Видић: „Волео бих да тренирам Звезду и репрезентацију“

Немања Видић је после дуже времена, јуче био доступан медијима у ресторану „Новак“. Повод овог дружења је било продужење ексклузивне сарадње Еуробанке и Манчестер Јунајтеда, где је специјални гост био бивши капитен Црвене звезде и енглеског клуба.

Видић је одговарао на многа питања новинара, а ми преносимо нека од њих.

Прво питање се односило на стање у српском фудбалу и његовом бившем клубу.

– Српски фудбал је у тешкој ситуацији. Стање није добро и мора да се нађе начин да иде напред, али ја тренутно не видим како то може да се догоди. Пре свега због финансија и стања у држави, а и моје време играчи су ишли у иностранство са 24 године, а сада иду пре 18.

Када се дотакао Звезде није хтео превише да залази у детаље.

– Немам искрено прилике да пратим, али имам доста пријатеља у српском фудбалу и у Звезди. Имам информације какво је стање у клубу. Поређења у игри моје и садашње генерације не волим да дајем јер нису реална. Неко је вероватно и за моју генерацију тврдио да је лошија од неких претходних. Звезда сада није у ситуацији да игра Лигу шампиона, како финансијски, тако играчки. Рекао сам већ да играчи одлазе раније и то је велики проблем.

Одмах потом се повела прича и о репрезентацији Србије.

– Пратим репрезентацију колико могу. Био сам на дебију Славољуба Муслина. Сада смо у ситуацији да не би требало да бринемо за одлазак на Светско првенство. Као и када сам ја играо, уколико смо ми они прави, нама ниједан противник не представља проблем. Ако се нађемо у Русију, надам се да ће Муслин успети да задржи атмосферу и да ће играчи дати свој максимум и да ћемо остварити бољи резултат. Оно што мојој генерацији није успело, а мислим да је могла више, иако је тада и сам пласман на Светско првенство био успех.

Видић се сада усавршава као тренер. А и Б лиценцу је стекао у Србији, док је курс ѕа Профи лиценцу уписао у Енглеској. Упитан је наравно да ли размишља о раду у клубу у ком је поникао.

– Звезда је клуб у ком сам провео можда и најлепше тренутке живота, клуб за који навијам, у ком сам освојио први трофеј и као и за репрезентацију вежу ме лепе успомене. Не знам, будућност је непредвидљива и никада не знаш куда ћете пут водити. Једно је реалност, а друго су снови, а мој је свакако да тренирам Звезду, као и нашу репрезентацију. Доста пута сам рекао да сам навијач Црвене звезде, да сам сањао само да заиграм за тај клуб. Нисам ни сањао да ћу бити капитен и да освојим трофеј, имао сам само основну жељу да се појавим на ‘Маракани’, као у неким филмовима које смо гледали, да навијачи сањају да се појаве на том стадиону и буду у прилици да дају гол. Ја сам то успео на свом првом дербију и сигурно да је то један од најлепших тренутака у мојој каријери. Да, много лепих тренутака сам доживео са Црвеном звездом и Манчестер јунајтедом, за које сам емотивно везан и данас.

Сложио се, кроз шалу наравно, да је у Енглеској довољно звати се Немања да бисте били успешни када је веома похвално говорио о млађем колеги који је на добром путу да са Челсијем освоји своју другу титулу.

Када је у питању ситуација у Манчестер Јунајтеду, изразио је своје поверење у Муриња.

– Два, три тренера имали су тежак посао после Фергусона, али сада мислим да у ситуацији у којој се клуб налази, реално може да се очекује да се клуб пласира у Лигу шампиона кроз трофеј у Лиги Европа. Мурињо је велики тренер, верујем да може да врати Манчестеру стару славу. Верујем да ће направити тим и испунити очекивања да ће се борити за највеће трофеје.

Везано за његов одлазак из Јунајтеда у Интер и крај каријере, истакао је да то на крају није био погрешан потез.

– Отишао сам, јер сам имао утисак да више нисам у могућности да дам максимум, јер је енглеска лига физички изузетно захтевна. Моје тело више није било у пуној снази и имао сам доста повреда, а знамо да сам прву повреду леђа доживео у Црвеној звезди са 21 годином. Како су године пролазиле, ти проблеми су све више утицали на моју игру. Схватио сам да би можда било боље да променим лигу, која је физички мање захтевна и одлучио сам се за Интер. Грешка није, и даље живим у Италији, научио сам нешто ново, учим језик. Има ствари које сам добио. Играчки нисам, али има ствари због којих је то био добар потез. Искуство, рецимо. Ако се будем бавио тренерским послом, Италија је земља у којој се много ради на тактици и где је фудбал дефинитивно другачија игра.