Још једна одбојкашка сезона је завршена и можемо рећи да је била успешна у односу на претходну за женску секцију нашег клуба.
Истина, већ трећу сезону заредом трофеји не стижу на Маракану, али су ове сезоне наше одбојкашице играле на нивоу својих тренутних могућности. Четвртфинале Купа Србије и полуфинале домаћег првенства, али и обезбеђено учешће у европским такмичењима за следећу сезону, били су реални домети екипе Мирјане Мусулин, која je ипак имала шансе и за нешто више. Но, кренимо редом.
Велики минус иде на рачун подршке девојкама. Са посетом навијача девојке би имале ветар у леђа за још успешнију сезону. Као што знамо, заједно је све лакше.
Предсезона
Није било „прометно“ лето у Љутице Богдана, као 2015. године. После одласка техничара Марије Пуцаревић и Александре Брђовић (позајмица, Јединство Ужице) и либера Аните Златић и Нине Росић, доведене су Кристина Ђурић (техничар) и Катарина Вукомановић (либеро). То су била једина нова имена у тиму, али су се после повреде враћале Николина Лукић и нешто касније Јелена Трнић, Милка Стијепић и Олга Јејић. Први тим појачан је са неколико имена из јуниорске и кадетске селекције и чинило се да Звезда има јачи тим него прошле сезоне.
Мирјана Мусулин, и сама Звездино дете, која је преузела екипу почетком прошле године, добила је прилику да и ове сезоне води тим, и показала да може много више него што су први резултати говорили. Јер ко може боље да познаје клуб и њену децу него један од нас. Црвено-беле су одиграле неколико врло добрих утакмица у припремном периоду, освојиле два турнира и најавиле много бољу сезону од претходне, што није требало да буде тешко.
Регуларни део сезоне
После скоро две деценије редовног играња у Европи, црвено-беле ове сезоне нису имале обавезе ван оквира домаћих такмичења. Суперлига је започета убедљивим поразом од Визуре, па тесним поразом од Динама, али је онда ухваћен ритам – савладан је прво Железничар, потом и НИС Спартак, а до краја године забележена су још два пораза (ТЕНТ, Јединство СП). То је донело скор 6-4, 18 бодова и пето место на табели на крају првог дела првенства. У међувремену је победом над екипом Такова обезбеђено четврфинале Купа и борба са Визуром за Финални турнир. Црвено-беле су одиграле два одлична меча, која спадају у најбоље ове сезоне, али су оба пута поражене у тај-брејку.
Почетком 2017. уследио је најбољи део сезоне и серија од шест узастопних победа у Суперлиги. Ношена тандемом Лукић-Миленковић екипа Мирјане Мусулин пружала је тада и више од реалних могућности. Једина екипа коју наш тим није успео да савлада је Јединство из Старе Пазове. На крају регуларног дела црвено-беле су имале скор 13-5 уз 41 бод, што је донело друго место пред плеј-оф и предност домаћег терена у мечевима четврфинала и полуфинала.
Плеј-оф
У четврфиналу плеј-офа Звезда је одиграла два меча са екипом МД Зрењанина и без већих проблема славила оба пута – 3:1 и 3:0. Затим је уследила пауза од 20-ак дана због обавеза кадетске репрезентације и очигледно су црвено-беле тада изгубиле ритам. Прошле сезоне у четвртфиналу, ове сезоне у полуфиналу „кобан“ је био шампион. У прве две утакмице полуфинала са Визуром, у којима је Звезда била домаћин, тим Мирјане Мусулин није личио на онај од почетка године и ,,Ајкулице“ су славиле са 3:0 и 3:1. Видео се и неочекиван умор наших одбојкашица, које и када су водиле нису имале снаге да сачувају предност и озбиљније запрете Визури – фалила је свежина. Тек у трећем мечу Звезда је заиграла нешто боље и почела да користи своје шансе. Ипак, то није било довољно да се забележи победа и продужи серија, пошто су домаће славиле са 3:2. Визура је показала да је тренутно квалитетнији и искуснији тим, пре свега у кључним моментима сваког сета. Тешко да су црвено-беле могле да савладају расположени тим са Новог Београда у целој серији, али остаје утисак да смо могли да видимо који меч више. У седам мечева током сезоне, Визура је славила шест пута и директно избацила црвено-беле из оба такмичења.
Појединачан учинак
У сезонама када је наш тим доминирао, освајао титуле и био конкурентнији у домаћем првенству по правилу је имао врло ефикасног и константног коректора (невероватне Ивана Нешовић, Сања Малагурски, Ана Бјелица, Адела Хелић…), што је некако био и заштитни знак Звезде. Нешто сличном оном што је ТЕНТ ове сезоне имао у Јовани Јовичић, најбољем поентеру лиге. Међутим, у последње две сезоне Звезда нема право решење на позицији главног нападача и то је једна од бољки и ове сезоне.
12 играчица је прошло Звездину школу, и са Звездом, али и репрезентацијом Србије у млађим категоријама освајала медаље и титуле. Оно што је битно јесте да је прелазни период из млађих категорија у сениорску конкуренцију овом сезоном превазиђен, па ако је ова сезона прошла у неком прилагођавању, следећа је прилика да се крунишу рад и таленат и види Звездин квалитет у овом тренутку.
Двадесетогодишња Милка Стијепић бележила је просечно седам поена по утакмици, а најбољи меч одиграла је против МД Зрењанина – 17 поена. На махове је показивала шта може, а с обзиром на то да се враћа после тешке повреде колена није било реално очекивати много више. Младе Ашоња и Букилић нису често добијале шансу и остаје да у сезонама које следе покажу колико могу и изборе се за већу улогу, уколико остану у Звезди.
Средњи блокери су током већег дела сезоне радили врло добар посао. Катарина Чанак одиграла је прву праву сениорску сезону и са просечно осам поена по мечу заслужила прелазну оцену. Пети је блокер лиге са 65 поена у том сегменту. Јелена Трнић вратила се после повреде и наставила где је стала – просечно девет поена по мечу, уз сјајну партију и 15 поена против ТЕНТ-а. Нажалост, повреда је успорила, опоравак је био дуг, али Јелена нас је брзо подсетила на најбоља издања у неким утакмицама.
Једна од искуснијих у екипи била је Кристина Ђурић, техничар, и њена игра имала је доста успона и падова. Звезда је често профитирала од њеног сервиса, али се она често мучила да пронађе прави избор у нападу и покрене екипу. Ана Јакшић и Мила Ђорђевић избориле су се за какву-такву шансу и показале да имамо перспективу на позицији техничара. Остаје да чекамо утакмице у континуитету на којима ћемо гледати неку од њих две.
Катарина Вукомановић, либеро, била је једна од константнијих у тиму Мирјане Мусулин. Сигурна на пријему, уз врло добре интервенције у одбрани и махом безболне грешке, заслужила је место у тиму и наредне сезоне. Тим пре, јер је Звезда у протекле три сезоне променила три либера, а Катарина је једини либеро у екипи.
Од примачке дијагонале Лукић-Миленковић углавном је зависио исход Звездиних утакмица ове године. Капитен Николина Лукић је одиграла неке врло добре утакмице, пре свега у периоду када су црвено-беле везале шест узастопних победа у првенству. Њена форма је слабила како се ближио крај сезоне и чини се да је она недостајала да се озбиљније запрети Визури. Бојана Миленковић је дефинитивно најбољи Звездин играч у сезони за нама, а свакако и међу најбољима у лиги. Нападачки сервис, убојити напади и прилично добар пријем карактеришу њену игру ове године. У мечу против Динама забележила је осам ас сервиса, што је рекорд сезоне, коју завршава као најбољи сервер у оба сегмента (0.7 по мечу, 60 ас поена/86 сетова). Просечно бележи скоро 18 поена по утакмици (само два пута је имала једноцифрен учинак), и завршила је сезону као други поентер првенства са 404 поена. Награда за сјајну сезону стигла је у виду позива у сениорску репрезентацију.
Од Тамаре Радмиловић и Анастасије Секулић нисмо видели много ове сезоне, али њихово време тек треба да дође. Са позајмице се враћа и Ана Брђовић, која је показала креативност пре одласка у Ужице.
Мирјана Мусулин своју прву целу сезону на месту првог тренера Звездних дама завршава прилично успешно. Није дошла до трофеја, али успела је у многим утакмицама да извуче максимум од овог тима и парира бољим екипама. Можемо рећи да је она најзаслужнија за овај резултат. Звезда је у једном периоду играла лепу одбојку, ефикасно завршавала мечеве, а Мира Мусулин је показала и да је добар педагог. Остаје утисак је да екипа била на врхунцу у јануару и фебруару, а да је остала без снаге и попустила у борби за највише позиције, што свакако има и до младости Звездиног тима. Морамо да имамо у виду и то да је већина девојака играла прву сениорску сезону и имају времена до октобра да сазру. Као и Мира Мусулин да са челним људима оформи још бољи тим и нападне боље резултате. Или да са постојећим ростером уђе у другу сезону и има континуитет у раду са њима, у покушају да направи такмичарску екипу која би могла да одговори Визури и Јединству из Старе Пазове.
За све то је потребан коректор. Неко ко ће пробијати лед, постизати поене и када не иде, бити превага. Неко ко даје гол кад је он највише потребан, тројку у последњем нападу за победу и смеч који пробија блок и када екипи не иде. А то Звезда може да има у Јовани Јовичић, као што смо и нагласили неколико пасуса изнад.
Јована Јовичић је у, још увек, текућој сезони наступала за ТЕНТ и била најбољи играч и најбољи стрелац Суперлиге, испред наше Бојане Миленковић. И у прошлом резимеу на крају сезоне смо скренули пажњу да би могла да буде право појачање за Црвену звезду, док је играла за Железничар из Лајковца и била најзаслужнија за историјске успехе Лајковчанки. Звезду, која је увек била расадник коректора, а од одласка Аделе Хелић нема никога у тој улози. Јована је умало практично сама направила сензацију и избацила одличну екипу и фаворизованог противника у полуфиналној серији, Јединство. У просеку је постизала скоро 6 поена по сету (5.78), 21.28 у сезони, а укупно је постигла 532 поена у 92 одиграна сета, далеко испред осталих. На другом месту наша Бојана је постигла 404 поена. Само у полуфиналној серији је постигла 116 поена (52 у четвртфиналу), а држи и рекорд сезоне – 37 поена против МД Зрењанина. Црвена звезда ће у следећој сезони играти на три фронта, па су играчице калибра и талента Јоване Јовичић оно што је потребно Звезди, и оно што је логичан след околности – да најбољи буду у Љутице Богдана.
Звездина школа
На ЕП за кадеткиње у Холандији (У17, 2000. год), Србија је оставила сјајан утисак, а турнир завршила на 4.месту после великих борби у пет сетова у полуфиналу и утакмици за 3.место. Црвену звезду су представљале Дејана Лекић, капитен селекције Милица Милуновић и Ана Марија Јоњев. Кадеткиње Србије су обезбедиле учешће на Светском првенству у Аргентини (Розарио, 18-27.август), као и на Европском олимпијском фестивалу младих (ЕYOF) у Мађарској (Ђер, 23-29-јул). Дејана Лекић је са 67 поена била трећи стрелац тима и једна од најистакнутијих у тиму селектора Јове Цаковића. Лекић и Милуновић су крајем сезоне 2015/16 дебитовале за први тим и показале да Звезда има перспективу у својој школи, и да можемо очекивати да их ускоро гледамо у Звездином дресу на Вождовцу.
Пионирке су протеклог викенда освојиле титулу шампиона Србије, а овог викенда у Сремској Митровици и Старој за титулу се боре и јуниорке.
Осим кадеткиња, и јуниорке ће имати обавезе на СП у Мексику. Црвена звезда има пет репрезентативки, одласком Тијане Милојевић у САД. Гледајући све репрезентативне селекције Црвена звезда има девет представника, од којих је осам у првом тиму.
О посети и подршци не можемо да причамо јер је није било. Породица и пријатељи, као што је случај од сезоне 2014/15. До 2014.године девојке су имале некакву врсту подршке на утакмицама, данас то није случај, нажалост.
Звезда је показала да је осмо место из прошле сезоне било изузетак и да се враћа у врх домаће одбојке. Почела је смена генерације, која је била неопходна после година суверене доминације у српској одбојци и сад нам остаје да чекамо да се коцкице сложе, а трофеји врате на Маракану. Верујемо да ће Мира Мусулин то успети у најкраћем року, а да ће успехе Визуре поново заменити Звездина владавина.
Иако хала СЦ „Вождовац“ није испуњена, Звездине даме никад нису саме.
