ЖФК Црвена звезда: Уместо помоћи добијамо вређање

Кадеткиње ЖФК Црвена звезда су постале шампионке Србије, велики успех за наш ЖФК, али у овој ситуацији морамо да подсетимо јавност на неке чињенице које износи наш клуб.

„Радост и неописива срећа на лицима Звездиних девојчица били су најлепша награда за њихов огромни труд, велико самоодрицање, како њих самих, тако и њихових родитеља, а уједно и разлог због којега сви ми заједно морамо на првом месту бити поносни, а онда и спремни на то да напокон апсолутно и у потпуности подржимо наше девојке.

Ако се неко свих ових протеклих година, залагао и безрезервно залаже за добробит и просперитет, како женског фудбала у Србији, тако и целокупног српског спорта, онда је ЖФК Црвена звезда најлепши пример у свему томе. Клуб и дан данас пролази праву голготу и пакао, годинама смо изложени нељудским и нечасним притисцима, подметањима и оспоравањима, како назаситих и покварених појединаца, којима су на првом месту безгранична мржња према Црвеној звезди и лична корист, тако и оних спортских организација, које никада не би смеле да клубове деле на основу њихових имена и боје дресова, већ да на равне части са њима деле апсолутно све, самим тим и материјална средства, која од светске и европске федерације наменски добијају управо за промовисање и развој женског фудбала у Србији.

Кажњавали су наше девојке, одузимали им бодове, а самим тим и титулу, гасили су их, брисали из регистра, физички претили, нападали, њихово руководство називали националистима, великосрбима, четницима, београдским Циганима и најружнијим и најпогрднијим речима, Опстали су, издржали и на крају победили, како све њих заједно, тако и саме себе, ношени искључиво и једино вером у неку лепшу и бољу будућност, како Црвене звезде, тако и целе наше Србије, дајући јој макар на тај начин један мали и симболични допринос.

Клуб годинама из својих џепова финансира свега неколицина појединаца, искрених ентузијаста, сањара, којима је Црвена звезда живот, часних, честитих и поштених људи, који буквално одвајају новац од уста своје властите деце, да би Звездина деца постојала и да би клуб као такав опстао. Функционишу без било какве материјална помоћи, а веома често и оне најосновније људске, која не захтева ништа више осим лепе речи, или макар формалног тапшања по рамену.

Женски фудбалски клуб Црвена звезда никада није добио апсолутно ништа нити од Министарства спорта, нити од локалне самоуправе, нити од Градског секретеријата за спорт , нити од града Београда, а симболична „помоћ“, коју добијамо од Фудбалског савеза Србије на име остварених резултата, толико је јадна и бедна, да са њом се не могу покрити нити основни трошкови према судијској организацији истог тог Савеза, а камоли да покрију део трошкова за станарине, хранарине, студентске и школске стипендије, превоз, административне трошкове, путовања на утакмице, евентуалне припреме, или било шта од онога што у иоле нормалном свету, као стимулативни подстицај и један вид свеопште захвалности друштва, добијају они који су налик њима можда управо са улице склонили преко 200 девојчица свих узраста и свих социјалних структура, како из Београда, тако и целе Србије, од њеног истока, до њеног запада, од њеног севера до њеног југа.“