, злата у Европској лиги 2009, 2010. и 2011. године, бронза 2012. Круна је дошла освајањем титуле првака Европе у Београду 2011. године, затим су уследиле и бронзе на Светском Гран прију 2011. и 2013, па нови узлет сребром на Светском купу у Јапану 2015. и бронзом на Европском шампионату у Белгији и Холандији исте године. Олимпијска бронза у Рио Де Жанеиру прошлог лета је „шлаг на торти“ срспке одбојке и каријере Зорана Терзића. У фебруару је продужио уговор до 2020.године.

Каријера препуна медаља и трофеја за Терзића који својим специфичним начином рада, челичним изразом лица, без показивања емоција, води Србију до нових успеха.

Подели

Коментари

Буди први који ће оставити коментар!

Обавести ме о
avatar
 
smehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
wpDiscuz