А у Лондону… мук

На данашњи дан 1978. године Црвена звезда је елиминисала лондонски Арсенал у осмини финала Купа УЕФА.

Још једна утакмица која ће се памтити из славне сезоне у којој је наш клуб стигао до финала Купа УЕФА је она одиграна у Лондону. У питању је био реванш сусрет осмине финала овог европског такмичења у којем је Арсенал чекао црвено-беле из Београда. Црвена звезда је у два претходна елиминациона кола успела да победи Динамо из Берлина, као и Спортинг из Хихона, а у првој утакмици осмине финала Звезда је победила Арсенал минималним резултатом 1:0. Пред око 50.000 Звездиних навијача на београдској Маракани, једини стрелац на утакмици био је Цвијетин Благојевић.

Знало се да црвено-беле у Лондону чека тешка утакмица. Тренер Бранко Станковић на терен Хајберија послао је следећих 11 играча: Александра Стојановића, Николу Јовановића, Златка Крмпотића, Славољуба Муслина, Михаља Керија, Ивана Јуришића, Владимира Петровића, Цвјетина Благојевића, Душана Савића, Здравка Боровницу и Недељка Милосављевића. Први период игре завршен је без голова, а домаћин је повео у 72. минуту голом Алана Сандерленда. Утакмица се ближила крају, и чинило се да ће овај двомеч ући у продужетке, али тако нису мислили Звездини фудбалери. У том 88. минуту извели су сјајну акцију – Владимир Петровић Пижон је петом проиграо Благојевића који са бока шаље лопту у срце казненог простора, а Дуле Савић маестрално шутира под пречку и руши све европске амбиције навијача лондонског клуба.

У Лондону мук, у Србији ерупција одушевљења.

Црвена звезда је, касније, на походу ка европском финалу елиминисала још један клуб са острва – Вест Бромвич Албион.